На данашњи дан, 3. марта 1965. године, рођен је некадашњи првотимац, капитен, легенда црвено-белих и пета „звезда“ Црвене звезде. Непревазиђени уметник с лоптом, мађионичар, креатор игре и вођа, последња аутентична „десетка“ и последњи господин нашег фудбала. На данашњи дан, 3. марта 1965. године, рођен је Драган Стојковић Пикси, а фудбал је добио највеће благо.
У Црвеној звезди је одиграо 159 званичних утакмица (укупно 213), постигао 65 голова (укупно 93) и освојио две титуле првака и један Куп. Потом је играо за француски Олимпик из Марсеља, италијанску Верону и јапанску Нагоју Грампус Ејт, чији је данас тренер и највећа клупска легенда.
У репрезентацији Југославије одиграо је 84 утакмице и постигао 15 погодака, учествовао на по два Светска првенства и Европска шампионата. Нечија сујета му није дозволила да постане рекордер по броју наступа.
По завршетку играчке каријере био је четири године председник Фудбалског савеза Србије и Црне Горе, потом две године председник Црвене звезде. С њим на челу, наш клуб је две сезоне за редом освајао „дуплу круну“. За сада, последње.
Већ шесту сезону је тренер Нагоје, одакле нам стижу вести да и даље, иако му је 48 година, фудбал игра боље од својих ученика. Уосталом, тешко да било који играч јапанске лиге, а и шире, може да ухвати волеј са клупе и са педесет метара је пошаље у мрежу. И то у оделу и ципелама! Док то не покуша, можда Златан Ибрахимовић, професор Пикси је задао нови домаћи задатак.
Загребачки „Максимир“, новембра ’83. Селектор Тодор Веселиновић на почетку другог полувремена пријатељског меча са Французима убацује тог малог из нишке Паси пољане, којим су опчињени и старији репрезентативци, било да од јутра до сутра „пимпује“ лопту на тренингу, било да самоуверено заузима место на центру терена, место одакле ће водити све своје фудбалске јурише.
Метеорски успон. Голови. Дриблинзи. Додавања. Финте. Титуле. Фина дрскост у игри, брз корак, очи на леђима. Зидан пре Зидана, Роналдињо пре Роналдиња. Топлина и присност са публиком која га је заволела најпре због пожртвованости, спремности да стави главу тамо где нико неће ногу, па тек онда због мајсторства. Та иста, најбоља и најзахтевнија, најстрожа Звездина публика могла је да му опрости све, чак и безобразно изведен пенал у задњим минутима Купа, кад га је голман Борца Каралић „прочитао“ и однео пехар у Бањалуку. Куп је однео, али је донео све. И срце на длану, и дао га Звезди.
Одмах је узео „десетку“. Тај број није могао да му узме ни легендарни Бранко Станковић, који је иако један од највећих ауторитета у Звездиној историји ту битку – изгубио. У магли 1988. „Амбасадор“ је морао да призна да пред страшни „ол-стар“ тим Милана може да стане само Стојковић. Да и “Дрим Тим” из Милана има противника. Са два поготка, на „Сан Сиру“ где се поиграо са Берлусконијевим звездама и оним фантастичним волејом на „Маракани“, Пикси је потврдио да не жели да буде само најбољи фудбалер Југославије, већ да крочи и у европско и светско сазвежђе. Потврдио је то још једним волејом, оним којим је старим ривалима Французима пресудио у мондијалским квалификацијама. Потврдио је то много пута. И онда, када је моћним Немцима показао колико је сати. Дрско, како је он то знао.Лето 1990. Верона. Град Ромеа и Јулије. Многи се ту заљубљују, фудбал се заљубио у његову магију. Небројени успеси, фантастичне минијатуре, роле истинског вође. Годину дана раније, 3. маја ’89. промовисан је у пету Звездину „звезду“. За сва времена остаће записано: Рајко, Шеки, Џаја, Пижон, Пикси. Иза њега су бриљантно одигране квалификације, али он жуди за највећом сценом. Мондијал је права прилика. У „граду љубави“ стаје уз раме Матеусу, Марадони, Линекеру. Можда их и надмашује! Да су „плави“ на пенале прошли Аргентину, Пикси би можда био најбољи играч светског сајма фудбала. Овако, две његове мајсторије против Шпаније – нестварно добро изведен „слободњак“ и „лажњак“ којим је Зубизарету оставио без одбране, а његову кичму у проблемима, ушли су у историју нашег фудбала као једни од најлепших голова Југославије на Светским првенствима, али голови који нису добили оверу бољим пласманом од петог места. А, „плави“ и Пикси су то тада заслужили.Одлазак с „Маракане“. И поновни сусрет са Звездом у Барију 29. маја ’91. Генерација која се окупила око њега као замајца и вође јуришала је на кров Европе. Зар је могао да је заустави њихов бивши лидер, вођа, предводник?! Стиснутих усана, са сезоном пуном повреда начетог и ровитог колена, стајао је крај аут линије и ћутке, наизглед миран, а дубоко узнемирен, посматрао како Дејо, Роби, Дарко, Миха, Југа… улазе у анале. Ипак је заиграо у финалу. У белом дресу Олимпика! И све нас заледио једним потезом, једним дриблингом, после којег је Водла спојио с голом. На срећу, Енглез је мађионичареву лопту послао у спољни део мреже. И онда пенали. Пикси одбија да шутира. „Изведите ви, господине Гуталс. Ја не могу!“. Не може и неће против своје Звезде. Остало је историја. Звезда је првак Европе, Пикси није. Али, као да јесте. Није могао да узме Звезди бесмртност, круну, јер је то његов клуб.
