Pre nekoliko nedelja, posle poraza u prvom meču polufinala Kupa Srbije od Partizana (2-0), rekao sam da je Crvena zvezda već u ovom trenutku bolji tim od komšija, i da je samo nedostatak sreće bio faktor na strani protivnika, koji je odneo pobedu.
Rekao sam tada, oni bolje ne mogu, mi možemo, možemo mnogo bolje, a pojedinci su rekli da širim neopravdani optimizam. Današnji dan je potvrdio da je Crvena zvezda već sada veliki tim, makar za ove prostore, i da naši dani tek dolaze, ili je možda još pravilnije reći – vraćaju se.
U revanš susretu polufinala pred oko 40.000 gledalaca, naša ekipa je i bez Tošića, Adija i Koromana, u svakom segmentu igre nadvisila komšije iz Humske, i slavila pobedu od 1-0. Pobeda, neko bi rekao, jednaka porazu, obzirom da je ovaj rezultat odveo u finale sa Vojvodinom Partizan, međutim, ne bih rekao da je tako. Uz veliku podršku navijača sa tribina, ekipa Roberta Prosinečkog je danas demonstrirala veoma dobar fudbal, kakav možete da pružite kada se protivnik gotovo svih 90 minuta zatvori i igra kao i Smederevo ili Javor na Marakani. Ako su komšije nešto naučile učešćem u Ligi šampiona, naučili su da igraju defanzivno i da čuvaju svoj gol, međutim protiv sve bolje Crvene zvezde, to nije bilo dovoljno.
Ponovo je naša ekipa, kao i u prvom susretu, imala veći broj šansi, sigurno troduplo više od protivnika. Odnos poseda lopte više nije potrebno ni komentarisati, ali rekao bih da su crno-beli bili negde između Inđije i Smedereva, sa možda oko 30% poseda, od čega je najveći deo odlazio na „smišljanje“ – kako izvesti prekid ili ubaciti loptu ponovo u igru.
Velika je šteta danas, što su Borha i ostali promašili još nekoliko zrelih šansi. Ponovo je Kolumbijac bio jedan od najagilnijih igrača, konstantno sa loptom, konstantno u šansama, međutim bez realizacije. Propustio je idealnu šansu za pogodak i Vešović na početku utakmice, međutim njegov propust ispravio je u 72. minutu Kaluđerović, kada je idealno reagovao na dodavanje Borhe i savladao Stojkovića. Imao je posle toga ponovo naš najbolji napadač šansu za gol, međutim njegov udarac sa desne strane malo unutar šesnaesterca prošao je tik iznad gola.
Komšije su za ovaj susret, kao i za prvi, najavljivali napade ka golu Bajkovića, međutim uputili su svega dva udarca ka okviru našeg gola, koja je ukrotio naš golman. Bile su to lepe šanse, koje su lako mogli biti i golovi, međutim maestralni Bajković je na ovom susretu pokazao zašto je dobio prednost u odnosu na donedavno nezamenjivog Stamenkovića. Svojim odbranama ulio je sigurnost u igru defanzivaca, održao naš tim u igri, i pokazao da je njegov talenat konačno počeo da prerasta u kvalitet.
Na ovom susretu svoje umeće prikazao je Evandro, koji je ponovo bio ključni igrač u našem timu. Brazilac je odigrao odličnu utakmicu, pravovremeno reagovao u gotovo svim trenucima, i potvrdio da Crvena zvezda ne treba više da brine o poziciji plejmejkera. Maestro u pravom smislu reči, zlata vredan za našu ekipu i naš vezni red.
Treba svakako istaći i Vilotića, pored kojeg se Tejgo nije „video“ na ovoj utakmici. Vilota je pre meča izjavio da Princ nije neki vanserijski igrač, i da se dobrim postavljanjem može zaustaviti. To je sve, reklo bi se „bez po’ muke“, uradio danas naš defanzivac, te je prava šteta što nije bio spreman da još na prvoj utakmici odigra od samog starta, konačan rezultat je mogao biti potpuno drugačiji.
Vredi pomenuti i jedan veoma bitan podatak – kapiten Pavle Ninkov je danas odigrao najbolju utakmicu za Crvenu zvezdu u duelima sa crno-belima i upisao prvu pobedu. Prava šteta bi bila da ovaj sjajni reprezentativni bek završi „odiseju“ u našem klubu bez pobede nad „večitim rivalom“. Imaće Pavle još jednu priliku, da upiše još jednu pobedu i popravi skor, međutim sigurno je da će ova pobeda njemu verovatno najviše značiti.
Partizan je prošao u finale Kupa, ali ruku na srce, imao je zaista mnogo, mnogo sreće, da od gotovo deset odličnih prilika u dve utakmice, naša ekipa postigne svega jedan gol. Njihovi fudbaleri su ih imali duplo manje, ali u fudbalu se broje golovi.
Robert Prosinečki je pokazao da je na veoma dobrom putu da vrati Zvezdi prepoznatljivi šmek, lepršavu igru iz koje se stvaraju šanse i postižu golovi, i jasno je da uz ovakvu igru mi možemo da se već ove sezone nadamo tituli. Sve je u našim rukama, a komšijama na dalje neće biti ni malo lako – njihov niz nepobedivosti je prekinut, i ne samo to, Zvezda je pokazala da je u ovom trenutku bolja ekipa, koja igra lepši i kvalitetniji fudbal, i koja zaslužuje titulu, ka kojoj će stremiti u narednih osam utakmica šampionata.
Očekivaće nas verovatno četvrti po redu „bunker“ komšija na narednoj utakmici na JNA, međutim mi za taj „bunker“ sada recept imamo. A uz malo više koncentracije u presudnim trenucima, imaćemo i ubedljivije pobede.
Robi, hvala ti, i samo napred!
Crvena zvezda: Bajković – Ninkov, Mikić, Ćosić, Vilotić – Isah, Evandro, Kadu (Lazović 46′), Vešović (Jevtić 54′) – Borha, Kaluđerović.
Partizan: Stojković – Miljković, Lazevski, Savić, Krstajić – Petrović, Kamara, Tomić (Babović 71′), Ilić – Adija (Iliev 46′), Tejgo (Smiljanić 82′).
[poll id=“36″]
43 comments
Comments are closed.