„Проклетство“ Звездине „деветке“

Зоран Филиповић, Бора Костић, Душан Савић, Војин Лазаревић, Дарко Панчев, Коста Томашевић, Бане Вукосављевић, Антон Рудински, Стеван Остојић…

Импресивно друштво, зар не? Шта је то што повезује све ове људе? Најмање три ствари. Сви су легенде Црвене звезде, сви су играли на позицији нападача и сви су постигли троцифрен број погодака у црвено-белом, највећи број њих и преко 150!

Због чега текст са насловом „“Проклетство“ Звездине „деветке““ почињем пописом управо ових играча? Разлог је јасан – то је Звезда била некада. А речи из наслова говоре шта је Звезда сада.

Просто невероватно звучи да је наш фудбалски клуб последњих неколико година практично без правог голгетера, човека који ће у серијама решавати утакмице, коме ће стадион скандирати, чије ће име деца на улици изговарати док играју фудбал… Времена су се променила, па су некада такви играчи били сасвим нормална појава, а данас су некако постали реткост. У исто време, „боде очи“ чињеница да је Црвена звезда пет од последњих шест деветки поверила нападачима из иностранства. А још више, горак утисак оставља чињеница да су они заједно постигли мање голова укупно него што је то легендарни Рајко Митић средином педесетих урадио сам на једном мечу. Чика Рајко је постигао девет голова на тој утакмици, а наших пет голгетера укупно осам.

Све вероватно знате о коме се ради. Изузимајући Огњена Коромана, који није нападач, и Дејану Лекићу, који је колико-толико оставио добар утисак, последњих пет деветки било је поверено Ернану Баркосу, Едгару да Силви, Абубакар Оумаруу, Бруну Мезенги и Ели Бабаљу. Ови момци одиграли су укупно 59 лигашких утакмица за Црвену звезду и, као што је већ речено, постигли свега осам погодака. Кренимо редом.

Први је стигао Ернан Баркос(28). Доведен је као велико појачање, момак који ће правити разлику, одрадио је фото-сешн са Саласом на Маракани, са деветком на леђима, а када је требало да покаже зашто је дошао, није га било нигде. На терену је био изгубљен, није улазио у шансе, његова улога била је практично комична. Дуел њега и Лусија, у мечу Звезда – Бајерн био је игра мачке и миша. Треба ли помињати ко је био ко? Коначно је пробио лед, против Баната, постигавши два поготка у финишу меча, за победу, али то није било довољно. Са скором од 21 утакмице и 3 гола послат је назад, а домаћи медији шегачили су се и са њим и за Звездом, па је остао упамћен под надимком „Варкос“. 

Ипак, чисто да покаже ко је и шта је, експлодирао је, прво у Кини (34 меча, 20 голова), потом у Еквадору (92

меча, 53 гола), а своје игре уновчио је у Палмеирасу, који је дао милионе за о oвог момка, кога је тражио и милански Интер. У Бразилу је на 61 утакмици био стрелац 31 пут. Стигао је и до дреса репрезентације

Аргентине, где је на неколико мечева (против Бразила, између осталог) био стартер пре Агуера, Лавеција, Тевеза и играо у тандему са Леом Месијем. Почетком ове године, прешао је у још један велики бразилски клуб, Гремио. „Варкос“ или не, процените сами.

Након њега стиже високи Едгар да Силва(26). Момак који је дошао из Порта, својевремено млади

репрезентативац Бразила,  најављен је као велико појачање и већ на дебију погодио, против АПОЕЛ-а на Кипру, када је било 2:2 (други гол је дело Бурзановића). Међутим, претпоследња позиција на табели након четири кола и очајна игра Звезде под палицом Здењека Земана допринела је да практично сва појачања Горана Буњевчевића заврше своју одисеју на Маракани већ до зиме. Едгар ни зиму није дочекао. У извештају једног дневног листа након меча против ивањичког Јавора на Маракани (0:2) стајало је: „Високи Бразилац, Едгар, не само да није имао учинак, већ је био константна опасност по своје ноге!“ То довољно говори о његовим играма у Звезди. Ако је вредно помена, погодио је и на Бановом Брду, против Чукаричког и то му је био једини првенствени гол.

Након Београда, кратко је био у домовини, одиграо пет мечева за Васко де Гаму и постигао два гола, а онда се у августу преселио у Насионал. У португалском тиму провео је годину дана и постигао 12 голова на 24 утакмице, што му је донело пласман у ТОП 5 стрелаца тамошњег првенства. Затим прелази у Гимараеш, где је одиграо 58 утакмица и постигао 21 погодак у првенству, уз још 5 Купу, за две сезоне. Након тога, као и Баркос, уновчио је добро своје сјајне игре и прешао у Ал Шабаб.

