Владимир Цветковић – Цвелетова прича

Владимир Цветковић, легендарни генерални секретар ФК Црвена звезда из периода њених наjвећих успеха у интервјуу за „Спортски журнал“ говорио је о годинама кад је он био један од руководилаца клуба, о систему по ком је фудбалски гигант функционисао, као и о садашњој ситуацији у којој се нашла Црвена звезда. У целости вам преносимо интервју из дневног листа „Спортски журнал“.

Како је то Звезда некад функционисала, питамо дугогодишњег „генсека“. Како сте ви успевали да послујете у „плусу“?

Ствар је јасна. Кад ме је 1983 године тадашњи председник Звезде Милан Шакић позвао да дођем на место генералног секретара, већ сам 15 година био директор. Најпре у туризму, у „Кварнеру“, па пет година у чувеном „Инекс туристу“, па још пет у спортском центру „Ташмајдан“. А то су базен, стадион, „Пионир“, „Ледена дворана“… Дакле, имао сам велико искуство као привредник и организатор. И, доласком на нову функцију, поступио сам једноставно-организовао сам предузеће које се зове Црвена звезда.

Не чекајући наредно питање, Цветковић наставља:

У том предузећу, с једне стране, имао сам најближег сарадника техничког директора Драгана Џајића, који је водио рачуна о играчима, тренерима, свим стручним питањима. И ја на то поље нисам залазио. Питао сам се само кад долази неки играч, да ли је његова цена адекватна. Тада су фудбалери у Звезду долазили због Џаје, јер је нормално велико име, али и због пара. На пример, Михајловић. Џајић дође и каже „Договорио сам се са Синишом. Два милиона марака.“ Ја кажем – Не може. Може милион. Јер знао сам шта може.

Уз фудбалска питања, наглашава, клуб се у сваком другом сегменту ослањао на врхунске ауторитете.

Управу је чинио страшно велики број квалитетних људи. У нашој чудесној Финансијској комисији били су директори банака.  У Правној – доктори права. Здравствену су чинили директори београдских болница. То је била једна озбиљна организација. Ја сам све то координирао, све сам потписивао. Од кафе, до авиона. Рекао сам, за то ћу увек да одговарам. Сад се по новинама појављује да смо Џајић и ја у оно време имали мале плате. Па, нормално, имали смо плате какве смо као клуб зарађивали. Али, у прилог правила руковођења у то време, хоћу и ово да кажем –  за осамнаест и по година ми смо обезбедили преко 50 станова. Играчима и Радној заједници. Сви играчи и тренери добили су станове. Чистачице, портири, кафе куварице, сви! Мислим да само Џајић и ја нисмо добили станове од клуба. Није било потребе. И освојили смо 18 трофеја за осамнаест и по година.

Добро, како то да у ово време Звезда успева да се толико задужи? Они подаци о каматама које је Човић изнео су застрашујући…

Зато што су је водили погрешни људи.

Ћутимо. Цветковић објашњава.

Нема ту шта… Не можеш да се задужиш за кредит који не можеш да вратиш. Узмеш кредит за стан, купиш стан. Не вратиш кредит, узеће ти стан. Узеће ти кола, узеће ти све.  Значи, мораш да знаш оно што радиш.

Сад има и бројних примера о играчима који су скупо плаћени, који су добијали плату, а када су отишли клуб није зарадио ни динара. Зар се то може?

Може! Ако то дозволе они који воде клуб. У наше време, то може да се провери, никад се није десило да је неки играч продат за мање пара него што је био плаћен. То је апсолутно било немогуће, о томе се водило рачуна.

Па, ко о томе одлучује?

Све иде од руководства. У предузећу креће од директора, у кући од главе породице. Не можете да водите, а да не знате да водите. То је исто као кад ангажујете играча, а он нема појма да игра. Или да вам тим води тренер који не зна да одради тренинг. Чуди ме само да је Звезда дуго година дозволила… Ех, Звезда… Да смо ми дозволили да деценију и по Звезда пропада и задужује се, а да није било неких показатеља. Да се дошло до тога да Човић и Џајић и изузетно квалитетни људи који су сада ту, имају велики проблем да то санирају… Али ишло се брзо, од председника до председника. Годину – две и оп- готово. Је л’ тако?! Је л’ после Џаје ишао Пикси? После Пиксија – Топлица, после Топлице – Дан Тана, па Лукић, све то за шест – седам година.

