Данас, 13. маја навршавају се 23 године од „историјског“, никада одиграног сусрета између загребачког Динама и Црвене звезде. Судар две, у том моменту најбоље екипе некадашње СФРЈ, требао је да се одигра на стадиону „Максимир“. Не само да је сусрет доносио велику тензију због великог ривалства два клуба, као и чињенице да су се екипе у том момету бориле за шампионски ловор, већ и због нарастајућег национализма у Хрватској.
Навијачи Црвене звезде, пут Загреба кренули су возом у ноћи између суботе (12) и недеље (13. маја) директном линијом Београд – Загреб. Током пута, београдским Делијама придружио се и велики број црвено-белих навијача из свих крајева државе. Спорадични сукоби наших навијача и присталица Динама (БББ) трајали су готово читавог дана у свим деловима Загреба где је дошло до сусрета две навијачке групе. Ескалација се догодила око 13 часова на Тргу Бана Јелачића. Очевици догађаја присећају се великог броја испревртаних возила, разбијених стакала по трафикама и продавницама, а било је и повређених. Све је то била увертира догађаја на самом стадиону.
Ситуација на трибинама максимирског стадиона у старту није наговештавала да се може догодити „историјски тренутак“. Динамовци са једне стране упућивали су погрдна скандирања на рачун нашег капитена Пиксија Стојковића, док су са друге стране, наши навијачи највише „љубави“ упућивали ка Тајчи, тада познатој хрватској певачици. Међутим, у моменту када су екипе изашле на терен стадиона на загревање, започела су дешавања до тада не забележена на стадионима широм некадашње Југославије. Са источне трибине почеле су да лете унапред припремљене каменице ка јужној трибини где су биле Звездине присталице. Након тог првог напада, Динамовци на северу пробијају ограду и улазе на терен. Ипак, загребачка полиција успела је да за тренутак спречи продор преко терена ка јужној трибини, али је неколицина „бојсоваца“ успела да пробије ограду између источне и јужне трибине и дошло је до директног контакта. Летео је велики број поломљених столица са једне и друге стране. Да би донекле успоставили ситуацију на терену, припадници полиције употребили су и велике количине сузавца.
Капитен црвено-белих је успео да све наше фудбалере одведе у свлачионицу. Интересантан је податак да су у сукобима учествовали и фудбалери Динама, који су покушавали не да спрече своје навијаче у намери да линчују навијаче гостујућег тима, већ су се супроставили полицији која је покушавала да спречи покољ на стадиону. У томе је превасходно учествовао тадашњи капитен Динама Звонимир Бобан, а фотографија на којој он удара припадника полиције обишла је свет. Бобан је због тога пропустио и првенство Света у Италији, због суспензије.
Сукоби су трајали неколико сати на самом стадиону, али је на крају ипак привидан мир успостављен. Око максимирског стадиона није било возила са регистрацијом српских градова који није био по прилично оштећен. Навијачи Црвене звезде су до вечерњих сати задржани на самом стадиону, а затим су уз огромну полицијску пратњу испраћени ван Загреба.
Максимирске сукобе, надолазећи проусташки хрватски лидер Туђман, искористио је за велику чистку у хрватској полицију коју је оптужио за прекомерну употребу силе, док је са друге стране свима било јасно да је започео крај заједничке државе и да су много шири сукоби на видику.
Неодиграни сусрет регистрован је службеним резултатом 3:0 у корист Црвене звезде, Звезде која је усправно кренула у поход на европску титулу.
Вест можете коментарисати и на нашем форуму.
7 comments
jer zna neko jel moze sutra sever da se kupi na jna?posto na marakani krece prodaja od srede.a glodari pustaju sutra
Nesrecne nacionalisticko-fasisticke godine.
to je to uglvanom, mada su poceli da nas gadjaju prvo sa gornjeg nivoa juzne tribine, tj sa tribine iznad nas.
Зар је већ толико прошло. Сада када се пресетим тих догађаја са ове географске и временске раздаљине размишљм шта је све могло да се још догоди. Сћам се да је била велика дилема код навијача да ли ићи на Максимир или Равну Гору. Командант Зеља чиними се да је би на поидзању споменика Чича Драљи, и стотине виђенијих навијача је билко на Равној Гори.
Сећам се да када су играчи изашли први пут на терен, још није било ,,вруће,, и да смо почели да коментаришемо да смо требали ипак отићи на Равну Гору, јер се ништа не деша. Кад оно, каменице, натрчавања, сузавац и све остало је већ испричано.
Професор
A onda im je pokojni Braca nalupao samare i razbio „sjedala“o glave…..
Jel pokojni Braca iz Nisha ?
Taj,taj…Vidi se i na snimku kako briljira….