Svi znamo kako nam je bilo onih dana kada se prvi put u javnosti pojavila mogućnost da se Žuti vrati kući. Bilo je različitih mišljenja. Bilo je čak i onih koji su smatrali da nije pravo rešenje. Što zbog njegove nacionalnost, što zbog neiskustva u samostalnom vođenju ekipe. Ipak, mnogo je više bilo onih koji su bili u neverici, pozitivnoj, naravno, da će se Robi vratiti. Odmah su evocirane uspomene, setili su se oni stariji slavnih dana naše prošlosti, čiji je veliki deo bio Žuti. Čak i oni koji su već prestali da veruju da će se Zvezda vratiti na mesto koje joj pripada, priznavali su da bi dolazak Robija sve promenio.
Jednostavno, sam pomen njegovog imena sinonim je za uspeh. Sinonim za radost, slavu, sreću. I zbog toga je najveći deo Zvezdaša verovao da Robi svojim znanjem i harizmom može vratiti naš klub na mesto koje mu pripada. Na vrh. Možda ne Evrope, ali svakako na vrh domaćeg fudbala, koji je poslednjih godina bio nedostižan.
Trofeja, kao što znamo, nije bilo u prvih šest meseci Robijeve (svi se nadamo duge) vladavine. Ipak, nije ih Žuti ni obećao. Bio je svestan šta ga čeka i u skladu sa tim realan. Nije od onih koji previše govore. Jednostavno, malo je obećavao, a mnogo radio i celog sebe posvetio Zvezdi. O igrama i rezultatima je već bilo reči mnogo puta i na ovom sajtu i u javnosti uopšte, pa bih napravio nešto drugačiju analizu rada Roberta Prosinečkog.
Šta je to dobila Crvena zvezda povratkom legende na Marakanu?
1. Autoritet – Od prvog dana, ovo je postalo jasno. Kako u javnosti, tako i u klubu i među igračima, Robi je pokazao da će nakon dugo vremena Zvezda imati trenera sa autoritetom. Pokazao je da se neće kockati svojim imenom. Da će samo najbolji igrati, bez obzira da li su igrali kod prethodnih trenera i da li imaju sedamnaest ili trideset godina. Jednostavno, pokazao je da će njegova biti poslednja, da će svi dobiti šansu i da će samo oni koji je iskoriste i dokažu se dobiti priliku da nose sveti dres.
2. Disciplina – Bilo je, već u prvih nekoliko meseci njegovog rada, nekoliko primera kojima je Prosinečki pokazao da će svaki vid nediscipline biti kažnjen. Dejan Milovanović je vraćen sa priprema i pored velikog broja utakmica koje je odigrao i kapitenske trake koju je nosio. Ovaj slučaj, ipak nije do kraja razjašnjen, pa se ne zna koliko je bio udeo uprave, a koliko Robija u ovoj odluci. Kaluđerović je u jednoj od utakmica sezone, na JNA, sedeo na klupi, jer je protiv volje trenera šutirao penal i pritom ga promašio. Stamenković je imao prednost nad Bajkovićem na samom početku, ali je i Bajko dobijao šansu. Ipak, nakon što je pred meč sa Olimpijakosom Stameni vodio navijanje na Severu, Robijev prvi izbor definitivno je postao Bajković. Poseban slučaj je Adi. Momak koji se igrao sa Zvezdom, kasnio sa povratkom iz Gane, igrao se na terenu, mislio je da će sve moći tako da prođe. Ipak, Robi mu je stavio do znanja da niko nije iznad kluba.U mečevima koji su odlučivali sezonu, protiv večitog rivala, verovatno najbolji igrač ekipe nije bio u timu, kao i još mnogo puta ovog proleća.
3. Oslonac na mlade igrače – Već na startu priprema, Srđan Mijailović je sa svojih sedamnaest godina dobio veliku podršku trenera i šansu da se nametne. Svi su bili iznenađeni, ali je Robi u jednoj rečenici zapravo rekao sve: „Uopšte me ne zanimaju nečije godine! Mene zanima ko je najbolji, a najbolji će igrati. Na sve to, momak je Zvezdino dete, što može da bude samo plus!“ Dao je mladom Mićku šansu, a on je pokazao da je sa pravom dobio i da je budućnost Crvene zvezde. Na pripreme je poveden čitav mladi tim, kako bi bili na oku trenera. Sa najboljim timom su bili i braća Srnići, Čaušić, Stojković. Na pripreme pred početak nove sezone pošao je i mladi Janković, sa samo petnaest godina.
4. Velika podrška – Od dolaska se videlo da će Robi imati podršku sa svih strana. Počevši od čestitki iz Barselone i Reala, podrške Guardiole, bivših saigrača i trenera, Savićevića, Jugovića, Mihajlovića, Šabanadžovića, Ljupka Petrovića. Najvažnija je ipak bila podrška navijača. Posle dvadeset godina se Marakanom orilo „užičko kolo“ i Robijevo ime, što je najbolji pokazatelj.