Његово место експресно је заузео пик Илије Ивића, Абубакар Оумару. На препоруку Зорана Живадиновића, овај момак стигао је из Кине у зиму 2009. године, као играч „бржи од Бинића“. Ипак, Абубакар Оумару више нам је остао у сећању као играч Војводине, који нам је неколико пута у протеклих неколико година загорчао живот. Одиграо је свега 13 утакмица у тој полусезони, постигао 2 поготка, али је углавном играо на крилу. Дебитовао је на вечитом дербију на ЈНА (1:1), када је његов будући саиграч, Мореира савладао Стаменковића и практично срушио Звезди снове о титули. На лето, једино он и Исах од странаца били су у концепту директора Ивана Аџића. Ипак, по мишљењу тадашњег тренера, Петровића, није био довољно квалитетан, па је отишао у ОФК Београд.

Ни на Карабурми се није прославио, јер је постигао само 3 гола на 23 утакмице, али је ипак потписао за Војводину, у лето 2010. Тамо је на 72 утакмице постигао 24 поготка, од чега чак четири против Црвене звезде, против које је био посебно мотивисан. Треба ли помињати да Звезда ниједном није победила када је он био стрелац за Војводини. Једном је било 2:2, једном 2:1, а последњи пут 3:0 за Новосађане. Овог лета помињао се као потенцијални повратник на Маракану, али Ратко Буторовић није желео ни да чује за то. Према последњим информацијама, могао би да појача кинески Шандонг, иако су Новосађани истицали да желе да га задрже. Дебитовао је за репрезентацију Камеруна прошле године.

Након њега, деветку су носили један нападач, Дејан Лекић и једно крило, Огњен Короман, а после њих на Маракану је стигао још један „Кариока“. Бруно Мезенга, чувени таленат бразилског фудбала изазвао је одушевљење када је потписао, јер су сви били убеђени да је Рамбо у Звезду послао „звер“ од играча. Ипак, његове слабе сезоне у Бразилу и Легији из Варшаве, пре Звезде, многима нису уливале поверење. Није мирисало на добро када се Мезенга прикључио саиграчима и радио по посебном режиму, а Роберт Просинечки изјавио да није довољно спреман и да ћемо морати да га чекамо. Ипак, у прва два меча био је сјајан. Прво је донео победу против Вентспилса у Летонији (2:1), а затим постигао шести погодак против истог противника на Маркана (7:0), оба пута улазећи са клупе. Међутим, након тога, осим једне бомбе против БСК-а и еврогола против Смедерева у Купу није урадио ништа. Као и његови претходници, већ краје исте године отишао је из Звезде.

Ипак, није се прославио ни након повратка у Турску, где је већ играо. За Ордуспор није постигао гол на 9 утакмица, а у Акхисару, где тренутно игра, на 14 мечева погодио је само 2 пута.

Последња Звездина деветка био је Ели Бабаљ. Најављен као „нови Видука“, завршио као Мезенга, Едгар, Фереира и многи пре њега. Дошао је потпуно неспреман, шансу добио на кашичицу, никада није био стартер, чак ни у Купу. Више се истакао боксерским способностима и сплаварењем, јер се потукао са Асамоом и проводио са Максимовићем и Миливојевићем. Против Смедерева постигао први и једини гол у Звезди. Ипак, разлог због којег је отишао је веома чудан. Наиме, Звезда је за његов долазак платила 200 000 евра, али је до 18.јануара морала да исплати Мелбурну још 125 000, иначе су Аустралијанци имали право да га врате назад!? Да све буде још бизарније, да је  „Кенгур“ остао на Маракани, Звезда би у наредне три и по године, по уговору, морала његовом менаџеру да исплаћује 50 000 евра на сваких шест месеци, што значи да би укупна сума износила 350 000 евра, до краја уговора. На тих 350 000 менаџеру треба додати и 325 000 колико би Аустралијанцима већ било исплаћено, плус Бабаљеву плату, што доводи до цифре од скоро милион евра за 4 године за овог момка!? Треба ли напомињати колики је био његов утицај на резултате Звезде и колико се дуго чекао деби и први погодак.

Вратио се у Аустралију, оплео по Звезди и стању у клубу, али и погодио на првом мечу по повратку. За репрезентацију је играо два пута и постигао исто толико голова. Да ли ће проћи као Мезенга или као Баркос, време ће показати.

Абиола Дауда нови је играч Звезде, очекује се да са Огњеном Мудринским и Звездином децом донесе много тога у нападу нашег клуба, а нама остаје да се надамо да ће за разлику од својих претходника оставити много бољи утисак и дубљи траг.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.