Најава: Црвена звезда – Војводина

Иако наизглед „није“ битан меч јер неће донети неке битне промене на табели, осим ако се не поклопе неки резултати по Војводину, јако је битан. После турбулентне полусезоне, препуне падова и преокрета, после које ћемо опет бити у минусу, трећи пут за редом гледати првом на табели у леђа, можемо да поставимо основе да тај минус претворимо у плус на пролеће. Али, у овом тренутку то и није највећи проблем. Највећи проблем и питање је да ли се дуг од 50 милиона евра враћа сам од себе и шта ће Звездин џелат, Горан Весић, и даље у клубу? Ако је да открије како је његова жена власник свих могућих фирми са префиксом Red Star, да објасни како је „набилдовао“ дуг до максимума, како је клуб постао „ФК Весић„, да се преда полицији због крађе и уништавања још једног, највећег симбола, разумећемо. Али, ако је ту да оптужи једну од највећих легенди, не само Црвене звезде и српског, југословенског фудбала, већ и светског фудбала, Драгана Стојковића Пиксија, за оно што је он урадио и да поново себи обезбеди место у клубу и помути разум збуњеним навијачима, који више не знају шта знају, ко прича и да ли из других особа проговара Горан Весић са својим саопштењима, онда нам нема помоћи. Знају сви ко је Пикси, зна и Драган Џајић. Горану Весићу „скидам капу“ јер је мајстор прљаве кампање, испирања мозгова и „лошег“ маркетинга које тако хируршки добро и прецизно ради, али нека он скине капу и оде из Црвене звезде, док нам је још остало кувало за кафу и сапун у тоалету, иако воду и струју имамо, па немамо. Тада, када он стварно оде из клуба, можемо да очекујемо бољитак. Осим, ако нам пролеће не буде као свако последњих седам година, све само не Звездино. А ми, луди оптимисти, да имамо -10, опет би мислили како је то достижно. Звезда је то. Пре него што Нинковића и пола Европе доведу на „Маракану“, ми имамо још један јако битан меч.

„Стара Дама“ из „Српске Атине“, клуб за респект, клуб са реномеом, како би наши старији рекли – господски клуб. Трећи најстарији клуб у земљи, млађи три године од најстаријег ОФК Београда и две од Јавора. Велика традиција, историја. Овог викенда се широм Европе игра велики број дербија, великих утакмица као што су: Реал Мадрид – Атлетико Мадрид, Бајерн Минхен – Борусија Дортмунд, Ајакс – ПСВ, Јувентус – Торино.. утакмице какве би желели да буду између Војводине и Црвене звезде, какве заслужујемо. Када буду пуне трибине у Београду и Новом Саду, ови увек занимљиви дуели ће добити још више на значају, као и овај измасакрирани муљем, лажима, комбинацијама, обавештењима и „објективности“, покојни српски фудбал. Када буде више људи као господин Буторовић, као господин Небојша Човић, знаћемо да није све тако црно.

ФК Војводина је основана 6. марта 1914. године у дворишту куће, у улици Темеринска бр.12. Нажалост и српског фудбала, а пре свега града Новог Сада, на том месту данас не стоји ни плоча ни назнака да је основана Воша. Већ сами оснивачи, после Првог светског рата, нису могли да се сложе око датума оснивања. Када су сви мислили да је историја сакрила датум, једино је др Душан Попов установио да је тај дан, 6. март. Оснивање се одржало у потпуној тајности, јер је у предвечерје Првог светског рата, аустро-угарска полиција будно пратила свако окупљање српске омладине, само што је уместо неког скривеног места, као позорница послужила штрикерска радња Саве Шијакова, у Темеринској улици (данашњи „Технометал“). Под изговором да долазе да помажу у преради вуне, скупили су се ученици “Велике српске православне гимназије“, студенти и трговачки помоћници, ради оснивања једног националног клуба, ради васпитања на спортском плану. Прва, односно оригинална, боја дресова је била светло плава. Прва утакмица у историји клуба је одиграна у јуну 1914. године у Ковиљу, против локалног клуба Шајкаш. Мотив за одабир овог противника била је девојка фудбалера Војводине Љубојевића, коју је он желео да импресионира. Воша је победила 5:0, а у том тиму Војводине углавном су играли ђаци и студенти који су били на летњем распусту. Утакмица са Шајкашем је била прва и једина утакмица Војводине све до ослобођења и краја Првог светског рата, 1918. године. Убрзо затим, Воша је по узору на прашку Славију била инспирисана и узела је црвено-белу боју за своју, коју и дан данас носе. Али, уз поштовање и свака част Воши, зна се ко је црвено-бели.

