Представљање: Макаби Тел Авив

За 81 годину постојања Макаби је освојио 102 трофеја. Да ли још увек неко има дилему зашто овај клуб носи ласкави надимак “понос Изреала“? Оно што може да се види у витринама овог великана ретко може да се било где другде на свету. Међутим, Макаби не живи од старе славе, из године у годину су учесници Евролиге, и не само учесници већ и увек једни од главних конкурената за трофеј у овом престижном такмичењу. Другачије није ни ове сезоне када Израелци поново имају респектабилну екипу и прекаљеног Дејвида Блата на клупи који је, баш као и Макаби, синоним за трофеје.

Макаби Тел Авив је основан давне 1932. године и за 81 годину постојања освојио је чак 102 трофеја. Од тога чак 50 у шампионату Израела, 40 у националном Купу, пет у Лига Купу, један Интернационални Куп, један трофеј у АБА лиги и пет титула намењених прваку Европе. “Понос Израела“ је своју прву титулу националног првака приграбио 1954. године, а 22 године касније су скиунли европску круну тада двоструком шампиону Варезеу у драматичној утакмици коју су добили са 78:77. На кров Европе Макаби се попео још четири пута након тога и то 1981, 2001, 2004. и 2005. године, када су до прошлогодишњег подвига Олимпијакоса били последњи тим коме је пошло за руком да две године узастопно буде првак Европе.

У освајању Евролиге у сезони 2003/2004 активан учесник је био Дејвид Блат. Наиме, он је био помоћник легендарном тренеру Пинију Гершону, а данас, девет година касније Блат предводи Макаби као први тренер. Сјајни стручњак је готово целу своју играчку каријеру провео у Израелу, али занимљиво, никада није обукао дрес Макабија из Тел Авива. Логичан след околности је био да и тренерску каријеру Блат започне у тој земљи и то се управо догодило када је 1993. године постао први тренер Хапоела Галила чији је боје бранио као играч. Након епизоде у Хапоелу, добио је ангажман у младој репрезентацији Израела, касније и у сениорској селекцији (као помоћник), а 1999. године постаје помоћни тренер у Макабију из Тел Авива. Само две године касније постаје први тренер, али је 2003. године поново заузео позицију асистента да би Гершон постао шеф струке. Одмах након Макабија постаје селектор Израела, а затим су уследиле успешне епизоде у Динаму из Сант Петербурга са којим је освојио Еврочелнџ куп, а постао је и најбољи тренер у Русији за ту сезону. Русију је заменио Италијом где је са Тревизом у две сезоне узео и национални Куп и првенство Италије. Од 2006. до 2012. године са много успеха је предводио национални тим Русије са којом је постао првак Европе 2007. године, а има и два брознана одличја са ЕП 2011. године, као и са Олимпијских игара у Лондону. У међувремену Американац је водио Ефес, Динамо из Москве и Арис, пре него што се вратио у Макаби 2010. године.

У односу на прошлогодишњи тим, који је са 3:0 елиминисан од Реал Мадрида у четврт-финалном окршају, Макаби је претрпео неколико промена. Екипу су напустили Елијаху, Логан, Рот, Канер-Медли и Планинић који је отишао на позајмицу у редове Звездиног ривала у АБА лиги, Цибону. Тим је појачан са неколико играча евролигашког калибра, а ту предњаче повратник, снажни Софоклис Скорцијанитис (дошао из Панатинаикоса), затим аустралијско крило Џо Инглс (Барселона), омалени плејмејкер Тајрис Рајс (Бајерн), као и два Американца са Израелским пасошем, Алекс Тајус (Канту) и Џек Коен (Универзитет Дејвидсон). Треба истаћи да се из једногодишње пензије вратио једна од легенди клуба Блутентал.

