Никола Мијаиловић: Одбио сам уговор у Русији из љубави и жеље да вратимо титулу на Маракану!

Иако смо мислили да тежи период од оног 2009. или 2010. године Звезди не може да се поново, видели смо да је све могуће. Видели смо да је 2013. година показала да и од најгорег може горе. Посебно када је у питању други део сезоне. Трајало је то током припрема, током полусезоне, током пауза, а наставило се и након завршетка полусезоне. Период који је уследио након краја полусезоне обележили су сукоби играча са директором Стојадиновићем. Први који је јавно проговорио о ономе што се у принципу знало био је, за многе контроверзни леви бек Звезде, Никола Мијаиловић, повратник на Маракану.

Он је за Mozzart Sport дао опширан интервју, који преносимо у целости.

Када си се летос враћао у Црвену звезду било је оних који су тврдили да је то лош потез управе клуба. Вероватно си свестан да те бије лош глас још од прве епизоде на Маракани 2008. године?

“Знам да је било много скептика, навикао сам да се о мени говори лоше, али на такве ствари уопште се нисам обазирао. Када на крају подвучем црту, мислим да смо имали добру полусезону. Било је непланираних киксева, али остали смо на бод од Партизана што је задовољавајуће ако се зна каква је ситуација у клубу. Много тога смо преживели: скидање дресова, разбијање аутомобила… Али те ствари су нас некако ујединиле.”

Колико је уопште тешко функционисати и играти у клубу у којем се говори о подељеној управи и који је шест година без титуле?

“Када је клуб оваквог реномеа толико дуго без титуле атмосфера не може да буде добра. Притисак осећају сви, почев од управе и навијача, све до нас доле. Осећа се тежина… Знали смо кад смо долазили каква је ситуација, али и поред свих проблема тврдим да ми је сада најлепше у каријери. Играм у свом клубу, у граду где сам рођен. Да се не лажемо, ситуација је језиво тешка, много је незадовољних, треба сваки дан балансирати. Послушао сам срце одлуком да дођем овде и одбијем двогодишњи уговор у Русији. Треба бити мазохиста па тако нешто урадити, то ми кажу и пријатељи.”

Јеси ли знао даје тако тешко летос, када си преговарао са Звездом?

“Наравно да сам знао. Све сам знао!”

Зашто си онда дошао?

“Само из љубави и жеље да се титула врати на Маракану.”

Често избегаваш разговоре с новинарима, иако си један од најбољих играча Звезде. Зашто?

“Не волим кад ми се изврћу речи. Исто тако, слаб сам на критике према капитену Милијашу. Много се негативно о њему писало после Черномореца. Промашио је пенал, и шта сад?! Промашио је пенал и Бађо… Зашто га нико није похвалио због тога што никада није правио фрку, а клуб му дугује пола милиона евра?! То је за велико поштовање. Сметају ми такве ствари у медијима, и не желим да у свему томе учествујем.”

Колико се Црвена звезда променила у односу на 2008. годину, када си први пут дошао на Маракану? Тада си се задржао свега шест месеци.

“Сад је боље! Током прве епизоде се причало да сам отишао због „кикса“ у Словенији. То није истина. После тога сам се вратио и играо солидно. Све док нису дошли Јаневски и директор Ивић. С Ивићем сам имао проблем јер сам се увек бунио и борио се за права играча. На полусезони су рекли да не рачунају на мене. Све због тога што нисам ћутао.”

Јеси ли имао директан сукоб са Ивићем?

“Никад, јер он је био толико „храбар“, па је све индиректно говорио, не мени у лице. Никад нисам имао проблем да кажем шта мислим.“

Од тог времена те и прати репутација лошег момка.

“Не смета ми. Пријатељи знају ко сам и шта сам. Кад сам дошао први пут било је расуло у екипи. Кланови на све стране! Онда се десило шта се десило… Морао сам да седнем и онда се десило шта се десило… Никада нисам никога бушио. Али ја сам крив јер сам испао из колосека. То ћу увек рећи.”

Много људи те је виђало како одлазиш на разговор код председника Џајића, па су протумачили да имаш велики утицај у клубу.

