Анализа утакмица и играча против БСК-а – Коначно права Звезда!

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – БСК 7:2 (4:0)
СТРЕЛЦИ: Димитријевић у 2, Микић у 5, Мудрински у 37, Милуновић у 40, Асамоа у 69, Пантић у 81. и Максимовић у 90. минуту за Црвену звезду, а Сотировић у 60. и Булатовић у 87. за БСК.

Стадион: Црвене звезде.

Гледалаца: 10.350

Судија: Милан Јеремић (Београд)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Кировски, Микић (од 46. Вешовић), Пантић, Максимовић, Младеновић, Миливојевић, Димитријевић, Милијаш, Милуновић (од 46. Асамоа), Мудрински (од 67. Бабаљ), Касалица
БСК: Ковачевић, Бошковић, Планић, Ћесаревић, Милојевић, Челебић, Савковић (од 46. Анђушић), Јовановић (од 81. Нухи), Сотировић, Станчески (од 46. Булатовић), Ђукић

Црвена звезда се вратила на победнички пут, пут који је једини прави и који води према титули првака Србије.

Звезда је показала све своје врлине и мане у утакмици против недораслог противника, јер је један од ретких дошао на “Маракану” да се надиграва и вратио се пуне мреже.

О Звездиној игри најбоље говори чињеница да би Кировски могао бити неоцењен и то без обзира што је примио два гола.

Добро је наш тим стајао на терену, одлично се кретао и показао пуно воље, жара и борбе у овој уткамици. Треба истакнути да је Луки Миливојевићу пошло за ногом, оно што није Срђану Мијаиловићу у прошлој утакмици, да затвори све рупе иза Милијаша и Димитријевића и да повеже Звездин везни ред и напад. Да није имао грешку код испадања из тактичке поставке, код првог гола Борче, могли би рећи да је одиграо маестралну утакмицу.

Видели смо у овој утакмици 9 голова, од тога 7 у мрежи Борче. У Звездином тиму било је 7 различитих стрелаца, од којих тројица који су се по први пут успели уписати у стрелце у Звездином дресу.

Асамоа, Пантић и Максимовић су успели осетити понос, част и срећу коју су осетили сви они који су били стрелци у “најдражем” дресу..

Александар Јанковић је за кратко време, које је провео са екипом, успео освежити екипу, вратити јој пољуљано самопуздање и добро поставити ову утакмицу.

Све је почело са притиском гостију и њихова два корнера у прва два минута утакмице који нису обећавали ништа добро. Одмах из првог контра напада Црвена звезда је повела. Контру је повео Милуновић, који додаје до Касалице, овај избацује Микића на десном крилу који предивним центаршутем на другој стативи проналази усамљеног Димитријевића којем није било тешко да са 10 метара савлада голмана гостију.

Тек што је утакмица стварно и почела, победник се већ знао, у петом минуту је било све решено. Миливојевић је одличним шутем са 25 метара “истегао” голмана Ковачевића који одбија лоту у корнер. Милијаш одлично изводи корнер, са леве стране Звездиног напада, и на другој стативи проналази Микића који са 7 метара тресе мрежу немоћног голмана гостију. наш тим је водио са 2:0.

У 13. И 17. минуту видели смо два одлична шута. Први у 13 минуту Милијаш је покушао са 18 метара искоса са десне стране, Ковачевић је био сигуран, док је Касалица у 17 минуту одличним шутем са 16 метара “натерао” голамана Борче на дивну параду.

Након тога, Звезда је стала мало “на лопту” и умирила игру, држећи све конце у својим рукама. Миливојевић је предводио све Звездине нападе, затварао све прилазе према Звездином голу и осим два шута са дистанце од гостујуће екипе нисмо видели ништа.

Играо се 37. минут када је Милијаш извео још један корнер са леве стране, гостујућа одбрана је интервенисала, лопта је дошла на десну страну до Максимовића који на 11 метара проналази Мудринског, а овај главом погађа даљи угао Ковачевићевог гола и Звезда води са 3:0.

Није дуго требало да чекамо на повећање вођства. Само што је Звезда појачала темпо и одиграла високи пресинг на противничкој половини, виђен је најлепши гол на утакмици. Миливојевић је пресекао једну лопту на противничкој половини, одиграо до Мудринског, који из прве додаје до Милуновића који мајсторским потезом погађа, са 17 метара, други угао Ковачевићевог гола. Звезда је повела са 4:0.

До краја полувремена смо видели једну полу шансу гостију, након грешке Милуновића који у жељи да избегне да гости изборе корнер, прескаче једну лопту која долази до усамљеног Савковића који лоше реагује и са шест метара шутира преко гола.

