Moja Crvena Zvezda
ИнтервјуиОдбојка

МЦЗ интервју: Адела Хелић и Јелена Трнић

adela-jelena1

Када су Црвену звезду напустиле Ана Бјелица и Јована Стевановић међу љубитељима одбојке наклоњеним црвено-белим бојама појавила се бојазан да ли ће се тај губитак надокнадити. Међутим, одбојкашки клуб је још једном показао зашто важи за најорганизованији, ништа није препуштено случају и у Београд су стигле девојке које су биле на корак од историјског успеха за Спартак из Суботице.Након првог дела сезоне, Адела Хелић и Јелена Трнић су за читаоце нашег сајта говориле о томе како су се снашле у Звезди и у Београду, својој каријери и амбицијама и жељама у будућности.

Први одбојкашки кораци?

Адела: Почела сам да тренирам у Пријепољу када сам имала 10 година. Моји први кораци су били у школи одбојке и ту сам тренирала све до одласка у Спартак 2006. године. Имала сам понуда да одем негде и раније, али била сам превише млада да бих прихватила. Чак ни по одласку у Спартак нисам била сигурна у ту одлуку, али се то показало као прави потез. Остала сам у Суботици седам година и направили смо историјски успех за Спартак. Ушле смо у финале Купа и финале првенства.

Јелена: Почела сам да тренирам у ОК “Срем“ у Сремској Митровици. Док сам била млађа нисам била претерано заинтересована за одбојку, али кад сам прешла у Спартак схватила сам да је то нешто чиме желим да се бавим у будућности. У Суботицу сам дошла тако што ме је помоћни тренер Спартака запазио на једној пријатељској утакмици, успоставили смо контакт и уследила је успешна трогодишња сарадња. На почетку сам играла за други тим, али стицајем околности веома рано сам имала прилику да дебитујем и у Суперлиги и баш та сезона је била најуспешнија за клуб. Уследио је позив за јуниорску репрезентацију и ту сам се упознала са садашњим тренером Ратком Павличевићем. Због тога ми ни прелазак у Звезду није представљао велику промену, јер сам већ знала како он ради и то ми је била једна олакшавајућа околност.

Како се осећате због преласка у Звезду?

Адела: Можда је постојала жеља да након Спартака одем негде у иностранство, о чему вероватно сви размишљају, али стигла је одлична понуда од Звезде. Највише ме је привукло играње Лиге шампиона, тако да могу да кажем да сам веома задовољна доласком овде.

Јелена: Врло сам задовољна како све ово тече од мог доласка. Доста ми значи што сам овде са Аделом и много ми је лакше да упознам и Београд и девојке из клуба, као и цео систем рада. Надам се да ћемо најбоље партије приказати када то буде најпотребније, на крају првенства, тј. у завршници.

adela1Адела, ти си првобитно играла техничара, како је дошло до промене позиције на место коректора?

Тачно тако, чак сам у Спартак и отишла као техничар, а не као коректор. У Пријепољу нису имали техничара и буквално је ситуација била “ ‘ајде ти да пробаш“. Уследио је позив Спартака баш због те позиције, јер сам годину дана била са кадетском репрезентацијом као техничар. Видели су ме на турниру у Београду, тада сам имала 16 година и сматрали су да имам потенцијала и да бих могла то да играм. Међутим, као техничар нисам имала много простора да играм поред искуснијих играчица, у тиму је тада била и Кристина Чешљар, капитен… Тадашњи тренер Саша Недељковић је сматрао да нећу имати довољно прилика за игру као техничар и решио је да ме проба на позицији коректора. На почетку је било помало чудно, али добро се сећам да ми је прва првенствена утакмица на том месту била баш против Звезде. Уопште није требало да почнем ту утакмицу, али саиграчица се повредила неколико дана пре утакмице и ја сам дебитовала против оне чувене генерације Звезде са Иваном Нешовић, Јеленом Благојевић… Кренуло ме је веома добро и изборила сам се за своје место у тиму.

