Jednom prilikom, veliki Zvezdaš Ljuba Tadić rekao je sledeće: „Voleti devojku je lepo, voleti ženu još lepše, voleti decu je najlepše, ali voleti našu Crvenu zvezdu, ni to nije tako mala stvar.“ Svako ko je ovo hladno petomartovsko veče proveo na Marakani, video je i svojim učešćem pokazao, da ljubav prema Zvezdi, ne samo da nije mala stvar, već je to najlepši deo svih nas, nešto najlepše što nam je Bog podario! Sat vremena pred početak utakmice, na, moram reći, neverovatnoj hladnoći i temperaturi koja je verovatno bila ispod nule, kolone navijača sa crveno-belim obeležjima uputile su se ka Marakani. Svi sa jednim zadatkom. Svi sa jednim ciljem. Svi jedinstveni. Svi odlučni da naprave spektakl, da naprave nešto što će se zauvek pamtiti. Da svima koji na bilo koji način budu gledali utakmicu Crvena zvezda-Smederevo ovaj 5. mart 2011. godine zauvek ostane u sećanju. Da se još dugo prepričava. Da se slike severne tribine još dugo gledaju i izazivaju divljenje onih koji ih gledaju, ali i ponos onih koji su bili deo svega toga.
Pred sam početak, veliki broj ljudi ostao je ispred stadiona, čekajući da uđe, da bih u nekom petnaestom, dvadesetom minutu pogledao oko sebe i bio oduševljen, jer nisam uspeo da ugledam nijednu praznu crvenu stolicu na tribini. Sever je bio krcat, sve je bilo spremno za spektakl! Počelo je sjajno, pesma je odzvanjala Topčiderskim brdom, tresla se Marakana! Za početak: ,,Nek nam Bog da sreće, da se vrate dani, slavni dani naše prošlosti!” Na repertoaru, desetine različitih pesama, koje su nastajale proteklih godina, transparenti, koje da budem iskren, sa svoje pozicije nisam u toku meča nisam ni uspeo da vidim. Zvezda na terenu ponovo slaba, kruži oko gola gostiju, ali ne uspeva da stvori prilike i postigne golove koje bi donele radost navijačima. A onda, u nekom 35. minutu, severom počinje da odzvanja: ,,Hoćemo gol, hoćemo gol!” Igrači kao da su se probudili, počeli su da stežu obruč oko gola rivala, koji ne izlazi iz svog šesnaesterca. I onda, satisfakcija – penal za nas, malo strepnje nakon Kaduovog zaleta i erupcija oduševljenja na stadionu! Lakše se diše!
Drugo poluvremene je počelo fenomenalno. Sjajna koreografija, na jedan originalan i sjajan način, 66 godina Crvene zvezde stalo je na jednu tribinu, među 15-ak hiljada ljudi. Sjajna ideja, realizovana je na sjajan način, najsvetliji trenuci naše istorije predstavljeni su na tribinama, a u istom stilu, transparentom je upućena poruka igračima. „Nek se Marakani vrate slavni dani!“ Hiljade crveno-belih balona podigli su navijači na severu i napravili još jednu sjajnu sliku. Motivi sa prvih posleratnih utakmica našeg kluba, slike prvih igrača, Rajka sa kapitenskom trakom, kao predvodnika ekipe, iz novinarske perspektive, učinili su ovaj dan zaista posebnim. Malo ljudi je znalo da je to samo uvertira za ono što sledi.
A onda ono što ću pamtiti čitavog života. Šezdešet šesti minut. Bio sam toliko euforičan i oduševljen što sam deo svega toga, da nisam shvatao kakav je spektakl napravljen, dok sve to nisam pogledao natenane posle utakmice. Baklje, vatromet, pesma koja ne prestaje. Ne vidiš ništa oko sebe, samo pevaš i udaraš dlanom o dlan. Na zimu više niko i misli. Sever u transu luduje! Čuje se samo ,,Kada teško je” i ,,Zvezda oooo!” Svi su ponosni na to što su deo spektakla i žele da poslednjim atomima snage i u poslednjih pola sata dokažu ko je najbolji. Dva sata kasnije sam saznao da je bilo i prekida. No, to je manje važno.
Na kraju utakmice, kao i uvek, navijači pozdravljaju svoje igrače. U svima nama, zadovoljstvo zbog pobede, puno srce, emotivno ispražnjeno više od deset hiljada ljudi kreće sa stadiona. I ispred se peva, pesma ne staje, tramvaji, autobusi, sve je u znaku crveno-belog. Delije iz Republike Srpske, Bosne, Crne Gore, unutrašnjosti Srbije se vraćaju nazad, uz pesmu se opraštaju sa ljudima koje su videli prvi put, koje možda nikad neće videti, ali sa kojima su, bez obzira na to, ispisali novu stranice istorije Crvene zvezde i Delija.
Na kraju, posle prespavane noći, dok gledam snimke i slike sa utakmice, već postajem nestrpljiv, ne mogu da dočekam sredu i novi odlazak na Marakanu. Petog marta 2011, proslavljajući 66.rođendan Crvene zvezde, Delije ovim spektaklom nisu samo uputile jasnu poruku igračima, nego i celom svetu! I jedino što bih posle svega mogao da kažem je ,,Bože, hvala ti što sam Zvezdaš!”
15 comments