Najava : Crvena zvezda – Čukarički

Još jedan običan dan, Zvezda pobedila Partizan. Iako nismo prošli dalje, moramo biti zadovoljni i ponosni, jer smo odigrali veoma dobar meč do poslednjeg atoma snage. Pobedili smo komšije posle tri godine, psihološku barijeru preskočili i sad idemo dalje. Da smo mogli dalje, mogli smo. Realizacija nas je koštala plasmana u finale, ali kao što rekoh, moramo biti ponosni. Hvala ti Robi, naša Zvezda igra fudbal! Sada nam ostaje da se usredsredimo na prvenstvo. Ostalo nam je još 10 koraka, po pet na Mari i na gostovanjima.

Sledi Čuka. Simpatičan klub sa Banovog brda, smešten uz Košutnjak. FK Čukarički je nastao u radničkom delu stare Čukarice, duž desne obale Save, oko fabrike šećera, brodara i malih zanatskih radionica, 4.jula 1926 godine. U kafani „Majdan“ izgrađen je osnivački program i ime kluba ČSK – Čukarički Sport Klub. Najverovatnije Čuka sledeće sezone neće igrati protiv nas, jer ga čeka selidba u Prvu, odnosno Drugu ligu. Prošle sezone su nekako učinili čudo i izborili opstanak, ove je to praktično nemoguće. Od samog početka su se izdvojili na dnu i odatle se ne pomeraju, a razlika rivala u borbi za opstanak je već sad velika za njih. Neki bi rekli i u bodovnom i u igračkom smislu. Posle četiri sezone, Čukarički se seli u niži rang.

Za nas je ovo sjajna šansa da nastavimo pobednički niz u trci za titulu, a poruka za Đurića i grobare – minus tri je a ZVEZDINO PROLEĆE POČINJE!

CZ  N Č

Marakana :        14    13  1 0    35:4

Banovo Brdo :  15      9  3 3    23:12

Ukupno :             29     22 4 3    58:16

• ( 2 utakmice kupa su odigrane na stadionu Čukaričkog, uz obe naše pobede. Pobeda posle penala, se vodi kao nerešena )

Čukarički se „pojavio“ u Prvoj ligi srpskog fudbala 1996. godine, kao prvoplasirana ekipa, bez poraza i samo šest primljenih golova, u tadašnjoj Prvoj B ligi. 6. marta 1996. godine odigran je prvi međusobni duel na „Marakani“, pobedili smo autogolom Mladena Stanišića. To je prva sezona u srpskom fudbalu, kada se za pobedu dobijalo tri boda. Prvenstvo se igralo po sistemu u kome su klubovi podeljeni u dve grupe, A i B, sa po 10 članova. Četvorokružni sistem, s’ tim što posle drugog dela (polusezone), četiri poslednje plasirana kluba iz „kvalitetnije“ grupe A prelaze u grupu B, a četiri najbolja iz grupe B ulaze u grupu A.

Čukarički na „Mari“ ima samo jedan nerešen rezultat, 0:0 – 11. avgust 2007. godine, a naša najubedljivija pobeda protiv Čuke je 8:1, 15. marta 1997. godine. Zoran Jovičić het-trik, Dragan Vulević dva puta, Darko Anić, Dragan Mićić i Vinko Marinović su pogađali mrežu gostiju. Jedini strelac za Čukarički je bio Aleksandar Jović. Najubedljivija pobeda Čukaričkog je neobjašnjivih i neverovatnih 4:1 sa trenerom Draganom Okukom na čelu, u poslednjem kolu sezone 97/98, 31. maja 1997. godine. Poveli smo golom Dekija Stankovića, a zatim su Stanko Svitlica, Miloje Vukić 2x i naš budući igrač, na veliku žalost pokojni Jovan Gojković postavili konačnih 4:1. Čukarički je sezonu završio na 6. mestu, isti uspeh ponovio i u sezoni 2007/08 i to mu je bio ujedno i najveći plasman u prvenstvu u istoriji.

