Црвена звезда је синоћ у Нишу четврти пут за редом освојила Куп Радивоја Кораћа. Маестралном игром, посебно у другом полувремену, изабраници тренера Сферопулоса одржали су час кошарке трећи пут у Чаиру Жељку Обрадовићу. Истина, за разлику од претходна два пута ,Обрадовић није добио „топа форе“. Ако се присетимо, и Дејан Радоњић и Душко Ивановићу су бивали искључени још током првог полувремена због приговора судијама.
После губитка још једног трофеја, а подсетићу да је Обрадовић од повратка у Партизан имао прилике да се бори до јуче за укупно 10 трофеја од чега је узео само 1 ( и словима ЈЕДАН) дотични господин и тзв.најбољи тренер Европе је извео још један перформанс који је одисао бестидношћу и лицемерјем. Наиме, Обрадовић је синоћ посебно замерио што су судиле, како је истакао, неискусне судије. Очигледно, навикао је на то да у Нишу добија предност у виду искључења тренера док он не заклапа поред аут линије. А и коме су судили Јавор, Болтаузер и чувени Сретен Радовић ,тешко се привикава на било шта осим очигледног затварања утакмица од стране братије у наранџастом/сивом. Обрадовић је, додуше, синоћ одступио од уобичајене мантре-преузимам одговорност, не желим да кривим играче- и овог пута је преузео одговорност и окривио судије. Посебно му је засметало што његов клуб сви виде као државни пројекат иако он то није и позвао управу да коначно одгонетне одакле новци за елитна евролигашка појачања.
Ако се вратимо назад у прошлост, сетићемо се да Жељко Обрадовић није био крив ни за дебакл репрезентације у септембру 2005. Тада СЦГ је била домаћин ЕП. Очекивала се титула а добио се шамар. Као „частан“ човек, изашао је пред новинаре и у једночасном монологу осуо дрвље и камење по играчима које је он бирао, при том изневши сав прљав веш из свлачионице и тако скинувши одговорност са себе, оставља репрезентацију да бауља, док је јавност „черечила“ репрезентативце.
О њему превише лепих речи није имао ни Јанакопулос, садшњи власник ПАО, који ни сам не одише неком вредношћу, али и таквом било му је јасно да је Обрадовић био ту док је било пара. Уосталом, када је једно време ПАО смањивао трошкове, Обрадовић са њима није стизао даље од ТОП 16 фазе у ЕЛ. Са Бенетоном пре тога није примирисао ни титули у Италији док о ЕЛ нећемо ни говорити.
Потврду о каквом се човеку ради добили смо 2017.године, када је Црвена звезда по први пут победила његов скупоцени Фенер. Кузмић је спустио рампу на победу гостију а Обрадовић је показао још једном своје право лице у поразу. Док је побеђивао, био је духовит и пун поштовања али тада, са вишеструко скупљим тимом, пораз није умео да поднесе. Једини је у хали чуо да су га навијачи ословљавали са Турчине. И уместо конференције о самој утакмици, добили смо нови монолог како он није заслужио да га тако вређају и да је био Србин тамо где нико није смео, те да је самим тим и много већи Србин од оних што су га вређали.
И сваки пут кад изгуби, не прича се о кошарци него о неким споредним стварима а дотичном је посебно тешко да о кошарци прича када изгуби од Црвене звезде, па је тако тема после једног пораза у ПО АБА лиге било и дете које му је наводно показало средњи прст. Синоћ су проблем биле судије а и то што они нису државни пројекат него неко други-вероватно Црвена звезда, Делије и то што још није купио Џордана.
Као што рекох, скор 1/10 (ЈЕДАН од ДЕСЕТ трофеја) за две и по сезоне пече. Црвена звезда је демистификовала дотичног тренера ( мада и Студенстки центар је уписао рецку у Супекупу), Сферопулос му је и трећи пут за месец дана очитао лекцију, у Евролиги су у стрмоглавом паду и налазе се изван плеј ин зоне док су у АБА лиги тренутно трећи. Све то са убедљиво најскупљим саставом у историји, не српског, него регионалног спорта.
