Лични став: Прелазни рок или нови ,,искорак” у празно!!!

Након још једне успешно завршене сезоне, а затим изненадног потписа Кингса Кангве и великог интервјуа генералног директора фудбалског клуба Црвена звезда, Звездана Терзића, порасла су и очекивања највернијих присталица нашег клуба.
Међутим, не можемо а да се не присетимо ,,старе народне” која каже:

,,Где ти много обећавају, малу торбу понеси”.

Да ли ће још један летњи прелазни рок отићи ,,у ветар превеликих очекивања”, истини за вољу, свесрдно потпомогнут популистичким изјавама господина Терзића, сазнаћемо на крају лета, само, да ли ће тада бити касно?!

Осврнућемо се на пар цитата из ,,мега интервјуа” нашег директора.

,,…Свесни смо великих очекивања навијача, циљеви које смо поставили су високи, али подижемо лествицу и свесни смо упркос слављима ових дана које су мањкавости тима, те да морамо да освежимо екипу са три, четири млађа и бржа играча…

…Учинићу све да Звезда из сезоне у сезону има боље играче, јер у том случају се праве резултати, а они генеришу огромне приходе…

…Држимо се оквира, тих четири милиона, али имамо три пика која желимо да доведемо како бисмо освежили тим. То су играчи на позицијама где наши и грачи улазе у залазак каријере и хвала им на свему што су урадили, али нама требају бржи играчи. Свесни смо да је веома тешко доћи до квалитетних брзих и младих играча, то кошта много…

…Тражимо шпица, десно крило, задњег везног и штопера. Желимо да се у свакој линији појачамо младим и брзим играчима…

…Зато могу да кажем да је прошло време када је Звезда доводила просечне играче, и сада је моменат да се искорачи и да се додатно појачамо. Ако хоћемо да имамо епитет најбољег клуба у региону и да превазиђемо Олимпијакос и Динамо који плаћају обештећења од два милиона евра без проблема, онда морамо да искорачимо…”

И онда као гром из ведра неба, ниоткуд ,,искочи” име Александра Чаврића, који уз сво дужно поштовање, сем брзине, тешко да поседује иједан од ,,атрибута” које је навео наш директор, Звездан Терзић.
Да ли је то играч са којим ћемо да подигнемо ,,лествицу очекивања”, млад играч…, или се ипак враћамо у време када смо се појачавали просечним играчима, насупрот речима нашег директора.
Да покушамо да занемаримо нелогични потпис Вука Богдановића (који иако је млад, где год је играо, добио је исписницу, што кроз омладински, што кроз кратки сениорски стаж) поред Ђурића, Лековића и Лукића који су назначени као будућност нашег клуба на штоперској позицији.
Довођење Чаврића коси се са свим изреченим и горенаведеним.
Да ли идемо у још један прелазни рок опијени слаткоречивошћу нашег директора, време ће показати као и претходних година, када су на таласу еуфорије долазили многи, а ретки успевали да оправдају очекивања.

Да ли је играч који у просечном словачком шампионату на 18 утакмица овога пролећа и нешто више од 450 минута проведених на терену и то углавном улазећи са клупе уз победоносни гол против Спартака из Трнаве, појачање за екипу којој је циљ улазак у групе најјачег континенталног такмичења, Лиге Шампиона, све и да занемаримо његов ,,здравствени картон” и проблем са повредама?!
Ако узмемо све у обзир и погледамо најаве нашег челника, рекло би се да није.

Ни ,,махање милионима” на помен имена Лазара Ранђеловића, фудбалера Олимпијакоса на принудном раду у шпанском Легањесу, где је био ,,играч са клупе”, не поправља утисак. Јер ако погледамо Ранђеловића, који додуше поред брзине, носи и релативно ,,младе године”, утисак се нажалост завршава на томе, јер са њим Звезда не добија ништа ново што већ нема у ,,незамењивом” Славољубу Срнићу, који је руку на срце у свом ,,прајму” на позицији десног крила био ефикаснији и тактички обученији од некадашњег фудбалера Радничког из Ниша, да ли је то искорак, ако узмемо у обзир и цену изречену од стране ,,брата” Маринакиса, рекло би се да није!

Да ли ће функција Марка Марина бити протоколарна или ће се овај пут његова реч ипак другачије вредновати у односу на досадашње предлоге ,,скаутинг службе”, време ће показати, а време је најбољи судија.

Неки људи се боје смрти, други рата, трећи глади и сиромаштва…, а ми, навијачи Звезде, нотеса спортског директора Митра Мркеле и његовог праћења фудбалера.

Након што је ,,испуцао” све ,,кечеве” из млађих репрезентативних селекција, ,,непогрешиво грешење” у процени ,,скаутираних” фудбалера постали су заштитни знак нашег спортског директора, додуше ,,злобници” би рекли да је он само протоколаран лик као и његова функција, а да се за све пита и купи ловорике наш генерални директор, осим кад појачања потпуно подбаце.
Ипак Сумаила, којег је Митар Мркела ,,извукао из рукава” и који вероватно ни дан данас не зна како се и којим ,,каналима” из Кувајта, обрео на нашем највећем стадиону, представљајући већу опасност по гол Поповића него противнички нападачи и који сада  ,,жари и пали” другом лигом Катара. Затим ,,две године скаутирани и праћени” несретни Томане, који је као појачање за Лигу Шампиона, ауторитетом и надљудским напорима Митра Мркеле завршио на ,,Маракани”, па смо једва чекали да му видимо леђа, као и ,,Црни бик” Лоис Диони, који је такође био ,,скаутиран” од стране спортског директора, говоре другачије.

Јер за сада, чувени ,,искорак” и проклетство летњег прелазног рока, представљају усуд и поред слаткоречивости нашег директора уносе немир међу најверније присталице Црвене звезде!
Како другачије објаснити папрено плаћен повратак Ричмонда Боаћија, долазак ,,највеће жеље, милионом поплочане”, Горана Чаушића, за фудбал незаитересованог Џонатана Кафуа, харизматичног мајстора Лоренца Ебисилија, затим ,,Ајаксовог ђака”, Дејана Мелега, помињаног Сумаиле, Николе Стојиљковића…
,,Гаранте” Лиге Шампиона, Хосе Алберта Кањаса, Матеа Гарсије, горепоменутог у том моменту ,,јединог нападача на свету” Томанеа, холандског ,,виртоуза” Раџива Ван Ла Паре, бека који то није, чувеног Жандера…Затим ,,Спидија” – Срђана Спиридоновића, Ришаира Живковића, који и дан данас живи од фудбала, те Лоиса Дионија и многих других, попут Вељка Симића, Милана Јевтовића…
Да не помињемо плејаду ,,фантома” почев од Филипа Бајиновића, Дејана Видића, Луке Марковића…јер би могли писати до сутра. Руку на срце, било је и погодака као што су Милан Борјан, Александар Пешић, Немања Радоњић, Милан Родић, Ненад Крстичић у првој половини првог мандата, остало ћемо гледати да заборавимо, Марко Марин, Милош Дегенек, Дијего Фалћинели, ретки успешни повратници Александар Катаи и Гелор Канга, као и љубављу према Звезди, опијени Александар Драговић, рекло би се читав један тим за пет летњих прелазних рокова, мало ли је?!

Да ли ћемо гледати квалитетнију, млађу и бржу Звезду или поново дефиле ,,бивших” и ,,половних” играча, време ће показати, а наши директори доказати, да је страх био или оправдан или беспотребан.
Јер како каже још једна стара народна:

,,Ко се о млеко опече, тај и у јогурт дува.”