“Ово је слободна држава, могу да идем где ја хоћу. Сматрам да је похвално што имам комуникацију с таквом легедном. Говоре и да сам ја Кокезин човек. Можемо да будемо и другари, али то нема везе. Нисам ја дошао да правим проблеме, него да помогнем да узмемо титулу. Да победимо!”

Рекао си да су вам играчи који су поднели захтев за раскид уговора заболи нож у леђа. Појединци мисле да сте се ти и остали искусни играчи обезбедили, а да они немају за гориво и станарину, и да су њихови потези оправдани.

“Вероватно су Мирић и Младеновић имали више тамо одакле су дошли. Ево, ја и не знам где су они и играли пре Звезде. Немам ништа против њих, али Мирићев захтев ми је баш пао тешко. Борио сам се за њега и његов новац, хтели су чак и да га отерају летос из клуба. И на крају, кад је требало да игра против Војводине у Купу од првог минута, тужио је Звезду. Само због тога ми је било криво. Одрасли су људи, али изабрали су лош тренутак. Сам председник је рекао да може да дође код њега било ко… Могу да разумем Кировског, који је био на позајмици, или Вешовића, јер то и није била његова одлука као што сви знамо… Сви су кукали, а сад нико не иде на разговор да тражи папире. Иди, мајсторе, реши то. Морамо да будемо свесни да је дуг 50 милиона. Ко је незадовољан, нека то каже.”

Јавна је тајна да сте ви најскуснији куповали елементарне ствари потребне за функционисање клуба.

“Нисмо имали лед за опоравак после тренинга, куповали смо га, а Печник је узео фрижидер како бисмо имали где да га држимо. То је само један пример. Свако од нас је помогао колико је могао, али не бих превише о томе. Нашим примером показујемо како млађи треба да раде, да се држе заједно.”

Играо си у иностранству, да ли мислиш да је било где могућа таква ситуација, да играчи дају новац другим играчима, да купују основне потрепштине које је клуб дужан да обезбеди?

“То је немогуће! Само у Звезди ћете то видети јер ми волимо овај клуб. У Пољској не воле сами себе, па је нереално очекивати да воле друге, или клуб.”

Како коментаришеш појаву да млађи играчи желе што пре да побегну из земље и овдашњег фудбала? То није била редовна појава кад си се ти пробијао.

“Сад је другачије време… Чим неко одигра утакмицу или две, одмах почињу приче о авионима и камионима. Те ствари одмажу млађим играчима. Ево, навешћу пример Вукана Савићевића. Дечко је талентован, дао је гол Черноморецу и одмах су почеле приче да вреди пет милиона. Људи који то причају само одмажу Вукану. Он мора да одигра целу сезону, да „поједе траву“. Сметају ми те приче кад неко каже како га не воли тренер. То је чист алиби, не знам тренера који не воли доброг играча. И мене су склањали током каријере, а ја онда запнем још јаче и морају да ме врате у тим. Дакле, све је у односу према обавезама. Овде сад сви имају неке менаџере, саветнике… Менталитет је проблем, однос према тренингу. Немогуће је, на пример, да тај Земан ваља Роми, а не ваља Звезди. Те 2008. припреме јесу биле тешке, али код Муслина, Грофа Божовића и Дана Петрескуа сам имао и теже. И није ми то мрско падало јер сам навикао да имам добар однос и да радим.”

Мијаиловић као пример како фудбалер Звезде треба да се понаша истиче Горана Гогића.

“То је пример великог радника. Дошао је овде без помпе из Јагодине, и односом заслужио да буде стартер и постао један од најбољих играча, кључан човек дербија. Прави војник клуба, посвећен тиму.”

Како коментаришеш појаву да млађи играчи желе што пре да побегну из земље и овдашњег фудбала? То није била редовна појава кад си се ти пробијао.