Друго полувреме је почело са две измене. Уместо Микића у игру је ушао Вешовић, док је Милуновића заменио Асамоа.

На почетку другог полувремена Црвена звезда је умртвила игру и одлучила полако градити своје нападе. Оно што нас очекује показала је грешка Максимовића када је у 50. минуту лоше проценио лет лопте, али без последица.

И онда у 61 минуту гости преко Сотировића долазе до првог гола на утакмици. Прво је погрешио Миливојевић који је беспотребно изашао из формације и испао на половини терена који припада играчима Борче, затим Максимовић прави кардиналну грешку у постављању и дозвољава Сотировићу да му уђе иза леђа, лако заобиђе Кировског и постигне први гол за Борчане.

Играо се 69. минут када је Миливојевић одиграо савршени пас према Асамои који се одлично креће, прима лопту у трку, излази сам пред Ковачевића и смирено постиже погодак за 5:1. Након постигнутог поготка Асамоа је на пар минута изишао због повреде из игре, јер се након гола оклизнуо и налетио на голмана Борче.

После тога Звезда је најчешће покушавала преко десне стране свога напада, на којој су у тим тренуцима играли Касалица и Вешовић , али без правог завршног паса. У тим тренуцима доста погрешних пасова су одиграли Милијаш и Димитријевић, који су највише одговорности преузимали на себе.

Један од многих корнера у 81. минуту извео је Ненад Милијаш, Пантић се одлично креће у 16 метара и главом са пет метара савладава, још једном, немоћног Ковачевића. Црвена звезда – БСК Борча 6:1.

Очекивали смо да Звезда мирно приведе утакмицу крају и одржи висок ниво игре и резултат до краја, али нажалост тако није било. Након 87. минута добили смо доказ да се Никола Максимовић тренутно налази ван форме. Након још једног дубинског паса везних играча гостију, Максимовић дозвољава Булатовићу да му се убаци иза леђа и још једном савлада немоћног Кировског. У овој ситуацији Александар Пантић је такође лоше стајао на терену и није успео исправити грешку колеге у одбрани. Борча је успела смањити резултат на 6:2.

Оно што је обрадовало све навијаче Црвене звезде је приступ у задњим минутама утакмице када су и поставили коначни резултат. Кренуо је напад са десне стране који је повео Вешовић и пронашао на другој стативи Касалицу, који одиграва повратну лопту за Димитријевића којем голман гостију кратко одбија шут, а Максимовић са три метра, главом, шаље лопту у празну мрежу. Задовољство је било потпуно. Црвена звезда је напунила, КОНАЧНО, некоме мрежу до врха. Црвена звезда – Борча 7:2.

Успели су наши фудбалери да правим приступом одиграју утакмицу у којој су предњачиле врлине, али је на површину “испливала” и која мана која, морамо то рећи, и уобичајена за овакве утакмице. Са овим приступом и квалитетом који поседује Звездин тим, Црвена звезда не треба бринути о титули.

Све је у главама ових младих момака, које треба и мора на прави начин поставити и водити кроз утакмице тренер Александар Јанковић.

Појединачан учинак играча:

Кировски: Иако је примио два гола, нити један не иде на “његову душу”. Није имао пуно “посла”, а оно што је имао одрадио је добро.

Микић: Одиграо је само првих 45 минута и за то време је успео имати једну асистенцију и постићи један гол. Перфектно прво полувреме одиграо је Никола Микић. Одлично се кретао, тражио лопту и имао јако добар преглед игре. У најбољој форми од доласка у Црвену звезду.

Максимовић: Након одсуства због повреде испао је из форме и у појединим ситуацијама јако лоше стоји на терену. Код оба гола тактички је јако лоше стајао на терену и допустио је да му нападачи гостију дођу иза леђа и изађу сами пред Кировског. Постигао је 7. гол за Звезду и на тај начин мало ублажио свој лошији учинак у одбрани.

Пантић: Своју фудбалску интелигенцију је показао одигравши врхунски и на позицији која му није “природна”. Једино је могао код другог гола Борче да се боље постави тактички и помогне у затварању Булатовића. Остали део утакмице је одиграо јако добро и такође се успео уписати у стрелце у овој утакмици.

Младеновић: Много више труда и жеље је показао Филип него што је то радио у претходним утакмицама, али конкретнији и запаженији учинак је изостао. И даље Младеновић често греши у предаји лопте у опасној зони, док у нападу његови центаршутеви су или преслаби или прејаки. Добро тактички стоји на терену и са оваквим приступом утакмици сигурно ће се вратити у форму.

