Moja Crvena Zvezda
FeaturedVažne vestiАнализеАрхиваВажноФудбал

МЦЗ анализа противника у ЛШ: Ливерпул

3. коло Лиге Шампиона доноси нам прави класик европског фудбала и судар два великана. Фудбалери Црвене звезде одлазе на Енфилд, на сусрет са слвним Ливерпулом. Наше играче очекује тежак задатак, јер иду на мегдан једној од најјачих екипа Европе и једном од главних фаворита за освајање Премиер лиге, као и завршницу Лиге шампиона.

Фудбалски клуб Ливерпул основан је 15. марта 1892. године, игра на славном Енфилду капацитета 54.074 места , један је од два највећа енглеска клуба, као и један од највећих европских клубова са пет титула првака Европе, три освојена Купа УЕФА, 18 Титула првака Енглеске, 7 ФА купова, 8 Лига купова и 15 Суперкупова Енглеске, 3 Суперкупа Европе, једним Купом победника купова. Свој најславнији период Клуб је доживео током седамдесетих и осамдесетих година прошлпг века под тренерском палицом легендарних Била Шенклија, Боба Пеислија и Џоа Фегана и играчких легенди попут Реја Клеменса, Томија Смита, Иана Калахана, Алана Хансена, Фила Нила, Кенија Даглиша и многих других. У том периоду Клуб је чак четири пута постао првак Европе, освојио два Купа УЕФА, играо још једно финале Лиге шампиона и чак једанаест пута био првак Енглеске. Интересантно је напоменути да је историја ова два клуба на неки начин повезана, јер је њихов двомеч из 1973. године и Звездина победа у оба сусрета и потпуно тактичко надмудривање Била Шенклија од стране легендарног Миљана Миљанића, како сами Енглези и навијачи Ливерпула кажу, заувек променило енглески фудбал и Ливерпул и показало им у ком правцу треба да мењају своју игру да би се попели до врха, што ће им касније помоћи да освоје многе европске трофеје. Интересантно је да ће се двомечи ова два тима у овогодишњем такмичењу одиграти на исти датум као и та два из 1973. само са различитим домаћинствима. Сличност оба Клуба је и то да им последња деценија 20. и прва 21. века нису биле баш најсјајније и да су мало посрнули, Ливерпул чека титулу првака Енглеске од 1990. године, а Звезду је распад бивше СФРЈ, санкције и, генерално, тешко време за Клуб натерало да своје учешће у најелитнијем европском такмичењу чека пуних 26 година. Али, још једна сличност је да се оба великана последњих година полако враћају на путеве старе славе и у врх европског фудбала, тамо где им је и место.

За уздизање екипе Ливерпула и њен повратак међу великане европског фудбала након година таворења у просечности најзаслужнији је немачки стручњак Јирген Клоп, који је екипу преузео у октобру 2015. године сменивши са ње дотадашњег тренера, Брендана Роџерса, који је, после једне сјајне сезоне у којој је клуб на крилима одличних игара Луиса Суареза и Стариџа завршио на другој позицији у Лиги и вратио се у Лигу шампиона, у сезони после те отишао поново уназад и завршио на шестој позицији у лиги уз веома лошу игру, што ће га коштати отказа на почетку сезоне 2015/16. Клоп је, одмах по доласку, унео велику енергију у клуб и полако почео да га диже и унапређује игру. Већ у првој сезони почео је да доноси резултате и увео је клуб у финале Лиге европе и освојио Лига куп, у години после тога завршио међу прва четири у лиги и вратио клуб у Лигу шампиона, а прошле године и да уведе Ливерпул у финале Лиге шампиона, које су несрећно изгубили, а у Лиги да поново буде међу првих четири уз феноменалне фудбалске представе током целе сезоне. Иако резултати увиду највећих трофеја још увек нису дошли, може се рећи да је Клоп потпуно трансформисао овај клуб и вратио га међу најјаче тимове Европе и сада сваке сезоне могу да нападају све трофеје. Немачки стручњак је пренео свој темперамент на тим и створио екипу чија је игра једна од најпрепознатљивијих и најзанимљивијих за гледање, физички можда и најдоминантнији тим на свету и екипу која засигурно игра најјачи пресинг и у најбржем темпу којим меље своје ривале. Клоп је екипу градио постепено, доводећи по неколико играча који су му потребни сваке сезоне, пажљиво их бирајући, водећи рачуна о томе да се и физички и психички уклапају у његову визију и остатак тима који је саставио.

