Najava: Crvena zvezda – Hajduk Kula

Ovaj tekst, najava, je imala više početaka, više verzija. Znate, kao u filmovima kad neki pisac piše ili pokušava da napiše nešto, pa onda zgužva papir, uzme novi, pokušava da nastavi, pa zgužva i taj, pa novi i tako dok ne napiše neko remek-delo ili ljubavno pismo. Ali, ovo nije film. Ja nisam pisac. Ovo nije remek-delo, ovo neće biti klasična najava. Ja samo volim Crvenu Zvezdu i uradio bih sve za nju. Postao bih pisac, pesnik zbog nje.

Ali osetio sam se kao ti „pisci“ ili glumci u filmovima. Krenuo sam da napišem najavu i stao. Po prvi put. Setio sam se subote, negde oko 20:20h, ili nešto posle 20:30h i tumaranja u nepoznatom pravcu po ulicama na Voždovcu. Ne znam u kom pravcu sam krenuo, ne znam zašto sam tuda krenuo. Nije mi bilo ni bitno. Volim Beograd kao sebe, homesickness sam, poznajem ga jako dobro, ali hodao sam ulicama koje ne poznajem u Beogradu. Kao da nisam bio u svom gradu. Nego, tamo negde. Nisam bio svoj na svome. Kao ni mi na derbiju. Crvena zvezda je izgubila, to mi je bilo u glavi. Sve što sam tada video i čuo su bili odjeci u daljini, pesme, a nisu Zvezdine i svetla od automobila koja mi idu pravo u oči.

Isto kao u filmovima kad neko luta po luci, pa vidi svetlo sa tornja ili nekog svetionika. Nisam bio ljut, jesam bio razoračaran, hiljadu emocija se prepliće jedna o drugu. Čim sam došao kući, zaspao sam. Utonuo sam u san, ali ga nije bilo. Čvrsto želim to što mi dolazi u san i zato je natpis u mom svetu – NEMA PREDAJE! Kao kad je prazna tribina a na njoj samo natpis ili kada se radnja renovira pa stoji obaveštenje. Moj san je 29. maj 2011., Novi Sad, Vojvodina – Crvena zvezda, 20 godina od Barija i proslava titule sa istom legendom i velemajstorom sa kojim smo slavili i pre 20 godina najveći uspeh u istoriji. Pun stadion, sve naše crveno-belo i svuda grmi okolo.

Zato NEMA PREDAJE! Sve te moguće verzije ove najave će biti najave nekog drugog meča ili nečeg drugog, bloga, memoara, nije bitno. Imaće svoju svrhu, kao i mi! Mi imamo bitku koja nije samo fudbalska. Mi moramo da renoviramo, ne samo iznutra nego i spolja. Svi oni koji su pored televizora svo ovo vreme bodrili Zvezdu, a ne idu na stadion iz njima poznatih razloga, ili oni koji u pričama brane, vole Crvenu zvezdu a ne dolaze na utakmice, hajde dođite na „Marakanu“. Svi vi koji ćete pročitati ovo :  prijatelje, drugove, devojke, drugarice, roditelje, braću, sestre, rođake, rodbinu, nadređene, podređene.. uzmite za ruku i pravac na stadion! Na naš stadion. „Mara“ je i Vaša kuća. Šta je problem da se to desi, da to uradite? Huligani? Ja idem redovno 8, 9 godina na zapadnu stranu, ništa mi se nije desilo, pišem ovaj tekst. Bio sam i na gostovanjima. Svi ti koji prozivaju „huligane“, pevaju pesme i diče se time svojim drugarima. Postoje četiri tribine na „Marakani“. Ko ne želi na Sever, tu su Zapad, Istok, ma i Jug ako treba. Dolazite da gledate Zvezdu, Zvezdu gledate i nikog drugog. Ostalo je još šest koraka do kraja, hajdemo zajedno, svi zajedno da ih pređemo. Imamo neka posla da uradimo. Vodim se onim što nam pričaju ili što mi sada pričamo deci, klincima – „ako čvrsto želiš nešto, ostvariće ti se“ ili „pazi šta želiš, možda ti se i ostvari“. Ma ostvariće se, bre! Nema predaje, Vi ste Zvezdaši, Delije, Cigani! Zajedno možemo sve!

Naš naredni protivnik, definitivno jedan od neugodnijih, ali zahvaljujući svojim potezima i „čoveku“ koji ih vodi i jedan od najomraženijih klubova, je Hajduk iz Kule. Nezapamćeni slučaj u istoriji fudbala, kome je dozvoljeno ono što nije ni u cirkusu, nam je deseti korak. Osnovan je 1925. godine, a osnivačkoj skupštini u gostioni „Ratar“ prisustvovali su brojni poznati građani Kule tog doba i prvi fudbaleri kluba. Na predlog Stevana Pejčića klub je poneo ime Hajduk, a prvi predsednik je bio vlasnik gostionice Panta Leđenski. Pod imenom Hajduk Rodić MB postali su standardan prvoligaš, a danas nose originalno, staro ime Hajduk Kula.

CZ  N H

Marakana :         20    14  5 1    44:11

Kula   :              20     13  5 2    29:13

Ukupno :            40     27 10 3   73:24

Prvi meč protiv ekipe koja je prateći satelit, koji sa ponosom to ističe,  našeg prošlog protivnika smo odigrali 26. septembra 1992. godine u Kuli. Slavili smo 4:1, het-trikom Anta Drobnjaka i golom Ilije Ivića. Gol za Kuljane postigao je Pavić. Na „Marakani“ prvi susret odigran je 2. aprila 1993. a rezultat je bio 0:0. U toj sezoni nas je vodio Milan Živadinović.

Prva pobeda na „Marakani“ zabeležena 8. decembra 1993. godine – 1:0, golom Rista Vidakovića. Jedinu pobedu na „Marakani“ protivnik je zabeležio 10. decembra 2008. godine, 2:1. Poveli smo golom Milijaša, ali Živanović i Kasalica su doneli pobedu Hajduku.

Mi smo slavili tri puta sa po 4:1 i to su naše najubedljivije pobede, a poslednji meč na „Marakani“ rešili smo u svoju korist golom Savia. Najefikasniji strelac je Nenad Milijaš sa 5 golova.

Od zajedničkih igrača najpoznatiji je Dragan Stančić.

Svi oni koji dok budu čitali ovaj tekst pomisle da sam neki naloženi idiot ili šta god, koji drži pridike kako se voli Zvezda i šta oni treba da rade, kada se budu rapravljali sa nekim oko Zvezde, derbija, Robija.. kada budu videli koreografiju sa Severa ili atmosferu sa Severa i Zapada, kada budu pevali „Ajde Igraj i Bori se!“, neka se sete ovog teksta, te kreature iz njihovog mišljenja koju su oni zamislili ili stvorili taj neki utisak. „Ko ne voli Zvezdu koliko je Ja volim, to ne može da shvati“.  Biću sve što Zvezdi treba da budem. Sve što je njoj potrebno. 1. maj je neradan dan, 1.maj je praznik – igra Zvezda! Ajmo sada svi što smo Zvezdi odani… SVI!

SVI NA MARAKANU!

Crvena zvezda – Hajduk Kula, nedelja 1.maj 2011., 18:00h Jelen Super Liga 25. kolo, stadion : „Marakana“, Beograd.

Direktan prenos na TV Prva.