На данашњи дан: Рођени Стефана Вељковић, Скуни Пен и Стево Глоговац

Стефана Вељковић, некадашња одбојкашица Црвене звезде и актуелна репрезентативка Србије, рођена је 9. јануара 1990. године у Јагодини. За црвено-беле је наступала од 2008. до 2010. године.

За Звезду је одиграла 61 званичну утакмицу и забележила 692 освојена поена. Била је једна од најбољих одбојкашица у тиму у освајању шампионске титуле и националног купа 2010. године. У сјајној сезони 2009/10 црвено-беле су стигле и до финала ЦЕВ Купа. Звезда је у полуфиналу савладала руску Уралочку са 3:2, а у финалу је италијански Бусто Арсицио био бољи ривал и славио са 3:1. Капитен Црвене звезде Стефана Вељковић била је најбољи поентер тима у ЦЕВ Купу те сезоне са 92 поена на осам утакмица, иако је њена позиција у тиму средњи блокер, а не коректор. Те сезоне је била и најбољи блокер лигашког дела шампионата Србије (од првог до четвртог места) са 0,91 блоком по сету.

Каријеру је почела у екипи Јагодине за коју је наступала од 2001. до 2004. године, а афирмисала се у дресу београдског Поштара за који је играла од 2004. до 2008. године и освојила три шампионске титуле (2006, 2007. и 2008.) и три национална купа (2006, 2007. и 2008. године).

Запажене партије пружила је већ у првој сезони у Звезди, али није стигла до трофеја, да би већ следеће године освојила дуплу круну и играла европско финале. Била је то сјајна генерација Црвене звезде у којој су поред Стефане главне улоге имале Јелена Благојевић, Ана Бјелица, Бојана Живковић, Нађа Нинковић, Тамара Ракић и Нина Росић.

Још као кадеткиња Стефана је добијала највећа признања за сјајне партије на великим такмичењима. Проглашена је за најбољу одбојкашицу Европског и Балканског шампионата за кадеткиње 2007. године. Била је најбољи поентер кадетског шампионата Србије и Црне Горе 2006. и најбољи блокер Балканског првенства за јуниорке 2006. године. Проглашена је и за првог сервера завршног турнира ЦЕВ Купа, а 2009. године и за најбољу спортисткињу СД Црвена Звезда у избору Звездине ревије. Велико признање добила је и у избору дневног спортског листа Спортски Журнал, када је проглашена за најбољу одбојкашицу Србије.

Са сениорском репрезентацијом Србије освојила је златну медаљу у Европској лиги 2010. године, а наступала је и 2009. године када је постигнут исти успех, али није играла на финалном турниру, као и 2012. године, када је освојена бронза. У колекцији има и бронзану медаљу са светског Гран прија 2013. Због повреде је пропустила историјско освајање Европског првенства 2011. године у Београду, а већ је два пута играла на Олимпијским играма 2008. у Пекингу и 2012. у Лондону.

Претходних сезона носила је дресове италијанских клубова. За Асистел је играла од 2010. до 2012. године, а за Вила Кортезе у сезони 2012/13. Од ове сезоне члан је турског Галатасараја.

Џејмс Скуни Пен је рођен 9. јануара 1977. године у Бруклину. За кошаркашки клуб Црвена звезда наступао је у сезони 2002/03 и био најбољи играч тима.

За црвено-беле је одиграо 51 утакмицу и постигао 783 поена (просек 15,4 по мечу). Није освојио трофеј, али се истакао као лидер екипе, атрактивним продорима и тројкама, иако је био међу најнижим играчима, ако не и најнижи у свим такмичењима те сезоне. Пен је био најбољи стрелац Звезде у лигашком делу Јадранске лиге са 16,2 поена по мечу, као и у шампионату Србије и Црне Горе са 16,8 поена у просеку. Са центром Обином Екезијем чинио је један од најбољих тандема странаца у историји клуба, али Скуни није био на нивоу партија из лигашког дела у завршницама такмичења у регионалној и домаћој лиги.

