Pregurali smo još jedno tradicionalno neprijatno gostovanje. Još su u sećanju utakmice gde nam je jedan gol bio zlatan. Danas je bilo drugačije, mada nije moralo. Ali, krenimo redom.
Igra svakako nije bila na zadovoljavajućem nivou, pre svega u prvom delu prvog poluvremena, kada lopta pre svega nije išla po zemlji, a i ono što je išlo, završavalo se posle par razmenjenih dodavanja. Već postaje simptomatično da igramo na mahove loše, a odmah zatim se nekako povežemo, i sve tako, u krug. Bez obzira što je bilo dosta netačnih pasova, i situacija u kojima su igrači oslanjajući se na individualni kvalitet pokušavali da stvore šansu, ne mogu da kažem da je to bila igra bez ideje. Naprotiv, ideje ima, ali kao da našim igračima treba vremena, da se zagreju. Kao stari televizor EI Niš. Treba mu da se ugreje, još je dobro lupiti ga malo sa strane (Bajkov žuti karton), i eto ti igre. Kakve takve.
Borha je promašio nepromašivo, mada je tu već bio u duelu sa jednim odbrambenim igračem, ali to nije opravdanje. Pogotvo za igrača njegove konstitucije. U drugom poluvremenu je poboljšao svoju igru, mada je previše držao loptu kod sebe. Previše za moj ukus. Kaluđerović, čovek koga nisam previše primećivao na terenu, ali daleko od toga da ću nešto loše reći o njegovoj igri. Dao je gol posle kog smo svi lakše disali, jer hteli to da priznamo ili ne, ja sam posle prvog gola očekivao da branimo rezultat. To mi je valjda ostalo od Robijevih prethodnika. Kad smo već kod drugog gola, da pomenem i Kadua. Po mom mišljenju solidna utakmica, ali je moj utisak da i on previše nosi loptu, i da je nekada bolje izabarati racionalno rešenje. Uradio je to jednom i gol je usledio.
Ninkov danas u ofanzivnijoj varijanti. Prolazio je po desnoj strani, stvarao probleme. U odbrani je bio korektan. Tošić je takođe dobro odigrao, u par navrata bio zapažen i u napadu, isto kao i Reljić koji je imao svoje proboje po levoj strani, a treba pomenuti i šut pred sam kraj utakmice. Mijailović, po mom mišljenju odličan. Pre svega jedan veoma intelignetan igrač. Mlad, a ne srlja. Jedna zrela igra, a što je još draže u celoj priči, naše dete. Asistirao kod prvog gola, učestvovao u napadima, bio neprelazan u svojim odbrambenim zadacima. Igrač kakvog odavno nismo imali. Jako bitna stvar koju treba pomenuti je i naš trener, koji je ovog mladića hvalio tokom čitavih priprema. Prozvasmo ga tada Mićko Martinela. Ne mogu reći da nisam bio pomalo razočaran, kada sam video da i pored odličnih igara, nije bio u prvom timu. Ipak, jasno je da ga je Robi ubacivao tačno kada je trebalo, i mislim da je to sasvim dobro uradio. I Isah i Mićko su maksimalno upošljeni, i igraju odlično. Rezime malog Mijailovića: “Kompletan, mlad, inteligentan igrač, moderan fudbaler i verujem, budući kapiten“. Vilotić!! Stub!! Stub sigurnosti, temelj na koji se oslanja čitava igra našeg tima. Dobio je sve skok duele, siguran u dodavanju. Sad kad budete hteli nekog da pohvalite neka vam mera budu Mićko i Vilota. Predani, talentovani, nenametljivi, vođe. Bajković, bez mnogo posla, nastavlja da se igra sa živcima prilikom svojih istrčavanja, koja su moram priznati u većini slučajeva danas i bila neophodna. Prilikom ispucavanja lopte takođe siguran, još kad ne bi čekao poslednju stotinku da to uradi…. Pomenuo bih i lep ambijent koji su naši navijači napravili, ali to već odavno nije novost.
Sve u svemu, igra nije bila fantastična i za nezaborav. Grešaka je bilo i biće ih, ali ipak ostaje utisak da smo pored mučnih prvih 20 minuta prvog poluvremena, ipak rutinski priveli kraju utakmicu protiv nezgodnog protivnika. Nismo bili ni blizu svog maksimuma, mada ko zna, možda smo najbolje čuvali za sredu. Vidimo se na Marakani.
29 comments