Najefikasniji protiv čukaričana su Zoran Jovičić, Mihajlo Pjanović i Aleksandar Jevtić sa po 4 gola, a u dresu „brđana“ Miloje Vukić i Đorđije Ćetković sa po 2 gola.

„Dao“ nam je Čukarički veliki broj sjajnih, fenomenalnih pojačanja, među kojima moramo da izdvojimo pre svih kapitena Paju Ninkova i Milana Vilotića, braću Dudić, Milana i Ivana, pokojnog Jovana Gojkovića, Milivoja Vitakića i Sašu Markovića, a dres oba kluba nosili su još Robijev pomoćnik Žarko Đurović, Predrag Preki Radosavljević,  Nikola Trajković, Marko Blažić i mnogi drugi, kojima će se od leta, svi se nadamo, pridružiti i Miloš Ninković. Mnogi igrači Čukaričkog su naši veliki navijači, ali nikad nisu obukli naš dres, među kojima su i naša deca, koja nikad nisu igrala za naš prvi tim, Aleksandar Kolarov i bivši golman Čukaričkog, Bojan Isailović.

Idemo dalje, gazimo krupnim koracima do konačnog cilja. Šesti od ukupno 15 koraka su „Brđani“, preko kojih moramo preći sa samopouzdanjem stečenim do sada, a već od ponedeljka razmišljati o Metalcu i revanšu za prošlu sezonu. Čuki svaka čast i ukoliko se predviđeno desi, želimo im brz povratak.

Kadu, najverovatnije neće biti u timu, kao ni Koroman i Adi. Tošić se vraća, Evandro i Mijailović su neizvesni, ali možda je ovo prilika za Dekija Milovanovića, koji je odlučio prošli meč. Fale nam Dekijeve bombe, možda je Čukarički šansa i da on vrati samopouzdanje, Andrija nastavi golgeterski niz, a mi u šestoj utakmici ove polusezone, zabeležimo šestu uzastopnu pobedu i u prvenstvu i protiv Čukaričkog. Iako je, više pomenuti naredni rival, Čukarički poslednji na tabeli i da su takvi mečevi podložni kiksevima, ja sam bezbrižan. Kad vidim „Velikog Žutog“, najvećeg, našeg Robija Prosinečkog, kako izlazi iz tunela da nas predvodi u novu pobedu, srce mi je puno.

Moram da priznam, da mi je neverovatno, nepojmljivo drago što se Robi vratio kući, svojoj Zvezdi. Nije mi ni hladno, nisam gladan ni žedan, pešaka bih išao na svako gostovanje, makar i na Marsu bilo, miljama udaljeno,  da gledam Robija i Zvezdu.  Glas mi se polako vraća posle derbija, ali protiv Čukaričkog ću iz petnih žila pevati njemu i njoj. Podrška Robiju i momcima, neće izostati nikad. Do kraja! Prošle godine, u isto vreme, na istom mestu, istog datuma, savladali smo Mladi Radnik 4:1. Nula stepeni, prelazi u minus, ja sa teškim bronhitisom i Jevtin het-trik za brzo ozdravljenje. Ove godine biću, kao i uvek tu, na istom mestu, u isto vreme, na isti datum. Samo jedna stvar se promenila, osim godine, od tad. Moja ljubav prema Zvezdi. Razlika je u svetlosnim godinama, toliko je više volim, svakim danom. Uđe u krv i gotovo. Jedno je sigurno, Zvezda je jedina bolest kojoj nema leka, i jedina bolest kojom želim da budem zaražen. Na celom svetu samo Crvena zvezda!

SVI NA MARAKANU!

Crvena Zvezda – Čukarički, 10. april 2011. 18:00h, Jelen Super Liga 21.kolo , stadion : „Marakana“, Beograd. Direktan prenos na TV Prva.