Кратка историја Црвене звезде у Лиги Европе

ФК Црвена звезда утакмицом у белоруском Витебску  против екипе Нафтана започеће своје 28 учешће у Лиги Европе. Интересантан је податак да ће то бити и 15 узастопно учешће нашег клуба у овом такмичењу. Почевши од сезоне 1998/99, црвено-бели нити једном нису изостали из другог по квалитету европског клупског такмичења, али на жалост, у том периоду не могу се похвалити неким значајнијим резултатима.

Почевши од свог премијерног наступа у сезони 1961/62, Црвена звезда је у Лиги Европе (Куп сајамских градова, Куп УЕФА, Лига купа УЕФА) до сада одиграла 131 меч. На 59 мечева наши фудбалери су изашли као победници, 25 је завршено ремијем, а 47 пута противник је био бољи. Укупни гол коефицијент је на страни црвено-белих 217:176.

Већ у свом првом учешћу (сезона 1961/62) Црвена звезда је остварила запажени резултат. Преко швајцарског Базела (1:1; 4:1). шкотског Хибернијана (4:0; 1:0) и шпанског Еспањола (1:2; 5:0), црвено-бели су стигли до полуфиналног двомеча са екипом Барселоне. Први сусрет одигран је у Београду 18. априла 1962. године, а гости су славили резултатом 2:0. Ваћ тада је било јасно да наши фудбалери неће имати прилике да стигну до великог финала. Реванш сусрет у престоници Каталоније био је само формалност, а Барселона је убедљиво славила резултаом 4:1. Једини погодак за нашу екипу постигао је Бора Костић.

Наредне сезоне, Црвена звезда се реванширала Каталонцима за неуспех у полуфиналу. Након елиминације Рапида из Беча у 1. колу, црвено-бели су након три сусрета елиминисали Барселону у 2. колу. Први сусрет је поново игран у Београду 2. децембра, а наши фудбалери су головима Самарџића, Огњановића и Скоблара славили резултаом 3:2. Деветнаестог децембра је Барселона славила код куће резултатом 1:0, а пошто у том периоду није важило правило „гола у гостима“, била је заказана мајсторица. Одлучујући сусрет одигран је у Ници 2. јануара 1963. године, а црвено-бели су голом Душана Маравића обезбедили дуел са Ромом у четвртфиналу. На жалост Римљани су били непремостива препрека. Након римских 0:3, наши фудбалери су у Београду 20. марта 1963. године стигли само до пирове победе 2:0 (Малешев, Анђелковић).

Наредних пет учешћа нису донели значајније резултате. У сезонама 1965/66, 1966/67, 1972/73, 1975/76 и 1976/77 Црвена звезда је у најбољем случају такмичење завршавала у осмини финала.

А онд аје дошла сезона 1978/79. Нико није очекивао да ће Звезда кишовите јесени 1978. године, након убедљивог пораза у Берлину (2:5) уопште да

преброди прву препреку, а камо ли да стигне и до самог финала. Била је то незаборавна генерација наших фудбалера, предвођена тренером Бранком Станковићем која је приказала изузетну снагу и квалитет. Динамо је у Берлину славио са 5:2, а када је већ након 12. минута игре у реваншу повео, чинило се да је на прагу још једна неуспешна Евро одисеја. Предност Берлинаца важила је све до 60. минута, а онда су Звездини фудбалери направили чудо. За свега пола сата постигли су неопходна четири поготка и пласирали се у наредно коло. Голове за наш клуб у том незаборавном сусрету постигли су Боровница 2, Савић, а Лаук је постигао ауто-гол.

Противник у наредној рунди био је шпански Спортинг. Голом Благојевића у финишу меча у Хихону, Звезда је славила са 1:0, а пролаз у наредну рунду оверио је капитен Петровић у 82. минуту београдског реванша изједначивши на 1:1. Наредна препрека био је славни лондонски Арсенал. Голом Благојевића Звезда је први дуел у Београду решила у своју корист резултатом 1:0, а 6. децембра уследио је реванш на „Хајберију“. Двадесетак минута пре краја реванш сусрета, „Тобџије“ су анулирале Звездину предност из првог меча. И када су сви очекивали продужетке, Дуле Савић је у 87. минуту испратио акцију целокупног навалног реда црвено-белих и волејем послао лопту под пречку голмана Џенингса. Гол за изједначење, гол за четвртфинале.

Четвртфинални жреб, „наложио“ је црвено-белима да поново крену пут Енглеске. Противник је била екипа Вест Бромвич Албиона. Седмог марта одигран је први сусрет у Београду, а наши момци су преко Дулета Савића у финишу сусрета обезбедили предност од 1:0. Четрнаест дана касније одигран је реванш у Бирмингему. Био је то као пресликан меч из Лондона у претходној рунди. Домаћин је голом Риџиса дуго водио, али је три минута пре краја, Милош Шсетић побегао одбрани ВБА и лоб ударцем обезбедио пролаз у полуфинале.

