Најава: ОФК Београд – Црвена звезда

 У време свеопште обмане и лажи, говорити истину je револуционарни чин! У чему је проблем у Црвеној звезди? У Толету Караџићу, судији или мазању очију последњих пет година, која се последње три године од доласка на власт клуба, Горана Весића и његовог весника Владана Лукића, преноси у тотални мрак? Сваког дана стрепимо од стечаја, јер нам дужници куцају на врата, банке пуштају кредите и чекају наплату. А на терену се осликава радња. Сале Јанковић, оставићемо симпатије по страни, је показао против Јагодине како не треба радити и бити када си тренер Црвене звезде, да не користим тежу и јачу реч. У тренутку када Никола Максимовић, из њему познатих, а нама из Марфијевих разлога, гурне играча са леђа, без апсолутно икакве потребе, имаш резултат 1:1 и играш пред домаћом публиком, другу измену правиш тек када се повреди играч, а загреваш нападача 40 минута и убациш задњег везног, а онда изгубиш утакмицу. Јован Крнета је разапет после грешака против Нафтана и Рада, а Никола Максимовић прави већ ко зна који кикс, јер је у глави у неком клубу, дискотеци, коцкарници, казину или неком другом клубу, али он није крив? Да ли трпимо таленат или менаџере? Ок, Јован Крнета је играо „комшије“, па је због тога свака грешка пута 5. Али, Младеновић, који се вуче као баба, игра за противничку екипу, прави недопустиве грешке за узраст пионира и кадета, трчи без икаквог циља, игра сваку утакмицу свих 90 + минута? Онда можемо да доведемо и Фореста Гампа. У тренутку када Бобан Бајковић одбрани пенал, наши играчи и даље стоје, а Јагодина више жели победу од нас. Немамо ни систем, ни формацију, ни игру а зато су криви Толе Караџић и судија, и ми већ тражимо алиби у томе да нам играчи нису довољно припремљени, пребацивајући кривицу. Или пишемо саопштења додатно дискредитујући себе, што је уместо освајања титула, прављења играча, постало симбол владавине клубом Весића&co, уз терање легенди клуба.

По чему су заштићени Максимовић и Младеновић, и зашто Спајић не добија шансу? И док се у другим клубовима млади играчи стварају, у Црвеној звезди Вукан Савићевић, Јанковић, Спајић, Чикић, Симић „пимплују“ лопту на загревању, а остали се терају из клуба, јер је увек неко други проблем. Лазетић, Перовић, Петковић, Миловановић, Ћосић, Звездина деца.. сви су они проблем? Истина, пенал није постојао. ИЗМИШЉЕН ЈЕ! Истина, нагињао је судија на страну Јагодине, у неколико наврата. Али, да ли смо толико немоћни постали, да чекамо да изговоре за нашу неспособност и сопствене грешке? Нико да се запита зашто је Максимовић гурнуо играча без лопте, да ли је Младеновић преплаћен да игра сваку утакмицу, а ми који смо на трибинама у сваком тренутку, доживљавамо трауме сваке недеље? И тако ће се на зиму, стварати нова Звезда за пролеће, са новим тренером и амбицијама, и никад јаче неће бити припреме, све лоше ће бити иза нас, титулу ћемо јурити и доводићемо нове играче, који су баш за нас, а наша деца ће лутати „Мараканом“ или у неким другим градовима по Србији. За Бабаља причају да је нови Баркос, а нико не сме да му да шансу. Сме репрезентација Аустралије, али Црвена звезде не сме, неће. И освојићемо Куп, а нећемо бити криви за поразе у првенству, јер су увек ту дежурни кривци, резервисани. А челници и управа клуба ће се играти са емоцијама и живцима навијача. Срамота је да фудбалски клуб није направио договор и померио утакмицу за суботу, у ранијем или каснијем термину или за недељу, да би и кошаркаши добили прекопотребну подршку пред дерби, јер је поједини манекени и управа не заслужују. А сада утакмица са ОФк Београдом у којој нам се неће поновити грешке из мечева са Јагодином или Спартаком, а гледали смо deja vu против БСК-а из Борче, и како ћемо се дигнути из летаргије и заиграти као Борусија из Дортмунда! И то само за недељу дана. И не, немамо стрпљења, јер смо мазохисти. Свргавани су највећи зликовци, диктатори, падале су државе, владе, градови, али само је овде неко заштићен као бели медвед. Динамо из Загреба сме да укаже прилику Ковачићу и Халиловићу у Лиги Шампиона против Реал Мадрида, Пари Сен Жермена, Ибрахимовића и Роналда, „комшије“ имају Јојића, Нинковића, Митровића, Марковића, а нама Вукан Савићевић не може да игра против БСК-а из Борче и Хајдука из Куле? И пре него неки неистомишљеници крену да пљују по нама, како нисмо Звездаши, како пљујемо после првог пораза, да им кажем да ово није само пораз, један пораз. Овде се ради о поразу система, достојанству, клубу и не желим да ово буде пораз клуба. А пре пљувања о Роберту Просинечком као потенцијалном кривцу или као покушај новог маркентишког трика који је исцеђен као лимун, да подсетим. Роберт Просинечки је у поразу против Спартака из Суботице, у 1. колу прошле сезоне, код резултата 2:0 за противника и са играчем мање, убацио 16-шњег Филипа Јанковића. Пре тога је Срђан Мијаиловић постао стандардан првотимац, први из Звездине школе после десет година. Док је Роберт Просинечки био тренер, 20.000 је било, минимум, по мечу, на трибинама. А противник није био битан. А данас, дође 10.000, јер им је мазања очију и лагања, ДОСТА! Али, воле Звезду. И нико није крив? Упс, јесте. Судија и Томислав Караџић! И нашли смо решење, да иступимо из лиге и да наставимо да се лажемо. 

