Најава: ОФК Београд – Црвена звезда

Нека буде што бити не може. Нека буде борба непрестана!
Остало је још мање од месец дана до краја сезоне, а већ су кренуле приче по медијима, ко је прешао и ко ће прећи у Црвену звезду. Лицитирање именима једно за другим. Сваке година иста је прича. Намерно или не, недостатак креативности или не, просудићете сами. Сезона још траје, ми имао још утакмица и чека нас трофеј!

Прави градски дерби, иако често позиције на табели не говоре и не показују тако. Најстарији клуб и најтрофејнији, најбољи, највећи српски клуб. Mоже се рећи историја и све лепо српског фудбала, онога што је од њега остало. Сусрет старих шмекера, дуел старог Београда, дуел новог Београда, његових симбола. Мислиће неки да није објективно и да сам субјективан, али нека погледају чињенице и аргументе. Историја не може да се купи!

Офк игра можда и најлепши фудбал, све заједно гледано, последњих година. Имају сјајног тренера, који их је раније већ предводио. Зову их „мали Арсенал“, због сјајног скаутинга и једне од најбољих школа на овим просторима.  У прошлој години су прославили један век од свог настанка, што је за клуб на овим просторима за дубоко поштовање. На састанку који је 1. септембра 1911. године одржан у кафани “Женева”, која се налазила на углу Александрове и Београдске улице, основан је један клуб, који ће у наредним годинама исписати најлепше странице нашег предратног фудбала, а тај клуб живи и дан данас и поред тога што су га укидали, реименовали, селили… 2011. године, тадашњи БСК, касније Металац,  а данас ОФК Београд, слави златни јубилеј, први век свог фудбалског битисања! После избора прве клупске управе и пошто је изгласала правила клуба, скупштина је донела одлуку да клупско игралиште буде подигнуто на уступљеном терену београдске општине, на некадашњем Тркалишту (бивши хиподром), где се данас налази Технички факултет. Име је усвојено на предлог Милоша Екерта, банкара «Прашке кредитне банке», који је дао идеју да се новоформирани клуб зове Београдски Спорт Клуб! Надимак им је био “Београдски Плави”!

У децембру ’44 БСК и СК 1913, најтрофејнији београдски предратни клубови, се не помињу својим именима него “плави” и “црвени” и играју у корист сиромашних породица. Од ’45 не постоје више ни под тим називом, а 5. маја те године, заванично су укинути сви тадашњи клубови без помињања поименце, прогласом Министарства просвете и потписом Митре Митровић – Ђилас, да би се тиме обзнанило јавности оно што је већ укинуто пре више од шест месеци.

Оснива се тим УСАОС-а (Уједињена Социјалистичка Антифашистичка Омладина Србије) – ФК Црвена Звезда и тим I Армије који је преименован у Централни Дом Југословенске Армије Партизан, по узору на московски ЦДКА (касније ЦСКА). Црвеној Звезди додељује се стадион СК Југославије (некадашњи СК 1913 и Велика Србија), а ЦДЈА Партизан стадион БСК-а!

25. марта 1945. године године оснива фудбалски клуб синдиката металаца – ФК

Металац. Исте године, сада Металац, постаје првак Београда (лига од 6 тимова), а у одлучујућој утакмици побеђена је наша Црвена звезда. Плаво – бели узимају редовно учешће у шампионатима нове државе које се игра од сезоне 1946-47. 22. јула 1950., на иницијативу Владимира Дедијера, тадашњег политичког функционера, а предратног навијача БСК-а, враћено је име БСК и он по свему подсећа на истоимени клуб од пре рата, па се и плаво-бела боја дресова мења у тамно плаво – светло плаво, а грб је скоро идентичан оном предратном! Клуб се такмичи под нашим старим именом све до 26. новембра 1957. године, када, у то време, БСК долази у доста лошу финансијску ситуацију и тада се, после фузије са нижеразредном ТСК Шумадијом, у коју су ушли јаки државни функционери („генексовци“ – оперативци УДБЕ), који су пре тога били у управи Партизана, опет мења назив клуба у данашњи ОФК Београд, а оснивачка скупштина одржана је у сали радничког универзитета “Браћа Стаменковић”. Префикс ОФК је додат и да би клуб коначно добио свој стадион – Омладински, који је добио на коришћење од града. До тада је БСК плаћао кирију за коришћење нашег, Звездиног стадиона, па би их Звезда некад и тужила за неизмирење исте. Када је Звездин стадион постао неподобан за прву лигу, БСК је играо на Партизановом или некадашњем стадиону БСК-а.

