Током година број страних кошаркаша који су наступали у дресу Црвене звезде броји се десетинама са тенденцијом да веома брзо достигне и троцифрен број. Неки од њих су оставили велики траг и временом постали љубимци навијача, неки од њих су одиграли задовољавајуће и помогли клубу да оствари зацртане резултате, неке од њих би волели да никада нисмо видели у дресу клуба за које навијамо.. Али само ретки су готово одмах освојили симпатије свих оних којима су београдски црвено – бели у срцу. Први који је у томе успео је јунак наше данашње приче – Џејмс Скуни Пен.
Рођен је у Бруклину 09. јануара 1977. године. Каријеру је почео у средњој школи Салем, Масачусетс, коју је водио до титуле шампиона државе 1995. Два пута је биран за играча године. Након завршетка средње школе прво две године наступа за Бостон колеџ (1995-97), да би потом прешао на Охајо Стејт (1998 – 2000). У сезони 1998/99 водио је свој колеџ до учешћа на NCAA Final Four-u.
Охајо Стејт га је због доприноса кошаркашком програму 2013. примио у своју Кућу славних. Након завршетка колеџа 2000. године одлази на драфт где га у другој рунди са 57. места бирају Атланта Хокси. Занимљиво је да су на истом драфту На истом драфту су са 30. односно 51. места изабрани Марко Јарић и Игор Ракочевић.
Ипак, висина од 180 цм била је препрека његовој каријери у НБА лиги те је свој кошаркашки пут градио у Европи. У сезони 2000/01 наступао је за Трст, где је бележио 17,9 поена по мечу у утакмици италијанске лиге што је била препорука за ангажман у Роми. Током сезоне у Риму просечно је бележио 11,7 поена по мечу. У кратком периоду током 2002 друге наступао је неколико мечева за Asheville Altitude (данас под именом Oklahoma City Blue), филијалу Оклахоме у развојној лиги. Ипак, његова срећа је била у Европи и испоставиће се, Црвеној звезди.
У сезони 2002/03. Црвена звезда по први пут учествује у Јадранској лиги која је формирана годину дана раније. Доласком словеначког тренера Змага Сагадина на место саветника Александру Трифуновићу званично, мада је у пракси био практично први тренер, дошло је до великих промена у играчком кадру. На већ постојећу младу основу екипе (Милан Дозет, Јован Копривица, Владимир Тица, Милутин Алексић, Милко Бјелица) придодани су тада талентовани млади играчи Горан Јеретин, Горан Ћакић и Лука Богдановић као и искусни играчи попут Златка Болића, Млађана Шилобада, Луке Павићевића, Борка Радовића… Тим је појачан и са два страна играча (толико је тада било дозвољено прописима) плејмејкером Скунијем Пеном и центром Тајроном Вашингтоном кога убрзо мења Обина Екезие.
При првом тиму били суосамнаестогодишњи Владимир Мицов, Владан Вукосављевић и Стефан Миљевић а касније током сезоне је стигао Александар Гајић, седамнаестогодишњи плејмејкер који је преузео место и минуте Луке Павићевића у тиму.
Скуни је у АБА лиги за звезду наступио на 21 мечу уз просечан учинак од 16,2 поена и 4 асистенције по мечу. Бескомпромисан стил игре, агресивност на продору и брзина коју је поседовао веома брзо су га профилисали у вођу екипе. Посебно се памти његова партија у Тел Авиву (Макаби је те сезоне такође био учесник АБА лиге) где је ,,Поносу Израела“ сасуо 33 поена и 8 асистенција за победу Звезде након продужетка резултатом 100:92.
Звезда се рутински пласирала на завршни Ф4 турнир игран у Љубљани. Полуфинални окршај са Задром црвено – бели су изгубили тројком канадког кошаркаша Мајла Микса резултатом 78:77. Можда би резултат био другачији да није било прекида у трајању од 90 минута и пражњења дворане. Пре прекиду Звезда је водила са 9 поена разлике али њега наши кошаркаши никако нису успевали да ухвате ритам док су се Задрани распуцали и на крају славили. Може се рећи да је Скуни Пен у полуфиналу подбацио, забележивши 10 поена и 5 асистенција. На крилима победе против Црвене звезде Задар је у финалу изненадио Макаби и дошао своје једине регионалне титуле.