После одличних, почетних битака у Европи када су немилосрдно покрадени у Бечу и када их је од плеј офа за Лигу Европе делио образ Уефе и који секунд, несхватљива промена тренера је Војводину довела до чудне ситуације. Иако, могу да се похвале најбољом одбраном – примили су само 7 голова, имају најнеефикаснији напад у лиги, после Смедерева! Некако су се извукли и тренутно заузимају 4. место на табели, на које су склизнули после ремија са Крагујевчанима у Новом Саду, у прошлом колу. Војводина је у серији од седам мечева без пораза и имају само један пораз у сезони. Ипак, имаће прилику да се боре за дуго очекивани трофеј. Дошли су до полуфинала Купа, тамо где ми нисмо.

ЦЗ Н В
Београд :   74 55 11 9   165:67

Нови Сад : 75 31 27 18 117:77

Укупно : 151 86 38 27 282:144

*две утакмице финала Купа су одигране на неутралном терену и обе су завршене нашом победом.

Прва утакмица одиграна је у Београду 1951. године и победили смо 1:0. У Новом Саду исте године у борби за нашу прву титулу шампиона – 6:0. Прва победа Војводине датира из сезоне 54/55, 3:2 у Новом Саду. Прошли меч на „Маракани“ Војводина је решила у своју корист 2:0, головима Стевановића и Љубинковића. Утакмица се играла пред сабласно празним трибинама.

Наша најубедљивија победа је 7:1. Два пута смо славили тим резултатом, једном у Београду, једном у Новом Саду. У Новом Саду, на наш 53. рођендан, 4. марта 1998. године, Дејан Станковић два пута, Перица Огњеновић, Драган Мићић, Јован Гојковић, Зоран Његуш и Миодраг Пантелић по једном су понизили Лале.

Синиша Михајловић, Александар Коцић, Лео Леринц, Радован Кривокапић, Огњен Мудрински, Марко Перовић, Абубакар Оумару, Никола Лазетић, Братислав Живковић, Миодраг Пантелић, Нино Пекарић, Милош Шестић, Мирослав Тањга, Драган Мрђа, Бранко Јелић, Игор Богдановић, Видак Братић, Срђан Бајчетић… су само нека од имена која су носила дрес оба клуба. Љупко Петровић, Љубиша Броћић, Пижон Петровић, Бранко Станковић, Милорад Косановић, Гојко Зец… су нека од имена тренера која су седела на клупи оба тима. Марио Ђуровски је прошао нашу школу, а сјајно носио дрес Војводине. Данас, Мудрински решета мреже и доноси бодове нама, а можда се још неки бивши играч Војводине нађе у његовом друштву.

