Meč protiv Javora bio je neka vrsta preseka za crveno-beli tim između dva meča sa Francuzima. Činjenica je da se u četvrtak nije ni mislilo na Javor, ali je sigurno da je našim igračima u nedelju u glavi bio revanš u Francuskoj. Odigrali su protiv ekipe iz Ivanjice onoliko koliko je bilo potrebno, nisu se mnogo istrošili, dobili su pojačanja u vidu Adija i Mezenge pre svega, koji su konačno odigrali ceo meč. I Evandro se vratio, ali nažalost, neće nastupiti protiv Rena.
Nije bilo 55 000 ljudi protiv Javora, nije stadion bio pun, kako je to stajalo u poruci Delija protiv Rena, ali se to i očekivalo. Ipak , na kraju, sasvim solidna poseta na našem najvećem stadionu. Na kraju meča, kao i uvek, igrači su došli na sever i dobili jasnu poruku: „U boj, krenite junaci svi!“ Jasno i glasno im je poručeno šta se od njih očekuje. I čini se da su to svojom reakcijom prihvatili. Poraženi su naši igrači u četvrtak, ali su sa terena ispraćeni kao pobednici. Ispratilo je ih nekoliko desetina hiljada gledalaca kao šampione, kao da su obezbedili plasman dalje.
Zašto?
Pa, zato što je to normalno za nas, Zvezdaše. Zato što se nikada nismo predavali posle jedne izgubljene bitke. Dvomeč sa Renom je boj, meč u Beogradu samo jedna bitka. Druga je već za dva dana. Ne znam za vas, ali dok sudija ne odsvira kraj u Francuskoj, ja lično ću verovati da Zvezda može dalje. Seća li se neko dvomeča protiv Kjeva iz Verone? Tačno, otišli smo tamo etiketirani, ali kao tim koji je završio učešće u Evropi. I bi 0:2. Zašto tako ne bi bilo i sada?
Fudbal je muška igra, igra 11 na 11, na terenu. Zašto Adi, Mezenga i Tošić ne mogu da se suprotstave snagom kršnim Francuzima, a Čava, Kadu i Laza svojom tehnikom i znanjem!? Ovi momci imaju veliku prednost u odosu na neke prethodne generacije našeg kluba. To je stručni štab koji ih vodi. Robi i Mare su pokorili Evropu, Žare je davao golove jednom Realu. Jednostavno rečeno, ovi ljudi znaju šta znači nositi sveti dres Crvene zvezde. Oni znaju šta je privrženost klubu. I to pokušavaju da usade igračima koje vode. Robi je jednom rekao nešto što će ga u mojim očima obeležiti na najbolji mogući način za sva vremena, mada je tako bilo i do tada. Rekao je da igračima Zvezde ne treba motiv. Da onaj ko nije motivisan i ne igra srcem, a na grudima nosi grb našeg kluba ne treba ni da igra u Zvezdi.
I pokazali su to u Beogradu. Niko im nije zamerio. Neka odigraju u Francuskoj hrabro, muški, neka pokažu za čije se boje bore i čiji dres na grudima nose! Neka budu svesni kakve legende su pre njih nosile brojeve na leđima koje oni sada nose. Ako odigraju tako i ispadnu, niko im neće zameriti. Ali, ja sam ubeđen da možemo dalje. Doživeo je taj Ren debakl u nedelju i pokazao da je itekako ranjiv. Napadnimo, pa šta bude. Samo se nemojmo unapred predati, kako mi, tako i igrači na terenu.
Vidim i da Francuzi spremaju nekakve vojne jedinice, vodene topove, specijalce. To je dobar znak, oni se plaše nas. I treba da se plaše.
U ovom meču, na terenu nam treba osamnaest junaka, koji će biti u sastavu. Osamnaest junaka koji moraju dokazati da li zaslužuju da čine redove sile kakva je Crvena zvezde. Predvodice ih komandant koji se sa svojim pomoćnicima već dokazao. Pitanje je samo hoće li oni ispuniti njegove zamisli i taktiku sprovesti u delo. Iza svih njih, kao i uvek, stoji Severna armija. Uvek sa njom, i na Marsu ako treba, a kamoli u Francuskoj. Neki fizički prisutni, neki ne, ali svi srcem uz Jednu Jedinu. Kada krene loše, tu je da pomogne, da da vetar u leđa. Ipak, od njih 11 koji u određenom trenutku budu na bojištu sve zavisi. Neka odigraju kako znaju, neka ostave srce na teren, pa ako zasluže, Bog će ih nagraditi!
Od nas koji ćemo srcem biti uz njih, još jednom je upućena poruka:
U boj, krenite junaci svi! Armija u crveno-belom uvek je sa vama, šta god da se desi!
14 comments