5. Kvalitetan stručni štab i povratak legendi u klub – Već u decembru, ozvaničeno da će stručni štab činiti nekadašnji igrači crveno-belih, Slobodan Marović i Žarko Đurović. Uz njih, tu je i veoma cenjen stručnjak u svojoj oblasti, kondicioni trener Srđan Zirojević, koji je prvi pripremni period odradio sjajno i igrače odlično pripremio, koristeći najsavremenije metode za treninge.
6. Fudbalsko oživljavanje nekih igrača – Da li biste pre godinu dana verovali da ćete na golu našeg tima u derbiju gledati Bobana Bajkovića? Verovatno ne, kao ni ja. Međutim, kada se radi sa takvim stručnjakom, sve je moguće. Bajko se uozbiljio, konačno počeo da radi i pokazuje sav svoj kvalitet i ististnuo Stamenkovića sa gola, postavši prvi čuvar mreže. Šta tek reći za Darka Lazovića, koji je potpuno preporođen, postao jedan od najstandardnijih igrača ovog proleća. Otkrovenje je bio i Mikić, koji je odigrao sasvim korektno ovog proleća. Treba pomenuti i Jevtića, Kadua, koji je znatno bolje igrao, pa i Perovića, koji je kod Robija postigao gol(ove) posle više od godinu dana.
7. Odgovornost za igre i rezultate – Robi je nakon loših partija priznavao svoje greške i preuzimao odgovornost. Prilikom dovođenja novih igrača, istakao je da je on odgovoran za njih i da se u slučaju njihovih slabih igara obrate njemu, a ne da kritikuju te momke.
8. Veliko znanje – Neko ko je igrao u Zvezdi, Barseloni, Realu i radio sa sjajnim stručnjacima, prosto mora imati neosporno znanje i fudbalsku igru u malom prstu. Pokazalo se to već u prvih šest meseci. Igrala je Zvezda lep fudbal, doneo je trener novu filozofiju igre i sistem, za čije je potpuno usvajanje potrebno još dosta rada, tako da se ono što je do sada postignuto može smatrati samo delom Robijevih zamisli.
9. Igra na gol više – Gledali smo ovog proleća veoma ofanzivnu igru i definitivno neku drugu Zvezdu. Posle dugo vremena, ispraćani su protivnici sa Marakane sa tri, četiri, pa i pet golova u mreži. Imao je naš tim na gotovo svakom meču veliki broj udaraca ka golu, kornera i nezabeležen posed lopte na ovim prostorima. Sa pojačanjem ekipe ovog leta, čini se da ćemo narednih godina konačno uživati u mečevima našeg kluba, a ne strepeti do poslednjih trenutaka.
10. Pune tribine – Od prvog meča sa Borcem iz Banja Luke, kada je u zimskoj februarskoj večeri povratak Robija pozdravilo 25 000 ljudi, na Marakanu je iz meča u meč dolazi veliki broj ljudi. Naravno da je jedan objekat kao što je naš stadion teško ispuniti, pa ovo „pune tribine“, ne treba shvatiti bukvalno. Ali, konstantna poseta od preko 20 000 gledalaca postala je noramalna pojava. O gostovanjima ne treba govoriti, jer su se naši momci osećali kao da igraju na domaćem terenu. Sa gubitkom titule, smanjivala se i poseta, ali je jasno da se naredne sezone može očekivati veliki broj navijača, nadamo se i povratak našeg kluba na staze stare slave.
Pored svega ovoga, možda se treba i malo našaliti. Poznata je izjava Ćira Blaževića nakon povratka Robija na Marakanu: „Robi neće uspeti u Zvezdi! Neće, jer Žuti nije trener. Trener ne postaješ samo tako jer si nekad bio veliki fudbaler!“ Ako se podsetimo slične izjave hrvatskog stručnjaka iz 1987. godine, kada je Robi iz Dinama dolazio u Beograd, već sada je jasno šta možemo očekivati sa Robijem u našoj Zvezdi!
Jer, Robi je bio veliki igrač. Bio je rođeni pobednik. Igrao u najboljim timovima na svetu, osvajao najveće trofeje koje je jedan igrač mogao osvojiti. Nikada se nije zadovoljavao prosekom, uvek želeo najbolje. Kao i Zvezda. Kao i svi mi koji je volimo. Zna to i Veliki Žuti. I on će uspehom smatrati samo vrhunske rezultate i titule sa svojom Zvezdom. Jer, on Zvezdu zna samo kao takvu. Zna je kao uspešnu, veliku, najveću! I došao je da je vrati tu gde pripada!
I uspeće u tome! Zajedno sa svima nama. Nek se Marakani vrate slavni dani!
26 comments