С обзиром да сте дошле као замене за Ану Бјелицу и Јовану Стевановић, да ли постоји нека врста притиска како ћете их заменити, јер је реч о играчицама које су Звезди донеле прегршт трофеја?

Адела: Лично, не осећам притисак, иако је заиста реч о сјајним играчицама и лидерима. Једноставно, у Спартаку сам исто била на позицији која доноси највише поена и само сам пребацила себи тај задатак и сад у Звезди. Знам да су очекивања у клубу велика, али мислим да то могу да изнесем и оправдам поверење. Не осећам притисак, могу да кажем да ми је и драго што треба да наставим оно што су оне започеле у Звезди.

Јелена: Ни ја не осећам ту врсту притиска. Док сам била у Спартаку могу да кажем да су ми њих две биле и нека врста узора. Освајале су титуле, радовале се и увек сам желела да будем у једној победничкој екипи. Међутим, могу да кажем да не постоје победничке екипе, већ су играчи ти који имају то у себи, ту црту која их тера на победу. Надам се да ћемо ове сезоне нас две употпунити ту екипу и да ћемо поновити успехе које је Звезда направила са Аном Бјелицом и Јованом Стевановић.

Обе сте биле у Спартаку, сада сте у Звезди. Да ли можете да нам кажете која је главна разлика између та два клуба и шта је главни разлог вашег пораза, а Звездиног освајања титуле претходне сезоне?

Адела: Главни разлог и разлика је тај победнички менталитет и дух. Сад смо играле против Спартака као играчице Звезде и знале смо како ће се оне понашати након изгубљеног поена или сета. Звезда има тај победнички менталитет, не само последње четири године, већ дужи низ. Звездине играчице имају то у себи и заједно са тренером то и доказују. Мислим да је то главни разлог.

trnke1Јелена: Слажем се са Аделом, али бих додала да су од изузетне важности искуства стечена у Лиги шампиона. Ове године смо и нас две први пут имале прилику да играмо те утакмице и њихов утицај се заиста примећује касније у првенству. Нпр. десе се неке тешке ситуације у игри, али ми већ знамо како да реагујемо управо због тог искуства стеченог против најбољих.

Ове године се појавила изузетно добра екипа Партизан Визура, да ли је по вашем мишљењу Звезда и даље фаворит за титулу?

Адела: Мислим да је ове сезоне ситуација између Звезде и Партизан Визуре иста као прошле сезоне између Звезде и Спартака. Та екипа је већ годинама на окупу, а још им се придружила и Слађана Ерић. Није то нека нова екипа, оне су дуго година заједно, а кад је неко толико дуго у истом саставу нормално је да ће доћи период када игра веома добро. Са друге стране, Звезда је ове сезоне морала да направи неке промене. У почетку то није функционисало најбоље, што се вероватно и видело, поражене смо у Суперкупу, првом дербију, али заиста верујем да ћемо након Лиге шампиона победити и Партизан и да ћемо одбранити титулу. Једноставно, било нам је потребно време да се уиграмо, да почнемо да верујемо једна у другу и сад остаје само да дође та утакмица у којој ћемо доказати квалитет. Првих пар месеци је требало времена да Јулија (Миловиц) и ја изградимо поверење, да она види да може да одигра на мене, а у одбојци нема пуно приче, морате на терену да покажете и заслужите поверење. Ја сам имала стрпљења, трудила сам се и сада све то функционише много боље.

Јелена, чини се да је твоја игра после мањих проблема на почетку сада све боља и боља?

trnke2Јелена: Сваки период прилагођавања је тежак, нарочито за млађу особу попут мене. Ја јесам познавала Ратка Павличевића и пре доласка у Звезду, али било је потребно време да изградимо неки однос, направимо неке компромисе. На крају крајева, овде је другачији систем, а и ја имам другачију улогу него што сам је имала у Спартаку. Мислим да смо баш у последњем периоду тренер и ја успоставили веома добар однос, као и остале играчице и ја, то се види и на терену. Имам уговор на четири године, долазе и још млађе играчице од мене, мислим да ћемо ми носити Звездину игру наредних сезона, а све ово је нормално за неки прелазни период. Такође, као што је рекла Адела, било је потребно да са Јулијом успоставимо добру комуникацију, јер колико год да знамо енглески, постоје ствари које је јако тешко објаснити, а потребно је време да се то осети у игри.