То је некад за Звезду било незамисливо?

Све што ради клуб, прати јавност. И све има евидентирано. Ништа не причам зато што мислим да је тако било, него зато што је тако било. Ми смо наследили једну политику постављену у време Аце Обрадовића, Слободана Ћосића, Николе Бугарчића! Ма колико неко био квалитетан није могао да искочи из система. То не може. И зато што смо тако радили, плату никад нисмо добили другог у месецу, увек првог. Нити се десило да легне плата,  а да се не уплате доприноси. Сваког јутра гледаш стање и кажеш: може – не може.

Чујемо, рецимо да има и навијача Партизана који се, поред дугогодишње доминације црно-белих, са сетом сећају да је слично било и док је на стадиону у Хумској седео Жарко Зечевић?

Знам да има оних који стално нешто пореде, Цвеле, Зека… Логично је то. Нешто раније од њега сам ушао у фудбал, ја 1983., он 1986. године. Обојица из кошарке. Па шта? Ми смо економисти. Школовани да водимо фирме. Ни Зека ни ја нисмо доведени да играмо центарфоре, ни да будемо голмани већ да водимо фирме које се зову Црвена звезда и Партизан.

Није тајна да сте били пријатељи  и док сте водили „вечите ривале“…

Зека је изузетан спортски радник и није чудо што је оставио толики траг у Партизану. Ми јесмо имали једно ривалство на терену али смо и нас двојица имали фасцинантну сарадњу. Од неких заједничких акција, до позајмљивања пара један другоме. Све је то било нормално.  И мислим да је то још један доказ да без велике Звезде и великог Партизана нема ни ривалства ни спорта у Србији. Ето, сад је кошарка живнула јер је Звезда одскочила и представља неког противника Партизану. Тако ће бити и у фудбалу кад Звезда санира све што треба…

Господине Цветковићу, има ли шансе за Звезду?

Знате, није проблем што је Партизан пет година узастопно првак. То ништа не значи кад није успео да направи велики европски тим. Па не мора ни велики али макар нешто као данашњи Шахтјор. Е, то чека Звезду. Да буде солидан европски тим. Да буде првак и да игра у Лиги шампиона. То је доста… А, ако се једног дана укаже прилика, да стицајем неких околности, искочи…

Многи као рак-рану Звезде,и не само Звезде, спомињу уговоре које играчи имају са разноразним менаџерима. Можете ли и на ову тему да повучете паралелу некад и сад?

Ми смо били апсолутно против тога да менаџери буду власници играча. То уопште није долазило у обзир. Да неко дође и каже – имам купљеног играча, па то је незамисливо. Тај играч не може да дође у Звезду.Нека га води где хоће.  До 2001. године таквих примера није било, то лако може да се провери.

Цветковић каже да је као дипломирани економиста увек заступао неколико основних економских поставки.

Прво, не можеш да трошиш оно што немаш. Друго, не можеш да обећаваш на невиђено. Треће, играча можеш да плаћаш добро само ако оствари оно због чега је доведен.

У прилог овим тезама наводи премије за пример.

Ми смо имли мала примања, а велике премије. Ако играч има 20.000 евра месечно, који је њему стимуланс да има 20.000 евра за освојено првенство? Али, ако има плату хиљаду, две хиљаде евра месечно, онда је премија од 20.000 за титулу и те како стимулативна.

Данас се копља ломе око бројног клупског апарата? Звезда је некад имала много мање запослених?

Неупоредиво. Ево, и то је изнео господин Човић, да смо имали 78 запослених. Освојили смо Куп шампиона и били прваци света са 78 људи на платном списку, рачунајући и играче и тренере, и Радну заједницу, раднике на стадиону. Сад их има више од 200.. Има једно правило да је у свакој фирми најскупљи човек. Лепо је запошљавати, ширити се, али мораш да водиш рачуна на основу чега. Није ми јасно то око тих двеста људи, шта има да ради толико људи у Звезди…

Зашто Звезда данас пуни трач рубрике?

Некада су се сви неспоразуми решавали унутар куће. Па шта мислите, да се ми нисмо свађали? Није било туче, али било је неспоразима, и те како. Али зато нас никад нико није тужио. Ниједан тренер, ниједан играч, ниједна фирма, добављач, хотел или страни клуб.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.