Реномирана појачања ће имати задатак да уз, пре свега, сјајне Американце Шона Џејмса, Девин Смита и Рики Хикмена направе корак више у односу на прошлу сезону и одведу Изреалце на Фјанл фор Евролиге. Ипак, за њих није све тако сјајно почело. Изабраници Дејвида Блата су одиграли три утакмице у досадашњем току сезоне и славили у само једној. Све је почело изненађујуће убедљивим поразом од Хапоел Холона у домаћем првенству, а затим је Макаби поражен и од Лаборал Куће у првом мечу у Евролиги. Ипак, у увертири за меч са Црвеном звездом Телеком “понос Израела“ је славио у тесном мечу са имењаком из Хаифе резултатом 75:73.

На основу ове три утакмице могу се наслутити улоге које је Блат наменио својим изабраницима. Организатор игре који обично креће утакмицу је Охајон, играч који пуни све статистичке колоне. Међутим, и поред великог броја скокова и асистенција склон је томе да “испали“ превише шутева што уме да засмета тренеру. Он готово равноправно дели минутажу са омаленим Американцем, Рајсом, који баш као и његов поменути саиграч воли брзу игру. Црногорског репрезентативца одликује сјајан улаз, добра контакт игра и прилично солидан шут са полудистанце и дистанце. Рајс игра са много самопоуздања јер је иза њега фантастично Европско првенство где је био можда и најбољи играч Црне Горе.

Позиција бека шутера резервисана је за Рикија Хикмена који има убедљиво највећу минутажу у тиму. Американац је комплетан нападач, погађа из свих позиција и ако му се дозволи да добро крене утакмицу постаје скоро незаустављив. Њега ће одмењивати још један Американац са израелским пасошем, Силван Ладенсберг, чија је минутажа знатно мања у односу на Хикмена.

На “тројци“ се у тиму налазе придошлица Џо Инглс и староседелац Девин Смит. Инглс је имао веома добру сезону у Барселони, а посебно се истицао у дерби мечевима са мадридским Реалом. Да период прилагођавања за њега неће потрајати дуго показао је у мечу са Лаборалом где је уз поменутог Хикмена био најбољи играч забележивши индекс корисности 21. Смит је три године у Макабију и ужива велико поверење Дејвида Блата. Ради се о атлетски сјајном играчу, који не троши превише лопти, али поседује веома добар шут за два и три поена. Такође, ту је и Гај Пнини чијих се неколико минута на паркету обично окончају без запаженог учинка и неколико фаулова.

Четворку играју ветеран Блу, класичан пример четворке која “развлачи“ противничку одбрану шутем са дистанце. Такође, ту је и новајлија из Кантуа, Алекс Тајус, играч фантастичних физичких предиспозиција којег одликује игра у близини коша. Треба очекивати да позицију крилног центра покрива и Инглс у тренуцима када буде заједно на паркету са Смитом.

Први Блатов избор на позицији центра је Шон Џејмс. Иако можда нема висину за центра, красе га дуге руке и сјајне физикалије којима то надокнађује. Стилом игре неодољиво подсећа на петицу Локомотиве, Хендрикса, који је стварао много проблема Звезди у протеклом мечу па треба бити опрезан. Његова замена је потпуно другачији тип играча, Софоклис Скорцијанитис. Популарни Биг Софо је класичан “разарач“, све поене убацује тако што зида позицију близу коша, а да му то не буде тешко омогућава му његова несвакидашња конституција. Ипак, колико му масивно тело даје предности на паркету, толико му и одмаже јер Софо не може дуго да издржи висок ритам утакмице па је његова минутажа прилично лимитирана.

Иако на папиру Макаби Тел Авив има можда нешто слабију екипу него протеклих сезона, ради се о изузетној екипи која ће и ове године истаћи кандидатуру за Топ 8, па чак и Фајнл Фор. У прошлости се мало екипа наиграло на њиховом паркету, па је сигурно да је пред црвено-белима вероватно и највећи изазов у досадашњем току сезоне.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.