Повреде, операције, санкције. Драган Стојковић се из Марсеља сели у Верону, па се враћа на „Велодром“. Прихвата позив Француза Арсена Венгера да крену заједно у авантуру звану Јапан. Џеј лига, Нагоја. Пикси је онај стари. Игра као младић. Тренира као дечкић, дрибла с радошћу, сваки гол прославља скоком и стиснутом песницом. Фудбалски самурај који је зауставио време пуних осам година чини чуда. Они који се клањају само Цару, клањају се Пиксију. У отаџбину долази повремено. Да обуче плави дрес с бројем десет и да води репрезентацију, ка још једном Мондијалу (1998. у Француској) и још једном Европском шампионату (2000. у Белгији и Холандији).
Некако у то време је пресекао. Доста је било чаролије. Спектакуларни опроштај од плавог дреса на „Чаиру“, од Звездиног у Јапану, од Радничког против Вардара у Нишу. Сва три пута је заплакао. Човек који је лопту волео више од свега, и коме је лопта знала да узврати љубав, преселио се са терена у фотељу. Био је најмлађи председник националне „куће фудбала“ и, далеко успешнији, као најмлађи председник Црвене звезде. Довео је Валтера Зенгу за тренера и освојио „дуплу круну“. Стотинке су нас делиле од Европског сна, Европске јесени. И од крема фудбала, Лиге Шампиона. Потом је довео Душка Бајевића, да би после „Принчевог“ бега још једну „дуплу круну“ освојио са старим саборцем из играчких дана, Бошком Ђуровским.И онда се, преко ноћи, опростио од Звезде, Београда, Србије и вратио у „земљу излазећег сунца“. Сада је тамо тренер и ствара нове чаролије. Донео је Нагоји прву титулу шампиона Јапана у историји клуба. Његов рад са којим је добио диплому тренера је у Женеви, као пример како бивши играч треба да постане тренер. Докторска дисертација нашег мађионичара. Наставио је тамо где је стао као играч. Али, и даље му заигра срце, затрепери око када се помене Звезда. То је наш Пикси!
Јапанци су му посветили улицу, булевар, ускоро и стадион, дали новац, подарили срца на длану и сматрају га својим, али – Пикси је наш. Пикси је наш! Звездин! Она звезда која се дичи Звездом увек и свуда. Делима. Делима. Не речима и бусањем у груди, не интересом, него делима. Ти си у нашим срцима, ми те волимо, одатле не може нико никада да те избаци. А то је оно искрено и право. Јер се то не купује новцем. Чекамо га да се поново врати једног дана. Да буде ту, међу нама, да сврати као наша звезда.А дотле, Драгане знамо да знаш да оно чувено „Пикси! Пикси! Пикси!“ нигде не одјекује као на твојој „Маракани!“. Нигде и неће, “Маракана” је твоја судбина. А судбина је хтела да се родиш дан пре твог клуба, јер ти и Звезда идете једно са другим.Последњи фудбалски господин. Зидан пре Зидана, Роналдињо пре Роналдиња. Мађионичар. Последња Звездина звезда, док се неправда не исправи и шеста Звездина звезда постане, онај који треба, Дејан Савићевић. Црвена звезда је посебна у сваком смислу, али Црвена звезда је једини клуб на свету у којем су заједно играли Геније, Велики Жути и Мађионичар. Бетовен, Паганини, Моцарт. Дејо, Роби и Пикси! Срећан рођендан Звездина звездо! Срећан рођендан Звездин Царе, Самурају! Господине и Легендо!