Да ли пратите Звезду и у другим спортовима?

Ишле смо на кошарку и заиста смо уживале. Била је сјајна атмосфера.

Због чега сте одабрале одбојку?

Адела: Кад сам била клинка, у школи су увек била пријављивања за разне спортове. Тад и не знаш превише, али подигнеш руку, просто да се не издвајаш од других. Касније крену турнири, такмичења, постане занимљиво. Заиста ми је драго што сам то изабрала. Морам да кажем да је у свему најбитнија подршка родитеља. Деси се да пожелиш да одустанеш, тренер ти каже нешто, ти то схватиш погрешно… Мислим да је у том периоду кључно да те родитељи правилно усмере и да те подрже да наставиш.

Јелена: Ја сам одбојку почела да тренирам због правилног развитка. Нисам у почетку била толико заинтересована, хтела сам да се више посветим школи, а некако се и у породици није очекивало да ћу се ја бавити спортом, то се више очекује од мог брата који је голман као и мој тата. Ето, сада се десило да он брани у Партизану, а ја сам у Звезди (смех). Велика је разлика између фудбала и одбојке, неупоредиво је мање новца и спољњих утицаја, тако да је у овом спорту далеко лакши пут за праве таленте да се пробију до клубова у којима могу да напредују и освајају трофеје.

Да ли сте и раније навијале за Звезду?

Јелена: Да, ја одувек навијам за Звезду. Тата ми је звездаш, ја сам исто.

Адела: Искрено, ја никад нисам била опредељена за неки клуб. Нисам знала ни кад су дербији, једноставно, не пратим спорт превише, изузев великих такмичења. Волим одбојку, људи су према мени коректни, задовољна сам. То ми је најбитније.

Ко вам је највише помогао по доласку у Звезду?

Адела: Прво смо почеле да се дружимо са Јулијом. Ишле смо на ручак заједно, она је исто као и ми одвојена од породице. Заједно смо упознавале Београд, заиста нам је било лепо. Имамо одличну комуникацију са свим девојкама, али ако баш морамо некога да издвојимо, онда су то Јулија и Мина (Поповић). Мина је сјајна, веома опуштена особа, а Јулија је нон-стоп у некој акцији, ништа јој није тешко. Нормално, девојке сличних година се више друже, али кад су у питању тренинзи и утакмице нема разлике. Све смо као једна.

Јелена: Јулија и Мина су нам заиста пуно помогле на почетку, а и сад кад су се завршиле обавезе у Лиги шампиона имамо више времена за дружење. Наравно, Мина и ја имамо поред тренинга и школске обавезе, па старија колегиница (Адела) има више времена од нас (смех). Ми, ученици, покушавамо да нађемо времена за дружење између брда књига (смех).

adela_jelena2А ко је “газда“ у стану? Ко држи даљински управљач? (смех)

Јелена: Немамо газду, све је ствар компромиса, а и не гледамо телевизију (смех). У Суботици се нисмо толико дружиле, Адела је више времена проводила са старијим играчицама, а ја са млађим, међутим, то што смо заједно овде је пун погодак. Одлично се слажемо, она је веома добра особа и заиста ми пуно помаже.

Адела: Да, заиста је тамо свака имала своје друштво, али нам је сада супер заједно. Могла бих с њом свуда, то јој сваки дан говорим (смех).

Амбиције у наставку каријере?

Јелена: Моје амбиције су првенствено везане за репрезентацију. Сан ми је да уђем у “А селекцију“ у наредним годинама и заиста ћу се трудити да то и остварим. Што се клупске каријере тиче, волела бих да се једног дана окушам у Турској или Русији.