Главни печат Клоповог тима је „Гегенпресинг“ (контрапресинг) – тотални високи пресинг и наметње противнику невероватно јаког ритма утакмице, као и убатачне контре и директан фудбал, који ову екипу чине једном од најатрактивних на свету. Суштина Ливерпуловог пресинга је да спречи противника да изнесе лопту, натера га на грешку или дугу лопту, за коју има довољно високих и спремних играча да је покупе и свеједно преотму противнику. Ливерпулов пресинг захтева не само сјајну физичку спрему, већ и доста размишљања и доношења брзих одлука, добру комуникацију међу играчима и деловање екипе као целине. Играчи Ливерпула најпре покушавају да спрече противника да пасом изнесе лопту из последње линије и приморавају га да задржи лопту у шеснаестерцу, што се најчешће завршава или грешком у предаји или враћању лопте голману, који је присиљен да је испуца. Пресинг на последњу линију врши убитачни нападачки трио Ливерпула, Салах-фирмино-Мане, где су крила задужена да спрече извлачење штопера, као и прослеђивање лопте бековима, док, са друге стране, Фирмино не дозвољава штоперима и, евентуално, противничком везњаку, који се врати да помогне при изношењу, да пошаљу пас ка средини, а када штопери буду принуђени да врате лопту голману приморава га на испуцавање. Играчи средине терена, као и бекови остају иза средине противника, да не би противнику оставили превише простора иза. Ако пас прође и лопта дође до везног играча противника он бива окружен играчима напада и средине и има врло мало времена да пошаље пас. Суштина Ливерпуловог пресинга је да тог игрча усмери тамо где они желе или га натерају на грешку и враћање лопте. Исто се дешава и, ако противник стигне ближе голу црвених, с тим што тада на сцену ступају и штопери. Од тренутка када играчи Ливерпула успеју да одузму лопту противнику, убитачном нападачком триу напред потребно је само неколико секунди да развију контру и стигну до противничког гола, притом покушавајући да ка голу иду што директније и брже. Када лопту одузму на својој половини, обично један од брзих играча средине терена или бекова лопту брзо преноси и шаље једном од нападача, који онда нема пуно посла да стигне до гола због још увек непостављене одбране противника. Када, пак, имају лопту у свом поседу, играчи Ливерула граде акцију постепено, из последње линије, где се један централни везни враћа назад да помогне при изношењу лопте, а, уколико се налазе под пресингом противника, и остали везњаци долазе по лопту како би обезбедили више опција за сигуран пас. Оно што је битно истаћи је да су Ливерпулови бекови саставни део напада и готово у сваком нападу иду напред, како би раширили игру и омогућили крилним нападачима да стоје уже на терену.То им омогућава њихов физички доминантан и тркачки веома способан везни ред, који покрива празан простор који они остављају. Оно што, такође, треба напоменути је да је екипа Ливерпула одлична у извођењу прекида, па је овој екипи, заиста,тешко  наћи слабу тачку.