Срећан рођендан, Пикси!
Део Пиксијевих мајсторија:
Вест можете коментарисати и на нашем форуму.
15 comments
Piksiju zelim sve najbolje pre svega zdravlja i da se pokaze kao trenerski mag kao sto je bio sjajna nasa 10, nema takvog kfudbalera kao sto si ti. Na zalost da nas su im vaznije pare od fudbalske magije. Evo sad se pitam ne secam se kad sam zadnji put videla naseg fudbalera koji presisa trojicu cetvoricu, precizan centar sut, gol iz kornera, kupi lopte ko dobar dan, nema neprave se PARA VRTI GDE LOPTA NECE.
NAJVAZNIJU STVAR KOJI TU ZELIM DA IZADJES PRED SUD I KAZES ISTINU SVIMA STA JE BILO OD UBISTVA BRANKA BULATOVICA, PA PREKO SR** U CZV KOJE SI PREZIVLJAVAO I KO SE SVE TU MOTAO. JEDINO TAKO MOZES SKINUTI LJAGU ZA SVOG IMENA.
ZA MENE SI JEDNOM MAJSTOR FUDBALA I ZAUVEK OSTALI MOGU DA TI PLJUNU POD PROZOR – CARE.
piksi grobare
Fahrudine pa i ovde si doso?Jel znate vi fljamurtarci kad vam je Vokriju rodjendan?A Kujtime?
Srecan rodjendan Piksi legendo.Nadam se da ces nam se uskoro vratiti,a a ko ne uskoromonda kad-tad.Ziv bio majstore.
Koje je to uživanje bilo gledati ga!
Srećan rođendan LEGENDO.
bio na utakmici,e to su bile igre…..Piksi najbolji igrac kojeg sam gledao u svom zivotu i pre i posle njega.Zalosno je sto u Zvezdi posle njega,Deja,Robija nikad vise nismo proizveli igraca slicnih kvaliteta .Srecno majstore Delije te vole a ostali nek crknu!!!!Zvezda ooooooooooo
Nisam gledao Dzaju,ali od onih kojesam gledao najveći je PIKSI Srećan rodjendan majstore
Kralju srecan rodjendan, i da nam se uskoro vratis i da kao trener osvajas titule.
Srećan rođendan majstore ! Jedan jedini i nikada ponovljivi majstor fudbala Dragan Stojković Piksi !
Srecan rodjendan!.Najboli srpski fudbaler svih vremena.Dzaja najbolje krilo na svetu.Obojica su mi u srcu zauvek.
Tekst nije objavljen da bi se delili na ove ili one ili da bi krenula milion puta prežvakana rasprava. Jednostavno, čestitka čoveku koji je ostavio neizbrisiv trag u dresu našeg kluba. Ko želi da mu čestita neka to učini, a ko želi da proziva bilo njega, bilo neke druge ljude, neka to čini na drugom mestu.
I jos nesto, Dejo kakav god majstor sa loptom bio, ne zasluzuje da bude 6 Zvezdina Zvezda. Pixi je sa istim zarom igrao i derbi i male utakmice, sa istim zarom i protiv Reala, Milana i protiv Spartaka, Vardara… Dejo nije voleo da trenira, cesto je glumio povrede da bi izbegao neke utakmice. Majstorstvo sa loptom i onaj nadimak Genije mu niko ne osporava, ali za epitet Zvezdine Zvezde nije dovoljno biti majstor sa loptom, potrebno je nesto mnogo vise, a to Dejo dok je igrao za Zvezdu nije imao. Ovo je moje misljenje.
Znam da ima mnogih koji misle drugacije, ali ja cu reci samo jedno, SRECAN RODJENDAN MAJSTORE, I NAKLON DO PODA!!! Nismo mi dzabe dosli u ovu situaciju, jer docekali smo da neki polumozgasi sa Severa teraju nasu legendu iz kluba, kazu da mu nije tu mesto! A njima jeste??? Covek je hteo da rscisti sa mafijaskim i menadzerskim igracima, hteo je da svaki igrac bude 100% u vlasnistvu Zvezde. Drugi su mislili drugacije, i eto ga sad u Japanu. Umisljeni zvezdasi, ne zaboravite, poslednju titulu (tj. dve duple krune) smo uzeli sa njim na celu!!! Jos jednom, majstore naklon do poda!
dve duple krune i 2 grupe lige evrope za dve sezone! forza stell rossa