“Сад је другачије време… Чим неко одигра утакмицу или две, одмах почињу приче о авионима и камионима. Те ствари одмажу млађим играчима. Ево, навешћу пример Вукана Савићевића. Дечко је талентован, дао је гол Черноморецу и одмах су почеле приче да вреди пет милиона. Људи који то причају само одмажу Вукану. Он мора да одигра целу сезону, да „поједе траву“. Сметају ми те приче кад неко каже како га не воли тренер. То је чист алиби, не знам тренера који не воли доброг играча. И мене су склањали током каријере, а ја онда запнем још јаче и морају да ме врате у тим. Дакле, све је у односу према обавезама. Овде сад сви имају неке менаџере, саветнике… Менталитет је проблем, однос према тренингу. Немогуће је, на пример, да тај Земан ваља Роми, а не ваља Звезди. Те 2008. припреме јесу биле тешке, али код Муслина, Грофа Божовића и Дана Петрескуа сам имао и теже. И није ми то мрско падало јер сам навикао да имам добар однос и да радим.”

Мијаиловић као пример како фудбалер Звезде треба да се понаша истиче Горана Гогића.

“То је пример великог радника. Дошао је овде без помпе из Јагодине, и односом заслужио да буде стартер и постао један од најбољих играча, кључан човек дербија. Прави војник клуба, посвећен тиму.”

Како коментаришеш приче да Звезда намешта утакмице?

“Да, када победимо, онда је намештено, а кад кикснемо, онда смо слаби?! Пред Ниш су сви причали да је то готово, да не морамо ни да играмо. То су тезе људи који не воле Звезду. А никад тежу утакмицу нисам одиграо у животу. Распао сам се и физички, и емотивно. Као намештено, а овима се очи закрвавиле, хтели су да нас победе више него ико… Никад нисам видео такву жељу код супарничке екипе!”

То је за поштовање, Нишлије су и против Партизана „кидале“?

“Да, баш су кидали, било је 0:3. Какво је то кидање? Прича се и да Партизан игра намештене утакмице, али мене то не интересује.”

Мислиш ли да је дерби био кључна утакмица јесени? Да сте изгубили, тешко бисте дошли у ситуацију да се борите за титулу, иако према мишљењу јавности Звезда на папиру има бољи тим?

“И да смо изгубили, не бисмо се предали. Дерби је нешто посебно, добили смо га на жељу и карактер. Могли смо више да изгубимо него што смо добили… Имена не играју. Шест година су они први, растерећенији су… Не дај боже да смо примили гол, све би се окренуло. Други смо и не можемо да кажемо да је то успех. Имамо добру екипу, само да се дође до неких пара. Да се исплати радна заједница. Треба сви да буду позитивнији. Много људи утиче на то како ћемо ми да играмо, не може нас 11 да побеђује. Зато ми је пораз од Војводине најтежи тренутак јесени. Зашто само да освојимо титулу? Звезда мора стално да побеђује и осваја дупле круне.”

Дриблинг Николе Мијаиловића на мечу с Партизаном, када је крај аут-линије „пропустио“ Сашу Марковића, за навијаче Црвене звезде је потез сезоне.

“Дриблинг као дриблинг. Да сам наставио право, сигуран сам да би ме повредио. Ишао је баш оштро. Борио се…”

Мислиш ли да си могао да направиш бољу каријеру?

“Могао сам! Жалим због неких потеза, али нисам само ја утицао на то. Било је људи који су ме спутавали. Није битно ко су, они су прошли како су заслужили.. Сада сам много зрелији јер када се 100 пута сломиш, нешто научиш. Било је људи и који су ми много помогли. Они нису из света фудбала…”

Преживљао си тешке тренутке у Пољској, чак си и кажњен због расизма?

“Вежу ме и лепе ствари за ту земљу, освојио сам две титуле с Вислом на почетку иностране каријере. Што се тиче расизма, добио сам казну иако нисам био крив. Немам проблем да признам кад погрешим, али тада су ме осудили ме без иједног доказа. Играли смо против Блекбурна у Купу УЕФА, а пријавио ме је Бени Мекарти, који ме је цео меч провоцирао. И после утакмице ми се плазио, а онда мене пријавио за расизам. Било, па прошло…”

Да ли видиш себе у клубу после јуна?

“Хтео сам да потпишем уговор на више година, али појединци нису тако мислили. Као, матор сам. Мени то није сметало. Шта буде – биће, али верујем да ће се ситуација у Звезди средити. Дугују велике паре и Бајерн, и Манчестер, и Барселона, па купују играче од 100 милиона”, закључио је Џони за Mozzart Sport.