У прошлој години су прославили један век од свог настанка, што је за клуб на овим просторима за дубоко поштовање. На састанку који је 1. септембра 1911. године одржан у кафани “Женева”, која се налазила на углу Александрове и Београдске улице, основан је један клуб, који ће у наредним годинама исписати најлепше странице нашег предратног фудбала, а тај клуб живи и дан данас и поред тога што су га укидали, реименовали, селили… 2011. године, тадашњи БСК, касније Металац, а данас ОФК Београд, слави златни јубилеј, први век свог фудбалског битисања! После избора прве клупске управе и пошто је изгласала правила клуба, скупштина је донела одлуку да клупско игралиште буде подигнуто на уступљеном терену београдске општине, на некадашњем Тркалишту (бивши хиподром), где се данас налази Технички факултет. Име је усвојено на предлог Милоша Екерта, банкара «Прашке кредитне банке», који је дао идеју да се новоформирани клуб зове Београдски Спорт Клуб! Надимак им је био “Београдски Плави”, а данас „Романтичари“! Стари ривали, прави градски ривали. Офк Београд и Црвена звезда. ОБНОВИТЕ ОМЛАДИНСКИ СТАДИОН!

                                ЦЗ Н ОФК

„Маракана“ : 59 37 14 8 133:65

„Омл. стадион“ : 60 25 20 15 98:69

Укупно : 119 63 34 23 235:136

Финале Купа 2006 одиграно на неутралном терену. Победили смо 4:2.

Први међусобни меч одигран је 1946. године, када је ОФК играо под именом Металац. У обе утакмице те сезоне ОФК је био бољи, 3:1, 1:0. Под именом БСК, прва утакмица одиграна 1950. године, ми смо оба пута били бољи – 3:0, 5:2. А под именом ОФК Београд, прва утакмица одиграна је 1957. године. И у тој сезони смо били оба пута бољи, 1:0,2:0.

Наша најубедљивија победа на Карабурми је 6:2 из 1995. године (Дарко Ковачевић 2х, Ненад Сакић, Небојша Крупниковић, Дражен Подунавац и аутогол Терзић – Петар Пуача 2х). Последњи дуел на Карабурми завршен је ремијем 1:1. Батиоја је погодио за Офк Београд, Касалица је поставио коначан резултат.

Велики је број асова који су наступали и на „Маракани“ и на “Омладинском стадиону” – Михајло Пјановић, Славољуб Муслин, Петар Пуача, Абубакар Оумару, Огњен Короман, Весељко Тривуновић, Ненад Јестровић, Митар Мркела, Александар Јевтић, Лазар Тасић, Сава Антић, Драгослав Шекуларац, Драгослав Степановић, Милан Ивановић, Душко Тошић, Срђан Мркушић, Рајко Митић, Немања Пејчиновић, Милош Шестић, Милан Пуровић, Андрија Калуђеровић… Небојша Крупниковић и Дејан Стефановић су наши играчи који су потписали за ОФК, али нису уписали ниједан меч за њих. Љупко Петровић, Милан Живадиновић, Ратко Достанић су били тренери оба тима, а Александар Кристић је био наш шеф стручног штаба, а био je и тренер у млађим категоријама Офк. Александар Коларов је изданак наше школе, који се афирмисао у ОФК Београду. Данас дрес Офк-а носе и Драган Богавац и Немања Николић, наши бивши играчи. Постоје индиције да ће Милан Родић и Марко Петковић наставити велику традицију.

Шта да вам кажем? Не можемо да причамо само о фудбалу, када нам се кућа распада. Ово није позив на отказ Салета Јанковића, напротив. Већ указ на његове грешке, самим тим и подршка, и позив на оставке управе. Није проблем у тренеру, већ у управи, у поразу система и у нама. Данас нико не поштује Црвену звезду. Ни њени играчи, а не „ФСС“. Да би нас поштовао судија, да би победили савез, морамо прво да поштујемо сами себе, а не да ратујемо саопштењима лажући себе и исмевајући све око нас. Ратујмо на терену, јер ако за пола сата Црвена звезда не може да на „Маракани“ пред 15.000 својих навијача да гол, не залужује победу. Зато, јасно и гласно, јер не желим пораз клуба, јер желим Глазгов Ренџерс као противника на терену а не као исту судбину и епилог, јер желим мој клуб, моју Црвену звезду. Продали сте Робија, пљунули сте Звезду, опљачкали сте нас, испрљали достојанство, забили нож у леђа, срушили кућу. УПРАВА НАПОЉЕ! ХОЋЕМО ЗВЕЗДУ!

Будите уз МЦЗ у недељу од 13 часова и пратите текстуални пренос на сајту и на нашој фејсбук страници. Најбржи и најспретнији моћиће да освоје награду.

ОФК Београд – Црвена звезда, 11. новембар 2012. 13:00 часова, Јелен Супер лига 12.коло, стадион : „Омладински“, Београд.
Директан пренос – Аренаспорт3
Текстуални пренос – МЦЗ

САЧУВАЈМО ОМЛАДИНСКИ СТАДИОН! ОБНОВИТЕ БЕОГРАДСКИ ОМЛАДИНСКИ СТАДИОН!

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Какво је Ваше мишљење о овој теми?