Сјајну игру пружио је у мечу Јадранске лиге против Макабија у Тел Авиву, када је постигао 33 поена (пет тројки) и забележио осам асистенција, а Звезда уписала сензационалну победу после продужетка од 100:92, па по мало чуди како се навијачи Макабија не сећају ко их је победио те сезоне у регионалној лиги (поводом транспарента на недавној утакмицу у Евролиги). Вероватно су доживели колективну амнезију.

Скуни Пен је каријеру почео у средњој школи Салем у Масачусетсу, где је два пута биран за играча године. Са великим успехом је наступао за Бостон колеџ (од 1995. до 1997.) и Охајо универзитет (од 1998. до 2000.), где је у две сезоне имао одличан просек од 16,3 поена по утакмици. Изабран је 2000. године у другој рунди НБА драфта од стране Милвоки Бакса, али је своју каријеру изградио у Европи.

У сезони 2000/01 наступао је за Трст, где је бележио 17,9 поена по утакмици, што је била сјајна препорука да настави каријеру у Роми следеће сезоне. Наступао је и за Ешвил 2002. године, а можда и најбоље игре у каријери, поред сезоне у Звезди, пружио је у дресу Цибоне, за коју је наступао у сезонама 2003/04 и 2005/06. У другом мандату у дресу тима из Загреба бележио је 17,1 поен по утакмици у Евролиги. Био је члан и Македоникоса 2004. године, Скаволинија (2004/05), када је бележио 15,1 поен у просеку. Играо је у два наврата за Олимпијакос, 2006/07 и 2010. године, када је освојио Куп Грчке. Омалени плејмејкер је у богатој каријери наступао и за турски Ефес (2007/08), Кијев (2008/09), Виртус из Болоње (2009.) и италијански Прима Вероли у сезони 2010/11.

Скоро у свим клубовима је имао двоцифрен број поена у просеку, а у 103 меча у Евролиги бележио је 11,7 поена у просеку у дресовима четири клуба. Лични рекорд у једном мечу у најелитнијем клупском такмичењу на Старом континенту му је 33 поена за Ефес против Партизана 13. марта 2008. године.

Стево Глоговац, некадашњи одбрамбени фудбалер Црвене звезде, рођен је 9. јануара 1973. године у Билећи. Фудбалом је почео да се бави као деветогодишњак у пионирима Херцеговине из Билеће. Пре доласка у Звезду играо је за Звездару (од 1992. до 1997.) и Рад (од 1997. до 1999.).

За Звезду је од 1999. до 2002. године одиграо 78 званичних утакмица и постигао три гола. Учествовао је у освајању две шампионске титуле 2000. и 2001. и два национална купа 2000. и 2002. године. Био је члан Звездине одбрамбене линије у ротацији тренера Славољуба Муслина, која је у сезонама 1999/2000 и 2000/01 примила далеко најмање голова од свих клубова у шампионату (1999/2000: 19 голова у 40 утакмица, а 2000/01: 20 примљених погодака у 34 меча).

У првој сезони у црвено-белом дресу одиграо је 24 меча у првенству, а исти број утакмица забележио је и у наредној сезони уз три постигнута гола, од којих је један био победоносни против Железника (2:1) у претпоследњем колу. Била је то сјајна генерација Црвене звезде, која у домаћем фудбалу није знала за пораз у 51 узастопном мечу (од 3. новембра 1999. до 31. марта 2001. године). Имали су и рекордну серију од 23 узастопне победе у првенству од 1. марта до 23. септембра 2000. године.

Глоговац се истицао борбеношћу, а био је омиљен код Звездине публике и између осталог што је често после победа скидао дрес који је бацао навијачима (то је вероватно доводило до лудила економа Стојана Милановића, који је познат као фанатични чувар Звездине опреме). Стево је играо у европским окршајима против Динама из Кијева, Лестера, Селте, Леверкузена…

Каријеру је наставио у руском Анжију из Махачкале 2002. године, а наступао је још и за Земун (од 2003. до 2006.), Бежанију (2006/07) и Вождовац (2007/08), где је и завршио играчку каријеру. Касније се отиснуо у тренерске воде, и у сезони 2009/10 предводио Палилулац.