Ливерпул под Клопом најчешће игра у 4-3-3 формацији. На голу се, од ове сезоне, налази појачање, скупо плаћени голман репрезентација Бразила, Алисон, који се, за сада, одлично уклопио у екипу и постао саставни део Ливерпулових акција и одбране. Друштво на голу му прави Симон Мињоле, који је одавно изгубио место стартера, док је Кариус прослеђен на позајмицу у Бешикташ после очајних партија на крају прошле сезоне. Штоперски пар чине сјајни Вирџил Ван Дајк, који је појачао клуб прошле зиме и одмах постао главни део штоперског тандема и тиме умногоме елиминисао проблеме које је овај Клуб имао са одбраном и Дејан ЛовренВан Дајк је изразито интелигентан штопер, са одличном антиципацијиом игре, има феноменалне физичке предиспозиције, висок је снажан, а притом и веома брз. У пару најчешће игра са Ловреном, који је дуго нервирао навијаче Ливерпула својим киксевима  и губицима концентрације, али чини се да је играњем са Ван Дајком, као и освајањем сребра са својом репрезентацијом на Светском првенству добио на самопоуздању и играчки сазрео, иако се, свакако, може рећи да је Холанђанин стабилнији део овог штоперског пара. Са клупе своју шансу чекају Жоел Матип и Џо Гомез. На позицији левог бека усталио се изданак Ливерпулове академије, Трент Александер-Арнолд, који је добио шансу у првом тиму повредом Клајна, коју је у потпуности искористио и истуснуо свог зељака из прве поставе, док је на десном беку Ендру Робертсон, појачање из Хала, који је потпуно истиснуо Алберта Морена из прве поставе, одличан је техничар, често се налази у завршници напада и често асистира. Бекови Ливерпула су саставни део сваког напада овог тима и увек играју у оба правца.

Средина терена је често од многих оспорован део Ливерпуловог тима, али је чињеница да су ови играчи пажљиво одабрани од стране стручног штаба и да су баш такви, физички снажни, брзи и агилни, неопходни за систем игре који форсира немачки стручњак. То су три централна везна играча, од којих је један задужен стриктно за дефанзиву, док друга двојица помажу у грађењу игре и покривају простор који оставе бекови. Џејмс Милнер је играч феноменалних моторичких способности који може да покрије све три позиције у средини и веома лако долази до лопте противника. Фабињо је појачање из Монака, класичан дефанзивни везни, који може да покрије и позицију десног бека, поседује одличне тркачке способности, одличан је дефанзивац и купи доста противничких лопти. Вајналдум је још један Холанђанин у екипи, веома користан играч, који доприноси у оба правца, често се враћа у последњу линију када је екипа под пресингом, а одличан је и као зачетник контри. Капитен екипе је још један централни везиста сличног профила, Џордан Хендерсон, одличан је у кварењу игре противника, има сјајан ударац са дистанце и важан је шраф ове екипе, али са годинама губи на брзини. Сви ови играчи су веома сличног профила и који год од њих да је на терену исте ствари се могу очекивати. Једини који се издваја у екипи Ливерпула је Наби Кеита, појачање из Ред Бул Лајпцига. Гамбијац је класичан офанзивни везни играч, који, када је на терену, уноси потпуно нову димензију у игру Ливерпула, диктира темпо, веома је брз и често се убацију између линија одбране, што противнику ствара велике проблеме, али, такође, учествује у тимској одбрани

Напад Ливерпула чини феноменални трио Салах-Фирмино-Мане. Ова тројка је можда и најважнији део тима, јер не само да постижу огроман број голова, већ играју и велику улогу у вршењу пресинга, феноменални су у развијању контри и права су казнена експедиција. Салах углавном делује са десног крила, прошле године је имао сезону каријере, када је био најбољи стрелац лиге и Европе. Поседује сјајну технику, изузетно је брз, игра са обе ноге, што му омогућава разноврсност у игри и да брзо тражи решења у нападу и јако га је тешко чувати. Треба рећи да је на почетку ове сезоне Египћанин у паду форме и тренутно баш и не игра на свом нивоу. Садио Мане је један од најбржих играча на својој позицији, притом сјајан техничар и голгетер, веома користан играч, доста доприноси тимском пресингу као и остала двојица нападача. Мане је неизвестан за сусрет против наше екипе, јер је тек изашао из повреде. Фирмино је права „лажна деветка“, центарфор који невероватно доприноси игри тима и потпуно се подређује екипи, учествује у зачетку контри, организује нападе, сјајно се завлачи иза линија противничке одбране, сјајно сарађује са другом двојицом нападача, одличан је асистент, али је, притом, и доста ефикасан. Ни за Бразилца се не зна са сигурношћу да ли ће играти, јер га мучи повреда ока. На клупи су још Ђердан Шаћири, који је појачао клуб овог лета, изузетно брз играч добре технике и дриблинга, који се често дриблингом убацује у шеснаестерац, има веома незгодан шут левом ногом, Адам Лалана, лево крило, такође изузетно брз и незгодан, даје велики допринос пресингу и веома је борбен на терену, Стариџ, велики потенцијал ког су повреде спречиле да направи много већу каријеру, ипак, чини се, да ове сезоне добија нешто већу минутажу, може да игра и шпица и крило, одличан је дриблер и веома брз, а ту је и млади Соланке, изданак Челсијеве академије, са којом је освојио омладинску Лигу шампиона, један је од носилаца малде енглеске репрезентације, коју је водио до титуле првака света, веома је талентован и постепено добија шансу у првом тиму.