Статистика 

Трећу годину за редом се састају Црвена звезда и Војводина у последњем колу. Протекла два пута у Београду било је 2:2 и 2:0 за Војводину. Оба пута прошле сезоне је Војводина славила, а меч последњег кола јесење полусезоне је игран без публике, на „Маракани“. Сабласна атмосфера је много више значила гостима.  Што се тиче статистике, ево мале помоћи за кладионичаре. У последњих 10 мечева између Црвене звезде и Војводине, на 9 утакмица је постигнуто два или више голова. На последњих седам дуела, мреже су се тресле минимум два пута. Што се тиче дуела у Београду, на претходних 13 од 15 окршаја је постигнуто два или више голова, рачунајући и финала Купа, на неутралном терену. Што се тиче текућег првенства, ово ће бити дуел две тоталне супротности. Дуел једне од најефикаснијих и једне од најнеефикаснијих екипа, као и најбоље и једне од најгорих одбрана лиге. Довољно је споменути да је Огњен Мудрински постигао исти број голова колико и Војводина. На досадашњих 6 утакмица на свом стадиону, Црвена звезда је забележила 4 победе и по један пораз (Јагодина) и нерешен исход (Рад), уз гол разлику 19:11. Једино је Смедерево примило гол више од Црвене звезде на свом терену. На сваком мечу Црвене звезде на „Маракани“ виђена су минимум 3 гола, а на 5 мечева чак и 4+ голова. Војводина је једина непоражена екипа на гостовањима, до сада. На 6 утакмица, имају по 3 победе и пораза, а поред пет постигнутих голова, савладани су само два пута. Пет голова је на „Маракани“ постигао Мудрински, исто колико је Војводина постигла на гостовањима. Играју јако чврсто у гостима. У последњих 10 првенствених дуела на „Маракани“, Црвена звезда је славила 5 пута, Војводина 3, уз два нерешена исхода. Кладионице више шанси дају Црвеној звезди, а они храбрији могу пробају и неке комбинације.

Долазимо опет до оног периода, мало тужнијег. Три месеца без такмичарског фудбала, без одласка на свој стадион. Долази оно време за пресек, које ће нама итекако добро доћи. Ако погледамо целокупну 2012. годину, можда половично можемо да будемо задовољни. Првим делом да, другим не. Освојили смо трофеј, поражени смо само једном, од Војводине, у прошлој, пролећној полусезони. Отишао је Роберт Просинечки, дошао Александар Јанковић. Испали смо од Бордоа на бруталан начин, некако смо се довијали, изазивали срећу, губили, изгубили Куп, победили у дербију. Нервирали се, радовали. Плакали и смејали се. Од рапсодије до трагедије. Коначно је отишао и Владан Лукић, а Горан Весић је као аждаја са седам глава, али ово није бајка, иако би свег срца волели да јесте. Када подвучемо црту, опет недовољан – 1. This is not Red Star that we used to know!

Ипак, када се рефлектори на „Маракани“ угасе по последњи пут ове године, пробудиће се у мени онај део немира и туге. То је као спори нож. Онај спори нож који не жури, који чека годинама, који се не заборавља, а онда клизи полако међу кости. Нож који сече најдубље и прави највећу рану. А онда са нестрпљењем и из године у годину још већим жаром по титулу. Осећам као да ми нешто моје недостаје. А ја верујем да ће се вратити. Ја верујем, лудо верујем. Поред свега и даље затварам очи пред чињеницама и верујем. Тако ћемо опет, када падне први снег, када нас ухвати сета, запевати у некој кафани, на рођендану, са пријатељима, родитељима.. „Нек’ се Маракани врате славни дани, кад си Звездо била изнад свих..“. Деца ће од Деда Мраза тражити поклоне, а ми.. да оде Горан Весић. Да пошаље своје ирвасе и санке и да обезбедимо превоз господину Весићу, када напусти Љутице Богдана 1А, али стварно када напусти а не да се појављује у наставцима и флеш бековима. Јер сам још давно, као дете, нашао пут да будем уз тебе и срећан и љут.

Сале Јанковићу, остао или не остао тренер, хвала што си се вратио у тренутку када нико није хтео. Нисмо добили резултате, нисмо добили ништа чему смо се надали, већ још један истрошени маркетиншки потез и куповину времена, али смо ти захвални.

СВИ НА МАРАКАНУ!

Црвена звезда – Војводина субота 1. децембар 2012 19:00h, Јелен Суперлига 15.коло, стадион : „Маракана“, Београд.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Какво је Ваше мишљење о овој теми?