Митровић: Надам се да сам искористио шансу

Лука Митровић је више пута ове сезоне показивао раскош свог талента, због чега је мноштво навијача прижељкивало да овај кошаркаш добије већу минутажу. Игром случаја, жеље навијача су се испуниле баш у веома важном дербију против Партизана.

Митровић је своју прилику искористио и био један од јунака победе над вечитим ривалом у 9. колу Агрожив суперлиге. Млади кошаркаш је са две везане тројке зауставио налет Партизана и вратио Звезди предност коју је она успела да сачува до краја утакмице. То је био повод за интервју са талентованим играчем и његово детаљније представљање бројној Звездашкој јавности.

Честитке на доброј игри против Партизана, да ли навијачи могу да очекују још боље партије?

–Одласком Брауна и, нажалост, повредом Савовића се отворило место за више мојих минута. Тренер ми је указао шансу, а ја се надам да сам је искористио на прави начин. Наравно, најважније је да је екипа победила. Надам се да ћу наставити са добрим партијама.

Погодио си две веома важне тројке у првом полувремену, које су биле веома важне којима је Звезда стекла осетнију предност. Да ли је било треме?

– Тај тренутак није био преломан, али јесте доста битан пошто је Партизан спуштао разлику. Једноставно, отворила се позиција за шут, остао сам небрањен што сам и искористио. Драго ми је због тога. Што се тиче хладнокрвности, истина да је сваки дерби веома битна утакмица која носи и посебне емоције, али кад изађете на терен све се поништава и то постаје као и сваки други меч.

Какво је расположење у екипи, да ли играчи сматрају да сте коначно изашли из кризе?

– Десило се пар киксева у домаћој лиги, такође смо изгубили финале АБА лиге што нам је јако тешко пало. Самопоуздање код већине играча је било доста пољуљано, део јавности је изгубио поверење у нас. Надам се да се сада враћамо на прави пут. Ипак, нема мести еуфорији. За пар дана нам следи утакмица у Нишу и свако евентуално изненађење и наш кикс би поништило победу у дербију.

Колико је екипи значила подршка навијача у овом периоду лоше форме?

– Сигурно да нам увек значи подршка наших навијача. Веома је битно да у временима када не иде знате да ће они да дођу и да пруже подршку. И на дербију је била мала група верних навијача, уз њих је било лакше играти. Надам се да ћемо победама вратити навијаче и да ће поново долазити у већем броју на утакмице.

Да ли имаш омиљену навијачку песму?

–То је свакако нова песма: „Север цели сада се весели“.

Недавно је за тренера постављен Дејан Радоњић, колико је његов приступ тренинзима и утакмицама донео промена:

– Долазак новог тренера увек утиче на играче да се мало тргну. То је нека врста шок терапије. Са Радоњићем смо подигли интензитет тренинга. Акценат на њима је на игри у одбрани. Мислим да се против Партизана видело да смо тај сегмент игре поправили. Тренирамо максимално и верујем да ће нам се то све исплатити на крају.

На чему си индивидуално највише радио ове сезоне и на чему ћеш радити у наредном периоду?

– У последње време највише сам радио управо на шуту за три поена, што се исплатило већ на дербију. Верујем да у наредном периоду треба још доста да радим на стицању масе и физичке снаге.

Приметно је да играчи Црвене звезде веома лоше изводе слободна бацања. Шта мислиш зашто је тако и како планирате да те проценте поправите?

– Током читаве сезоне смо имали проблема са слободним бацањима. Проценти нам заиста нису за похвалу. Свако извођење слободних бацања је ствар концентрације. Вежбом и тренинзима ћемо побољшати и тај сегмент игре. На утакмици против Партизана се видело да смо поправили проценат шута за три поена, тако да се надам да ћемо поправити и проценат шута са пенала.

Од којих старијих саиграча највише учиш?

– Велико је задовољство што имам прилику да играм и тренирам са искусним играчима који су тренутно у Звезди. Ту пре свега мислим на три најискуснија: Ракочевића, Катића и Радивојевића. Поред њих заиста могу доста да напредујем, што кошаркашки, што и у неким некошаркашким стварима. Али наравно, пошто сам најмлађи могу да научим понешто од свих саиграча.

Познато је да су ти и родитељи били кошаркаши. Колико ти њихова подршка помаже?

– Тата ми је доста озбиљно играо кошарку, а мама нешто краће. Сигурно је да ми је то доста помагало. Веома је значајно када имате неког ко може да вам да савет, поготово када је стручан и има искуства са тим. Сваки савет је био добронамеран и подстицао ме је да радим боље.

Како проводиш слободно време, да ли имаш неки хоби?

– Немам пуно слободног времена. Углавном га трошим тако што покушавам да се добро и квалитетно одморим. Остатак времена проводим са девојком или са саиграчем Цветковићем. Између Цвелета и мене влада велико ривалство у игрању игрица на Сонију, пре свега ПЕС-а – закључио је Митровић.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.