Миливојевић: Један од најбољих на терену у овој утакмици. Лука је повезао Звездину одбрану, везни ред и напад. Свака акција је ишла преко њега, он се одлично кретао и имао одличан преглед игре. Све његове лопте и проигравања су имале “очи” и увек је имао право ријешење. Једину грешку је имао код првог гола гостију, када је превисоко испао на противничкој половини. Све остало је било одлично. Један од најбољих играча на утакмици против супарника из Борче.

Милијаш: Два корнера, две асистенције. То је најзапаженији учинак нашег капитена у овој утакмици. Осим тога “безброј” пута је окренуо страну и имао пар добрих шутева према голману Ковачевићу. Одиграо је добру утакмицу, али осим прекида и даље без правог завршног паса.

Димитријевић: Полако улази у форму, али још увек то није довољно од Милоша Димитријевића. “Отворио” је утакмицу са хладнокрвном реализацијом шансе у другом минуту утакмице, али осим тога није имао неки запаженији учинак. Имао је највише погрешних додавања и често је тражио прекомпликована решења код завршног паса. Оно што је за похвалу је одлично кретање, преузимање одговорности и жеља за игром.

Касалица: Пуно труда, пуно трчања али јако мало конкретног учинка смо видјели од Филипа. Никако не успева да своју борбеност и жељу претвори у неки конкретан учинак. Имао је катастрофалан пријем лопте, док је додавања већином имао “напамет”. Ако изузмемо борбу, жељу и покушаје Филипа Касалице можемо без суздржавања рећи да је одиграо јако лошу утакмицу.

Милуновић: Добро се кретао, тактички савршено стајао на терену али је у првом полувремену премало напада ишло преко његове леве стране да би се више истакао. Иза њега је остао потез утакмице и најлепши гол. Након проигравања Мудринског постигао је предиван гол и уписао се по трећи пут у стрелце у првенственој утакмици.

Мудрински: Оно за што је доведен, Огњен најбоље и ради. Увек је на правом месту, одлично се тактички поставља и из утакмице у утакмицу показује да је прави гол играч. Постигао је трећи гол на утакмици и уписао асистенцију код гола Милуновића. Довољно за нашег нападача да се врати у голгетерску серију.

Још су играли:

Од 46-ог минута уместо Микића, Вешовић: Нападачки је имао одличан учинак и више је играо на крилу него на беку, јер му је утакмица и тактичке поставке на терену то дозвољавале. Имао је пар одличних продора по десној страни када је до изражаја дошла Маркова експлозивност и брзина, али без правог завршног паса.

Од 46-ог минута уместо Милуновића, Асамоа: Добро се кретао наш нападач, имао пар одличних потеза са којима је показао о каквом се потенцијалу ради и на крају постигао свој дебитантски гол на првенственим утакмица. Одлично се снашао у ситуацији један на један, након своје одличне кретње у фази напада, са голманом Ковачевићем и постигао јако леп гол.

Од 68-ог минута уместо Мудринског, Бабаљ: Осим добрих кретања, у фази напада, од високог нападача Црвене звезде нисмо пуно тога видјели.

Тренер Александар Јанковић: Успео је опоравити екипу од тешког пораза у Суботици и добро тактички поставити утакмицу. Екипа је испоштовала све из свлачионице, одиграла високи пресинг са пуно жара, жеље и борбе. Једина грешка у овој утакмици је било форсирање Николе Максимовића и још једном премештање Пантића на левог стопера. Остале одлуке око састава су се показале и више него исправне. Измене су биле логичне и на време. Успео је одморити играче који су имали репрезентативне обавезе и психолошки подигнути екипу. Оно што сигурно радује је да Звезда игра фудбал и да нема непотребних напуцавања свих играча у екипи. Да се зна ко организује напад и ко има слободу у креирању акција. Како смо видели помак у Звездиној игри у овој утакмици тако смо видели и заслугу Александра Јанковића за овако високо победу нашег тима.

Добро је нашем тиму дошла репрезентативна пауза да се психолошки врати у најважнијем тренутку пред најбитније утакмице у јесењем делу сезоне.

Успео је Александар Јанковић организовати игру на начин да свака акција има “главу и реп”. Због тога је Звезда данас изгледала толико надмоћно у односу на свог противника. Ово је сигурно пут којим желимо да иде Црвена звезда и да уз победе гледамо и игру са пуно голова.

Желимо да наш стадион буде “неосвојива тврђава” у којој се наши противници опросте са било каквом надом и пре него што кроче ногом на терен.

За то је потребан уз квалитет тима и прави приступ. Приступ какав су имали у овој утакмици играчи Црвене звезде. Жељу, жар и борбеност. Надајмо се да ће тако и наставити…

“У ИМЕ СВИХ НАС У ЦРВЕНО БЕЛОМ…”

Оцените актере утакмице:

[starratingmulti id=18 tpl=12]

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.