Данас, популарна Офка, наставља историју својих предака. У зимском периоду Соса бабић је заменио Швабу Ђурђевића на месту шефа струке и учетеља неких нових звезди подно Омладинског стадиона. Родић, Петковић, Пуровић, Павловић, Османагић, Батиоја и другови су нова ударна снага. Карабурму су појачали током зиме само млади фудбалери, без звучнијих имена. Најзвучнији је свакако тренер Бранко Соса Бабић, а најинтересантнији млади американац Метју Дан. Стару Карабурму су напустили Милош Крстић, који је појачао Јагодину и Бакрач, који постао нови члан швајцарског Сиона. Тренутно су осми на табели. Променљиво играју ове зиме. За викенд су лако победили дављеника Борац из Чачка, у гостима. Желим им све најбоље и једну сјајну утакмицу сутра.

Мала историја „Романтичара“ у којој се доста подудара са нама. Стари ривали, прави градски ривали. Офк Београд и Црвена Звезда.

ЦЗ Н ОФК

„Маракана“ :           59  37 14 8      133:65

„Омл. Стадион“ :   59 25 19 15      97:68

Укупно :                    118 63 33 23   234:135

Финале Купа 2006 одиграно на неутралном терену. Победили смо 4:2

– Први међусобни меч одигран је 1946 године, када је ОФК играо под именом Металац. У обе утакмице те сезоне ОФК је био бољи, 3:1,1:0. Под именом БСК прва утакмица одиграна 1950. године, ми смо оба пута били бољи – 3:0, 5:2. А под именом ОФК Београд, прва утакмица одиграна је 1957 године. И у тој сезони смо били оба пута бољи, 1:0,2:0.

ФК Београд је први пут славио на „Маракани“ 1961/62, а на Старој Карабурми у сезони 1964/65. Наша најубедљивија победа на Карабурми је 6:2 из 1995. године (Дарко Ковачевић 2х, Ненад Сакић, Небојша Крупниковић, Дражен Подунавац и аутогол Терзић – Петар Пуача 2х). Последњи дуел на Карабурми завршен је ремијем 0:0.

Велики је број асова који су наступали и на „Маракани“ и на “Омладинском Стадиону” – Михајло Пјановић, Славољуб Муслин, Петар Пуача, Абубакар Оумару, Огњен Короман, Весељко Тривуновић, Ненад Јестровић, Митар Мркела, Александар Јевтић, Лазар Тасић, Сава Антић, Драгослав Шекуларац, Драгослав Степановић, Душко Тошић, Срђан Мркушић, Рајко Митић, Немања Пејчиновић, Милош Шестић… Небојша Крупниковић, Андрија Калуђеровић и Дејан Стефановић су наши играчи који су потписали за ОФК, али нису уписали ниједан меч за њих. Љупко Петровић, Милан Живадиновић, Ратко Достанић су били тренери оба тима, а Александар Кристић је био наш шеф стручног штаба, а био и тренер у млађим категоријама Офк. Данас дрес Офк-а носе и Милан Пуровић и Немања Николић, наши бивши играчи. Надамо се да ће Родић или Петковић наставити велику традицију.

Занимљивост је да је ово друга сезона за редом у којој смо на „Маракани“ против Офк Београда играли у 11. колу, а на Старој Карабурми у 26. колу.

Прошли меч на Маракани, био је уједно и прослава 60 година од наше прве титуле. Некада су овај меч играли Рајко Митић, Драган Џајић, Бора Костић, Дејан Савићевић, Роби Просинечки, Пикси Стојковић, Пижон Петровић, Дуле Савић, Деки Станковић и Немања Видић на једној Тирке и Моша, Вујадиновић, Илија Петковић, Сантрач, Бане Ивановић, Коларов, Сава Антић, Спасоје Самарџић, Чебинац.. на другој страни и стварали историју. Били витези свог заната. Данас други клинци учествују у стварању историје ових дуела. „Романтичари“ против „Црвено-белих“, као у стара времена. А ја сам цео живот свој, дао њој, Звезди црвеној…

ОФК Београд – Црвена Звезда, 25. април 2012. 16:30х Јелен Суперлига 26.коло , стадион : „Омладински“, Београд.

 

Дискутујте  о овом мечу и на МЦЗ форуму.