Да ова сезона има много симболике показао је и полуфинални жреб. Црвена звезда је, као и на старту такмичења, поново морала у Берлин. Овога пута, противник је Херта. Први меч, као по правилу, у Београду решио је Дуле Савић на самом почетку. Реванш у Берлину 25. априла донео је веома лош, блатњав терен, а и лош резултатски почетак. Већ након 18. минута игре Херта је водила са 2:0. Међутим, поново се показало да Звезда „ломи“ противнике у самом финишу. Милош Шестић се у 74. минуту најбоље снашао у једној гужви у шеснаестерцу Берлинаца и донео Звезди погодак, погодак који је значио и прво велико европско финале.

У финалном двомечу Црвена звезда је и трећи пут током сезоне 1978/79 одмерила сннаге са немачким представником. Овога пута била је то Борусија из Менхенгладбаха. Први сусрет у Београду 9. маја окончан је без победника 1:1. У 20. минуту Милош Шестић је донео предност нашем тиму, да би пола сата пре краја сусрета, Јуришић главом постигао ауто-гол. Реванш сусрет који је одигран у Дизелдорфу 23. маја остао је свим Звездашима у ружној успомени захваљујући италијанском судији Алберту Микелотију. Он је већ у 15. минуту након дуела Јуришића и Симонсена поклонио Немцима једанаестерац, који је Данац претворио у погодак. Финиш сусрета је донео велику офанзиву Звездиних фудбалера, али лопта једноставно није хтела у мрежу. На крају пораз 0:1 и трофеј није стигао у витрине клуба који је то апсолутно заслужио. Финални сусрет у Дизелдорфу Црвена звезда је одиграла у следећем саставу. Стојановић, Јовановић, Јовин, Муслин (Крмпотић), Милетовић, Јуришић, Петровић, Благојевић, Савић, Шестић (Миловановић) и Милосављевић.

До распада Југославије и увођења санкција, Црвена звезда је у такмичењу учествовала још три пута (1983/84, 1987/88 и 1989/90), али без већих успеха. Ипак, треба напоменути да је та последња сезона 1989/90, у којој је наш клуб након Галатасараја и Жалгириса, елиминисан од немачког Келна (2:0; 0:3), била кључна у сагледавању чињеница које још недостају нашем клубу да коначно стигне и до европског трофеја.

Након делимичног укидања спортских санкција, Црвена звезда је у сезони 1995/96 поново била на мапи Европе. Међутим, вишегодишње одсуство учинило је своје. Већ у квалификационој рунди швајцарски Ксамакс је елиминисао некадашњег првака Европе (0:1; 0:0).

Од сезоне 1998/99, па до предстојећег дуела у Белорусији, Црвена звезда је редован учесник Лиге Европе. За целокупан тај период, једино треба издвојити две сезоне када су наши фудбалери успевали да стигну до лигашког дела такмичења. У сезони 2005/06 Црвена звезда је након дуела са

хрватским Интером из Запрешића (3:1; 4:0) и португалском Брагом (0:0; 1:1) стигла до лигашког дела. Након лошег старта у групи и пораза од Базела 1:2 и Тромса 1:3, црвено-бели су декласирали на Маракани Рому 3:1 и за пролаз у наредну елиминациону рунду била јој је потребна победа у Француској против Стразбура. Све је те вечери било на страни Црвене звезде. Наши момци су предвођени Валтером Зенгом водили са 2:0 до самог финиша, али је уследио невероватан сплет догађаја и примљен погодак у зауставном времену, па је резултат од 2:2 био само слаба утеха за екипу која је имала и већи европски потенцијал.

У сезони 2007/08 Црвена звезда је поново учествовала у групној фази такмичења, али је учешће било више него неуспешно. Елиминацијом пољског Гроцлина (1:0; 1:0), наши фудбалери су изборили даље такмичење у коме су претрпели сва четири пораза. Бајер Минхен (2:3), Арис (0:3), Болтон (0:1) и Брага (0:2) били су непремостива препрека.

Претходне 2011/12 сезоне Црвена звезда је након лаке елиминације летонског Вентспилса (2:1; 7:0), рутински елиминисана од француског Рена (1:2; 0:4) чиме је показала да је још увек „зелена“ и за просечне европске клубове.

Шта ће бити у новој сезони остаје нам да сачекамо и видимо. Можда неки одговор добијемо већ у Белорусији. Црвено-бели поход на Европу креће са истока континента.

У овом европском такмичењу Црвена звезда је најубедљивији тријумф остварила два пута. У сезони 1998/99 савладан је грузијски Колхети 1913 резултатом 7:0, а исти резултат поновљен је у претходној сезони када је савладана летонска екипа Вентспилса. Када је реч о најубедљивијим поразима, то је резултат од 0:4 који се чак пет пута поновио у Звездиној историји. Тим резултатом црвено-беле су савладали Фиорентина (1965/66). Хамбургер (1975/76), Бриж (1987/88), Зенит (2004/05) и Рен (2011/12).