Подестићемо, КК Партизан је као 7.тим АБА лиге успео да доведе Кевина Пантера и Зека Ледеја, тада носиоце Арманија, који је мало пре тога играо на Ф4 Евролиге а купљено је и учешће у Еврокупу. Дакле, један просечан тим, са мањком спортских мотива успева да доведе два играча у пуном напопну. Како су потписали за један такав тим, причали су и Пантер и Ледеј, пошто на жалост Гробара нису од малена сањали тај дрес. О продужетку Пантера овог лета, говорио је и сам Обрадовић, наводећи да су пријатељи клуба дали новац за његов останак. Е сад, поставља се питање да ли је тај новац ушао у буџет или су изиграни прописи како би се масно платио један такав потпис или се пријатељем клуба назива државни апарат. Да Партизан и сам Обрадовић нису државни пројекат потврђује и сага о чувеном неплаћању пореза. Еминентни бизнисмен и чувени кошаркашки прегалац из Прислонице је и сам једном приликом признао за Моцарт, да дуг постоји, да није баш тако мали али да је он спреман да заложи земљиште у Војводини као гаранцију. Како се не би залагало, тешком муком, стечено земљиште на северу земље, клуб је организовао својим навијачима да помогну око плаћања пореза и ваљда омогућио да њихово име буде исписано на центру терена или шта већ. У заносу јер су „освојили“ Топ 8, људи су уплаћивали новац а Партизан је саставио још скупљи тим за ову сезону. Али, да ли је новац навијача Партизана потрошен наменски тј.да ли је плаћен порез? И да ли уопште и „жртва система“ Обрадовић плаћа порез или се можда и његови дугови вуцарају од фиоке до фиоке? Затим, како је то септембра 2023.године, закључен уговор за реализацију програма такмичарске сезоне 2023/2024 КК Партизан према коме град Београд треба да изврши уплату од 401.200.000 динара за закуп хале, превоз, организацију утакмица, лекарске прегледе, хонораре спортистима и спортским радницима, хотелски смештај итд. У земљи која већински навија за Црвену звезду, новац пореских обвезника се у енормоном износу издваја за „антиситемски“ КК Партизан!? Новац пореских обвезника, грађана Србије, одлази на трошкове клуба који већ две сезоне одбија да игра КЛС тј.првенство Србије!?
Да је у питању продавац магле и алиби тренер који је освајао трофеје само тамо где је и када је имао убедљиво најскупљи тим, сведочи и јутрошње обраћање пријатеља клуба који је навео да није државе Партизан би се угасио и да је држава финансирала скупоцену играчку Жељка Обрадовића, те да Партизан није платио динара порез и да њихов дуг износи 6 милиона. Наравно, поставља се питање који је повод за финансирање државног пројекта-Жељко Обрадовић? Чињенице говоре да је тај тим „добио“ вајлд кард учешће у Еврокупу, да је том клубу плаћена и ЕЛ лиценца ( а подсетићемо да 2014.ФКЦЗ није плаћена лиценца након освајања титуле), да је Обрадовић добио невероватно скупе тимове у све три сезоне а полазна тачка за све то је било-7.место у АБА лиги. Такође, уколико су обмањивали своје навијаче, доводећи их у заблуду, да уплаћују новац за помоћ клубу а тај новац није потрошен наменски поставља се питање да ли ће неко одговарати за то?
Дакле, у држави Србији, у земљи где 70% њених грађана (уједно и пореских обвезника) навија за Црвену звезду, држава бесомучно издваја новац за играчку Жељка Обрадовића!? Иако он то упорно негира и вређа интелигенцију алузијама о пријатељима клуба, улазницама, самофинасирању итд. У држави Србији, у којој њен најскупљи пројекат одбија да игра њену лигу већ две сезоне! Докле?
На крају, можемо закључити само једно: ЖЕЉКО ОБРАДОВИЋ-ДРЖАВНИ ПРОЈЕКАТ!
