Прича се прича да Руси долазе..

‘‘Прича се прича да Руси долазе“, стихови су популарне песме групе Зана, а сада се баш они врте у главама већини Звездаша. Заправо, бар што се тиче спорта, без премца тема број 1 у Београду ових дана је повратак Црвене звезде у Евролигу након 14 година. Све “мирише“ на прави спектакл, карте се од првог дана продају невероватним темпом, те су у јеку припреме Комбанк арене да угости београдске црвено-беле и Локомотиву Кубан. А ко су заправо Руси који ће превалити готово 1.500 километара да би дошли на мегдан Звезди у главни град Србије?

Локомотива је “стала на шине“ давне 1946. године и то у месташцу симпатичног назива, Минералне воде. Након Другог светског рата није било много расположених људи за кошарку, па су тим чинили све сами тинејџери. Тако је започела једна лепа прича, у месту које данас броји свега нешто преко 76. 000 становника (1946. још и мање), а први прави успех овог тима био је улазак у највиши ранг првенства Русије 1994. године када је коначно прескочен тај магични степеник. Локомотива је наставила брзо да се развија па је свега пет година након уласка у прву лигу успела да упише и први наступ у Европи. Годину дана касније стигао је и први трофеј и то у Купу Русије.

Кошаркашки клуб Локомотива 2003. године Минералне воде мења за Ростов на Дону па самим тим је и уследила промена имена клуба у Локомотива Ростов. Нови град донео је и нове сјајне резултате, па је тако овај клуб дошао до финале тадашњег ФИБА Купа 2005. године. Локомотива се таман усталила у врху првенства Русије, али је власник клуба, Владимир Јакунин, 2009. године био приморан да због пропозиција руског савеза и европских такмичења промени халу, као и град где ће клуб бити смештен. Тада, Локомотива прелази у Краснодар и мења име у Локомотива Кубан.

Након неколико успешних сезона које су завршили у самом врху првенства Русије, као и избореног финала Еврочелнџ купа 2011. године, тим из Краснодара је протекле сезоне доживео врхунац. Они су доминантно освојили први европски трофеј у историји клуба, Еврокуп, који им је самим тим донео и први пласман у Евролигу. Треба истаћи да је Локомотива протекле сезоне била и вицешампион ВТБ лиге, одмах иза неприкосновеног ЦСКА.

У односу на прошлогодишњу екипу Локомотива је претрпела неколико промена. Сигурно највећи губитак је одлазак Ника Калатеса у НБА који је прошле сезоне са својим саиграчима на високим позицијама довео пик игру до савршенства. Тим су напустили још Максим Шелетко, његов имењак Ткаченко, Никита Шабалкин, Алексеј Савршенко и Џими Берон. Ипак, Руси нису дозволили да у најелитније европско такмичење уђу ослабљени па су се значајно појачали врсним стрелцима из Уникахе, Маркусом Вилијамсом и Крунославом Симоном, као и центром Алексејем Жуканенком (Динамо Москва). Оно што је најважније је да је окосница екипе остала иста. Ту се пре свега мисли на веома снажну центарску линију предвођену Американцима, Дериком Брауну и Ричарду Хендриксу, а не треба заборавити ни Аустралијанца српског порекла Алекса Марића.

Браун је по свим параметрима најбољи играч Руса. Он игра на позицији крилног центра, има солидан шут са полудистанце, а најопаснији је у самом рекету где му сјајне атлетске способности помажу да без већих проблема оствари добру позицију. Такође, велики квалитет овом играчу, који има иза себе и трогодишње НБА искуство, је и сјајан шут са линије пенал. Уз њега је сјајни Хендрикс који нема баш висину центра, али то надокнађује сјајним одразом и дугим рукама, па му те карактеристике омогућују велики број скокова на обе стране терена. О Алексу Марићу сви љубитељи кошарке у Србији скоро све знају, али је он ипак код тренера Пашутина у сенци америчког центра. Разлог за то је пре свега брза игра коју Локомотива ове сезоне форсира у коју се Марић баш и не уклапа.

Игра са јаком одбраном, пуно трчања и транзицијом је управо оно што одговара плејмејкеру екипе Калниетису. Он иза себе има сјајно европско првенство где је био један од главних играча своје екипе у походу Литванаца на сребро. Калниетис воли да трчи, воли брзу игру, али оно што му се најчешће замера је себичност. Када не прође брза игра Руса, Калниетис ће најчешће позивати пик, који ће у највећем броју случаја он и завршити. Ако не он, онда сигурно поменути Браун.

Претња споља је и двојац придошлица из Уникахе, Вилијамс и Симон. Американац је убојит поентер и то у серијима јер када га крене може да убаци готово свакој екипи преко 20 поена. Са друге стране Симон је играч који “живи“ од шута за три поена. Од овог Хрвата се нешто друго тешко може очекивати, али када је сам шансе се мере у промилима да би могао да промаши. Уз њих, ту је и руски бек Сергеј Биков који је такође веома опасан шутер. У ростеру се још налазе Григоријев, Канигин, Ликодеи и Кољушкин, али они имају мизерну минутажу у тиму.

У досадашњем току сезоне Руси су одиграли две утакмице у ВТБ лиги и у оба меча су тријумфовали. У првој утакмици они су били бољи од Калева са 88:74 када су блистали, Хендрикс, убацивши 21 поен (10/13 из игре) уз седам скокова и Браун са 20 поена. У другом мечу Локомотива је савладала Енисеј са 93:87 када је Браун остварио дабл-дабл учинак са 23 коша и 11 скокова, а Биков је убацио два поена мање.

Закључак је да тај да је екипа Локомотиве пуна искусних и сјајних играча. Ипак, тај тим нема превише искуства у Евролиги, а поготово не у амбијенту где их чека 20.000 противничких навијача. Управо тај ветар у леђа са трибина, као и гранитна одбрана коју је ове сезоне сјајно наштимовао Дејан Радоњић биће главни адути Црвене звезде Телеком у мечу са силном екипом из Краснодара.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.