Адела: Мени се мишљење стално мења. У репрезентацији сам у “Б селекцији“ , познајем систем, како ће се ствари даље одвијати зависи од мог рада и људи који одлучују ко ће бити позван. Кад је клуб у питању, у Звезди сам ове и следеће сезоне, а за касније ми је једино битно да одем у клуб који је организован, где нећу морати да размишљам о милион ствари, где ћу моћи мирно да тренирам и играм и да неколико сезона одиграм на високом нивоу у континуитету. Не мора то да буде у неком топ клубу, не летим превише, само нека ствари иду својим током као и до сада.

Како сте се прилагодиле музичком репертоару Звездине свлачионице? (смех)

Адела: Ја приватно не слушам ту врсту музике, али не пушта се то не знам колико дуго, то је само 5 мин. а и увек можеш да изађеш ако ти се не свиђа (смех).

Шта слушате приватно?

Адела: Волим стари домаћи рок, а у последње време сам заволела и “Rammstein“, “Depeche mode“ и слично, а ту су наравно и Whitney Houston и ти старији певачи. Домаћу музику слушам кад се нешто слави, наравно.

Јелена: Ја слушам свашта, све што ми се свиди. Идем од “Rammstein-a“ до арапске музике, јер заиста ми се свиђа тај језик, чак сам и почела мало да га учим.

У којој сте екипи на тренингу, газеле или лавови?

Јелена: Газеле.

Адела: Лавови.

Омиљено пиће:

Јелена: Текила.

Адела: Било које негазирано пиће, а од алкохолних пиво и текила.

Омиљена књига?

Јелена: “Сенка ветра“ ми је омиљена књига.

Адела: “Прстен“ од Данијеле Стил и “Када си отишао“ од Меги О’Фарел, а на препоруку моје цимерке.

Омиљено јело?

Адела: То је домаћа пита из мојих крајева. Кад дођем кући пита се прави због мене, јер где год да купиш, то није то. То је нешто што волим, али стварно нисам пробирљива кад је храна у питању. Путовале смо свуда и свашта сам пробала.

Јелена: Риба, али кад је тата спреми.

Омиљена Звездина песма?

Јелена: Звезда ми је све.

Адела: Звезда ми је све. Ушла ми је у уши још док сам играла у Спартаку. (смех)

Порука за децу која почињу да се баве спортом?

adela2Адела: Да истрају, да искористе сву подршку коју имају од родитеља и пријатеља, а с обзиром да ће сигурно имати препрека и проблема, а не би било ни занимљиво да их нема, најбитније је да се не предају.

Јелена: Ако је реч о клинцима, порука је да уживају, јер у том периоду ниси ни свестан проблема, а мислим да је спорт најлепши начин да се проведе живот. Уживајте и забављајте се до неког тренутка када одлучите да ли ћете се озбиљно бавити тиме, а ако одлучите да се озбиљно бавите тиме, дајте све од себе да у томе и успете.

Порука за навијаче?

Адела: Стварно бих волела да их видим на трибинама и да осетим њихову подршку. Мислим да људи нису ни свесни колико и њихово мало нама пуно значи.

Јелена: Слажем се са Аделом. Заиста бих волела да дођу на наше утакмице.

Још једном се захваљујемо сјајним девојкама и одбојкашицама на издвојеном времену и желимо им пуно среће и успеха у наставку сезоне. У њихове квалитете се можете уверити у дворани Шумице, јер као што оне кажу: “Ваше мало њима значи много!“

[g-gallery gid=“82807″ random=“0″ watermark=“0″]

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Повезане вести

4 comments

milenko јан 16, 2014 at 23:31

Pozdrav devojke i sve najbolje i samo napred u nove pobede i do novih titula

Reply
Lep sam :D јан 16, 2014 at 23:27

I sta kazu imaju li momke? 😆

Reply
veliki pravi zvezdas јан 16, 2014 at 22:13

Samo napred lijepe odbojkasice nase Crvene Zvezde do duple krune 😀

Reply
Dejan BL јан 16, 2014 at 22:08

Stvarno ovo mi nije jasno, da Beogradjani ne odu da podrze ove prelepe devojke. Recimo na neki mec 500 ljudi, sta je to za milionski grad.

Reply

Leave a Comment