Несумњиво је да нашу екипу очекује тежак задатак. Много јаче екипе од наше имају проблем како да поставе тактику против Ливерпула. Оно што нам иде на руку је да су Црвени у последње време у нешто лошијој форми и да се муче и против слабијих екипа. Оно што наш тим никако не би смео себи да дозволи је да се, као у Паризу, уплаши и потпуно препусти игру противнику надајући се да неће примити гол, јер је јасно да то ништа не доноси. Ослабљени смо за неиграње Марина и Родића, што је велики хендикеп. Против Ливерпула су једина решења да се са доста техничара и играча способних да задрже лопту под притиском покуша са изношењем лопте или играти на дуге лопте, али у том случају имати на терену играче који би били способни да се изборе за њих. Мариново неиграње је велики хендикеп, јер је играч способан да брзо пронађе решење у нападу и ослободи се лопте. Било би добро да неки играч везног реда, пре свега, Ебисилио буде сутра на терену, да се враћа по лопту у последњу линију и покушава да је задржи и пронађе адекватно решење. Ливерпулов пресинг не даје играчу много времена за размишљање, уколико будемо покушавали да градимо игру, то мора бити јако брзо и спретно. Наша крила ће имати пуно посла сутра да сачувају Ливерпулове бекове, као и бекови крила и зато наши бекови никако не би смели превише да излећу напред и остављају простор иза себе, јер ће се тиме отварати велики простор за контру Ливерпула. Играчи не смеју да се повуку и „седну у крило голману“, већ треба да дају све од себе и буду што агресивнији, да покажу зубе и боре се. Добар пример је екипа Хадерсфилда, која се бори за опстанак у енглеској лиги, а за викенд су поштено намучили црвене. Играли су пресинг, нападали без респекта, правили велике проблеме одбрани Ливерпула и извукли минималан пораз, али отишли кући подигнуте главе. Наши играчи би требало да покушају да пресингом натерају противника на грешку и да, пре свега, преко контри, за које имамо одличне бочне играче, покушамо да стигнемо до гола. Сигурни смо да наш стручни штаб све ово зна много боље него сви ми и да ће добро припремити екипу за дуел у среду.

Ливерпул тренутно дели прво место на табели Премиер лиге са Манчестер ситијем и увелико је у трци за титулу, али треба рећи да на почетку ове сезоне нису још увек у својој препознатљивој форми, док наши играчи суверено владају домаћим шампионатом, иако, такође, уз нешто слабију игру. Обе екипе су поражене у претходној рунди Лиге шампиона, Ливерпул у Напуљу у последњим тренуцима сусрета, док је наша екипа декласирана од ПСЖ-а, па је јасно да обе екипе желе да се искупе за лоша издања у прошлом колу. Ливерпулу је неопходна победа и сигурно ће дати све од себе да до ње дође, док наши играчи, пре свега, треба да дају све од себе да се покажу у много бољем светлу него на Парку принчева, када су дозволили себи да их јачина и атрактивност противника уплаши и на терену тако и изгледали- уплашено и безвољно. Неспорно је да је Ливерпул у овој утакмици велики фаворит и да наша екипа мора још пуно да ради и напредује да би у оваквим утакмицама очекивала позитиван исход, али оно што је битно и што очекујемо од наше екипе је да изађу на терен славног Енфилда без икаквог страха, дају све од себе и играју фудбал. Ако то успеју, неко чудо у виду позитивног резултата није немогуће, а и, ако га не буде, неће нико моћи ништа да им замери.

Срећно, Звездо!

Повезане вести

Leave a Comment