Фудбалери Црвене звезде су 24. априла 1991. године у реваншу полуфинала Купа европских шампиона одиграли нерешено (2:2) против Бајерна из Минхена у Београду, пласирали се у финале и на тај начин остварили до тада највећи успех у историји клуба у европским такмичењима. Први меч у Немачкој црвено-бели су решили у своју корист са 2:1 две недеље раније. У чудесној и драматичној утакмици Звезда је на самом крају успела да се издигне из ситуације која је мирисала на продужетак и на невероватан начин стигне до историјског успеха за велику радост не само на стадиону већ у целој земљи и на разним странама света, где је имала своје навијаче.
Прво полувреме обележио је феноменални погодак Синише Михајловића из слободног ударца у 25. минуту. Звездин дугокоси бомбардер је распалио по лопти са неких 25 метара, а голман Бајерна Рајмонд Ауман још једном је био немоћан, за вођство Звезде од 1:0, а рачунајући и први меч предност је у том тренутку износила два гола. Ко је тада могао да замисли каква ће драма уследити у тој пролећној београдској вечери на стадиону Црвене звезде. Дејан Савићевић је бриљирао у првих 45 минута. Звездин ас је још једном показао какав је фудбалски мајстор. Био је велика претња за госте из Немачке. Драгиша Бинић је имао једну изгледну прилику, али је лоше шутирао, док је Стеван Стојановић зауставио ударац Олафа Тона, а на другој страни је Ауман укротио Савићевићев шут. Бајерн у другом полувремену није имао избора.
Тим Јупа Хајнкеса је кренуо на све или ништа и у потпуну офанзиву. Волфарт је пропустио једну велику шансу, а затим је Аугенталер у 62. минуту упутио ударац ка голу Звезде, а голман црвено-белих направио је једини кикс у читавом циклусу Купа шампиона 1990/91. У покушају да што боље ухвати лопту, она му је прошла кроз руке, а затим и кроз ноге и завршила у мрежи за 1:1. Само пет минута касније Бендер је анулирао Звездину предност и Бајерн је повео са 2:1. Црвено-бели као да су остали у потпуном шоку. Имали су лепу предност, а онда су се упорни немачки фудбалери у само неколико минута потпуно вратили у игру и добили психолошку снагу. Домаћи тим је био мислима потпуно ван меча у том тренутку. Звезда је ипак, ношена навијањем пуног стадиона смогла снаге да крене у напад у финишу меча. Панчев и Бинић нису били прецизни, а Бајерн је имао велику прилику када је Волфарт погодио стативу. Лопта је имала путању за улазак у мрежу, али као да је вођена неком невидљивом силом, одскочила је од једног бусена и од стативе се одбила ван домашаја гостујућих играча. Након свега тога уследио је тренутак за историју српског фудбала.
Минут пре краја Роберт Просинечки је додао лопту Синиши Михајловићу, који је центрирао, а лопта се од Аугенталерове ноге одбила у невероватном луку, тако да голман Ауман није успео да је пребаци преко пречке, већ је она завршила у голу славног тима за 2:2 и ерупцију одушевљења на трибинама. Коментатор телевизије Београд, Милојко Пантић у налету емоција остао је упамћен за сва времена са својом реченицом “Небо се отворило, стадион је експлодирао !“, након гола који је одвео Звезду у финале у Барију. По завршетку меча фудбалери Бајерна су на коленима могли само да посматрају велико славље играча Звезде. Навијачи су похитали на терен и убрзо га потпуно прекрили. За успомену су узели стативе, мреже, комаде траве… Крај утакмице Немачка телевизија је дочекала без коментара, а пренос је убрзо и прекинут, тако да славље на стадиону и туга фудбалера Бајерна нису ни приказани у земљи тадашњих светских шампиона. Имала је Звезда своје хероје те вечери. То су били Миодраг Белодедић и Дејан Савићевић, мада је Синиша Михајловић имао кључну улогу код голова. Белодедић је у одбрани био непогрешив, интелигентан и свој део посла обавио је беспрекорно. Југовић је много претрчао, Шабанаџовић је солидно одиграо, док Просинечки овога пута није био на нивоу ранијих партија.
Црвена звезда – Бајерн 2:2 (1:0)
Београд, 24. април 1991.
Стадион Црвене звезде.
Гледалаца: 78.864.
Судија: Бруно Галер (Швајцарска). Помоћне судије: Серж Мументалер и Мајнард Кинг (Швајцарска).
Жути картон: Штрунц (Бајерн).
Стрелци: Михајловић 25′ и аутогол Аугенталер 89′ за Црвену звезду, а Аугенталер 62′ и Бендер 67′ за Бајерн.
Црвена звезда: Стеван Стојановић, Душко Радиновић, Слободан Маровић, Рефик Шабанаџовић, Миодраг Белодедић, Владимир Југовић, Роберт Просинечки, Синиша Михајловић, Дарко Панчев (од 89. минута Влада Стошић), Дејан Савићевић, Драгиша Бинић. Тренер: Љубомир “Љупко“ Петровић.
Бајерн: Рајмонд Ауман, Клаус Аугенталер, Маркус Швабл, Манфред Бендер, Роланд Грахамер, Штефан Ефенберг, Томас Штрунц, Штефан Ројтер, Роланд Волфарт, Олаф Тон, Брајан Лаудруп. Тренер: Јуп Хајнкес.
Један од јунака утакмице, Синиша Михајловић, овако је видео одлучујући тренутак на стадиону Црвене звезде:
“Минут – два пре краја кренули смо у последњи јуриш према Бајерновом голу. Добио сам лопту на левој страни, а у висини Бајерновог “петерца“ уочио да између Панчева и Бинића стоји само један немачки играч. Пустио сам лопту циљајући зону око њих и надао се да Дарко може нешто да уради. Међутим, на мене је стартовао Аугенталер погодио сам га лоптом негде у пределу цеванице и онда је она добила невероватну путању завршивши иза леђа голмана Аумана – 2:2.“
Аугенталер није наишао на осуду немачке јавности, а после утакмице само је невољно констатовао: “Ово је најружнији догађај у мојој дугој каријери. Ништа горе није могло да ми се догоди.“ Оба полуфинална меча против Бајерна спадају у антологијске када је у питању блистава историја Црвене звезде, а по својој драматичности и важности реванш у Београду је заувек остао уписан као невероватан по свему што се дешавало током 90 и нешто минута на терену популарне Маракане. Све што је касније уследило у Барију и Токију те 1991. године било је потврда велике вредности Црвене звезде у европким и светским оквирима.
6 comments
Драгиша, Драгишааа! Дејанее, Дејанее, хвала тиии 😀
Uh, to vece dok sam ziv necu zaboraviti! Bilo je fantasticno i duuugo sam cuvao busen koji sam uzeo iz sesnaesterca prema jugu…
Mogu sa ponosom da kažem da sam te večeri bio prisutan na severu… A biću i u subotu na armijskom pašnjaku…
Ja sam bio na istoku. Tek napunio 18, i sad kad gledam naježim se. Imao sam osjećaj da će mi glava pući nakon drugog gola.
A danas pogledajte gde smo.Evropu nismo igrali 6,7 godina i nekad kada gledam ovo zapitam se kako je ovim ljudima što su bili na utakmici,navikli da gledaju sve velike ekipe a danas tuga.
Bio na utakmici *na zapadau* sa ocem,šta reči nezaboravno,i verujte mi neopisivo,to je sve trebalo doživeti i preživeti … onaj delirijum i ludnicu posle izjednačujućeg gola (2-2) pamtiću ceo život …