У Купу Радивоја Кораћа који се играо крајем априла црвено – бели су поново заустављени у полуфиналу. Скуни Пен је овај пут са 18 поена био најефикаснији у тиму али то није помогло јер је ФМП славио резултатом 79:77. Тим из Железника је касније славио и у финалу савладавши вршачки Хемофарм.
Упоредо са Јадранском лигом црвено – бели су те сезоне наступали и у домаћем првенству. Судбина је хтела да се исти противници из полуфинала Купа састану и у полуфиналу плеј офа државног првенства. Играло се системом 2-2-1 на три победе. У прве две утакмице (обе добио ФМП) Скуни Пен је подбацио. Иако је на трећој убацио 25 поена ФМП је опет успео да слави и пласира се у финале. Испоставило се да је за Звезду непрелазна препрека била зона коју је тренер противничке екипе Владо Ђуровић позивао у преломним тренуцима сваког од добијених мечева.
Сезона је завршена неславно а уједно са њом и мисија Џејмс Скуни Пена у Звезди. Финансијски проблеми су били камен око врата клуба који је у следећу сезону ушао са смањеним буџетом. Сматрајући да је понуда за продужетак лоша Скуни Пен је не прихвата и сели се у редове Цибоне, тада Евролигаша који цену бахаћења буџетима из тог периода плаћа и дан данас.
У годинама које су уследиле клубови су се низали као на траци – Македоникос, Пезаро, поново Цибона, Олимпијакос, Ефес, Кијев, Виртус, поново Олимпијакос и за крај италијански клуб Прима Вероли у коме завршава каријеру 2011. године.
У скоро сваком клубу за који је играо је имао двоцифрен број поена у просеку. Одиграо је укупно 103 меча у Евролиги уз просек од 11,7 поена наступајући за четири различита клуба. Лични рекорд у једном мечу Евролиге је 33 поена на гостовању његовог Ефеса против Партизана.
Након завршетка богате играчке каријере посвећује време својој породици повремено држећи мотивационе говоре на амерчиким универзитетима на тему правазилажења стресних ситуација у спорту и како из њих изаћи као победник. Кошарци се враћа 2017. године на свом Охајо Стејту, овога пута са позиције директора програма за развој играча. Очигледно да је урадио много тога доброг на тој позицији јер две године касније добија позив да се придружи стручном штабу Тејлора Џенкиса у НБА тиму Мемфис Гризлиса, што је позиција на којој се налази и данас.
Вероватно префикс ,,Наш“ из наслова овог текста делује претерано већини читаоца. Објективно гледано, Скуни Пен није оставио превелики играчки траг у нашем клубу. Није допринео освајању неког трофеја. Штавише, саму завршницу сезоне је одиграо лошије него већи њен део. Па ипак, након времена у којима се наш клуб борио за голи опстанак, та сезона са Скуни Пеном је била светло у тунелу и некако остала урезана у сеђање за сва времена. Како се на жалост касније испоставило, крај тунела није био ни близу и проћи ће године док се Звезда напокон врати на позицију која јој припада у овдашњој кошарци.
Иако Скуни није био први странац у црвено – белом дресу, он је први који је оставио упечатљив утисак. Његови претходници из сезоне 1996/97 Чарлс Смит (о чијим фантастичним наступима у Звезди и просеку од више од 20 поена по мечу сте могли да читате овде) и Вајт Стјуарт су могли да играју само у међународним такмичењима. Када је напокон дозвољено играње странаца у домаћим такмичењима, сезону пре, стигли су Ајзеа Морис и Демијан Фишбек који у Звезди нису оставили готово никакав траг. Али су зато Пен и Екезие остали у памћењу свих оних који су били у прилици да их гледају. Уосталом, сам Скуни је у више наврата истицао речима, а једном и личним примером, да се у Београду осећао као код куће. Истицао је да је та сезона у Црвеној звезди била преломна тачка његове каријере. Истицао је жал зато што те сезоне нису постигнути резултати који су могли бити постигнути, по њему.
И зато, овај пут сасвим субјективно, са ове временске дистанце, дозволите ми да га назовем ,,нашим човеком у Мемфису“.
