О љубави између Ње и нас

Фудбалери и рукометаши су почели припреме, ватерполисти пре неколико дана освојили Куп. Кошаркаши се боре за Евролигу, а одбојкаши и одбојкашице доминирају у домаћим такмичењима, као и претходних година. Уз све то, свет из дана у дан задивљује подршка навијача, који и поред кризних и сушних година, неизвесног опстанка неколико клубова СД-а дају безрезервну подршку свом клубу.

Ми смо навијачи Црвене звезде, Делије, Цигани, Звездаши. Ми смо оно због чега се диве нашем фудбалском клубу у последњих 5 година, јер резултата нема. Ми смо исти они који су оне хладне зимске фебруарске вечери напунили Маракану у пријатељској утакмици како бисмо дочекали Робија и запевали му „Ужичко“. Ми смо прелазили километре да бисмо гледали свој клуб. Гледали смо га у Кули, када нам је забрањен приступ, гледаће га браћа из Републике Српске и вечерас у Лакташима, иако им није омогућено да купе карте и уђу у халу. Ми смо људи који ће спасити рукометни клуб, који је остављен на цедилу и осуђен на пропаст. Осим од својих навијача! Делије су ишле у Белорусију, Рен, Тромсо, Трондхајм како су знали и умели да би гледали свој клуб. Ми смо они који бодре свој клуб где год да крене.

А ви, који носите црвено-бело, окрените се ка нама. Играјте за нас, за нашу подршку, нашу љубав. Не само у званичним утакмицама. Током тренинга, припрема, рада у теретану будите свесни да пратимо сваки ваш корак и живимо за оних 90, 60 или 40 минута које ћете ви одиграти на паркету, трави и базену. Да због тих 40 минута у Пиониру људи долазе из Хрватске, Црне Горе, Републике Српске, Македоније… И када остану испред хале и врате се кући без гледања своје Звезде, враћају се поново! Помислите на нас који прелазимо километре да бисмо вас гледали, који се шверцујемо у возовима, штедимо за карту, гурамо се у редовима за исту. Са истом жељом и жаром од одласка на прву утакмицу, до десете, педесете или стоте…

Волимо је због шездесет осам година дуге историје, због црвено-белих пруга на дресу, због прелепог грба. Волимо је због Звездиних звезда, због Маракане, због песме на северној трибини. Волимо је због Барија и Токија, због музеја препуног трофеја. Волимо је због Пиксијевих голова из корнера, због Робијевих лоб-удараца, због Дејових мајсторија, због оних Крупниковићевих маказица. Волимо је, а не можемо да кажемо зашто! Јер буди емоције, осећај припадности, привржености и оданости! Једноставно је волимо.

А онај ко Звезду не воли онолико колико је ми волимо то не може да схвати!

Сада, док тренирате, припремате се за наставак сезоне и јуриш на титулу мислите о ономе што вас чека када следећи пут изађете на терен. И борите се за грб, црвено-беле пруге на дресу, историју и величину клуба. Борите се за нас!

Јер можда ипак у нама лежи спас…