Иван Бекјарев: „Звезда је живот, остало је глума“

Преносимо вам део интервјуа, који је за Пресс дао Иван Бекјарев.

– Први пут сам после дужег времена задовољан Звездином игром и право је чудо да се за неколико дана деси оваква промена у игри, тако да са оптимизмом чекам наредне утакмице. Мислим да је Јанковић одлично решење. Просинечког сам обожавао као играча, али Звезда не може да буде први посао за било којег тренера почетника. За Џају се још ништа не зна, али мислим да треба да се врати и да као стручњак заведе ред. Али, он је сам рекао да то не долази у обзир док се не заврши та његова ситуација. Ако је тачно да ће то бити кроз месец дана, онда је то одлично – каже Бекјарев.

Један сте од највернијих и најватренијих навијача Црвене звезде међу познатим личностима. Ко је крив што сте заволели овај клуб?

– Отац ме је водио на сваку фудбалску и кошаркашку утакмицу још као дечака и невероватно је које сам све генерације гледао. Рецимо, Саша Гец и Небојша Поповић су се чудили када сам им причао да сам их гледао као дечак. А фудбал сам заволео из помало смешног разлога. Постојала је традиција првомајских утакмица и тај дерби Звезде и Партизана се сматрао важним и престижним. Једног кишовитог првог маја гледао сам са оцем дерби на блатњавом терену и како је лопта ударила Рајка Митића и оцртала му се на задњици. Нисам ни знао ко је Рајко, али мени је то било толико смешно и сваки час сам запиткивао оца ко је тај играч. Целу утакмицу сам као опчињен гледао само Рајка. Касније смо годинама седели један крај другог у Звездиној ложи, а када се Рајко опраштао од фудбала плакао сам као мало дете. Био је легенда, а Звезда их има много, не само званично проглашене, ту су и Бора Костић, Владица Поповић, Љуба Спајић, Дурковић…

Имате ли пријатеље међу Партизановцима?

– Наравно, често се нашалим да ми је лакше да дођем до карте за Партизанове него Звездине утакмице. У Партизану ме увек испоштују, ваљда зато што знају да не мрзим овај клуб и да једноставно волим спорт. Нисам од оних који се радују поразима Партизана у европским такмичењима и увек навијам за наше клубове када играју са странцима.

Са Драганом Џајићем сте друг још из војничких дана?

– Били смо заједно у војсци у Сомбору, у истој соби, мада смо за тих годину провели тек неколико заједничких ноћи. Обојица смо већ били познати и стално смо се извлачили, ја на глумачке, Џаја на фудбалске штосове. Били су то лепи војнички дани, били смо на неки начин повлашћени, али смо били задужени за културно-забавни програм. Војска је тада држала до културних програма и Сомбор је био познат по томе. Долазили су Цеца Бојковић, Милош Жутић, Љуба Мољац, певачи, спортисти…