Емануел Лате Лат, за нову, бржу и опаснију европску Звезду!!!

Још увек се није осушило мастило након потписа Жан Филипа Красоа, Едмунда Ада и голмана Омрија Глазера, а потпис на четворогодишњи уговор са нашим клубом ставио је и други нападач, Емануел Лате Лат. Играч којег је генерални директор Звездан Терзић најавио још током промоције новог тренера Барака Бахараа.

Већ током јесење полусезоне било је и више него јасно да ће црвено-бели тражити свежу крв у свим линијама тима.
Међутим, нико није ни слутио да ће уследити потпуна реконструкција нападачке линије, што је по завршетку сезоне постао приоритет број један у спортском сектору црвено-белих. Технички директор Марко Марин са својим сарадницима детаљно је студирао тржиште у потрази за адекватним појачањима у самом шпицу напада.
Првобитни план био је да један нападач буде играч са страним пасошем, док би други био домаћи играч, након што је црвено-беле напустио Александар Пешић, а у редовима шампиона је процењено да Марко Ракоњац не вреди милион и по евра.
Међутим недостатак квалитетних, а доступних опција постао је проблем за црвено-беле оног момента када се млади Петар Ратков захвалио Црвеној звезди која је била спремна да издвоји два милиона евра за његово довођење.
Док је он у међувремену изабрао Салсбург као следећу станицу у његовој каријери, црвено-бели су се окренули другим решењима, али из иностранства.
Иако су у оптицају била имена најбољег стрелца словеначке лиге, Жана Випотника из Марибора, те старих жеља спортског сектора, Матеа Касијере (Зенит) и Сирила Десерса (Кремонезе), док су преко посредника понуђени Омар Мармуш (Волфсбург) и Шамар Николсон (Спартак Москва), а многобројни навијачи прижељкивали старе ривале Мунаса Дабура (Хофенхајм) и Франдзи Пјероа (Макаби Хаифа), избор је пао на Аталантиног ђака, на позајмици у Сент Галену, Емануела Лате Лата.

Емануел Лате Лат рођен је 2. јануара 1999. године у главном граду Обале Слоноваче, Абиџану.
Са осам година, заједно са мајком прелази у Бергамо, да би се придружили оцу који је живио и радио у Кремони.
Своје прве фудбалске кораке направио је у чувеној фудбалској академији ,,богиње провинције” Аталанте, где је прошао комплетан омладински стаж.
Важио је за велики потенцијал док је био у млађим категоријама, где је немилосрдно тресао мреже у свим узрасним категоријама, а касније и у Примавери.
Поприлично је ,,одскакао” од остале деце, па је дошло до интересовања и великих клубова, пре свих лондонског Челзија, међутим до трансфера није дошло.
За први тим Аталанте дебитовао је у августу 2016. године у купу Италије против Кремонезеа.
Да би првенац у сениорском фудбалу забележио четири месеца касније, у истом такмичењу против Јувентуса.
И ту негде креће његов пад и потрага за континуитетом.
Што најбоље говори чињеница да је у наредних пет година био на чак седам позајмица. Од чега је пет било у Серији Ц. Кренуо је од Пистојезе где је на осамнаест утакмица постигао два гола, затим преко Карарезе где се на седамнаест мечева није уписао у стрелце.
Након тога прелази у Имолезе где на деветнаест мечева постиже два гола, одакле се сели у Пјанезе где је уписао само пет наступа без постигнутог гола, да би своје путешествије Серијом Ц завршио у дресу  Про Патрије, где је на 34 меча постигао девет голова.
Да би након тога уследила селидба у Серију Б, у редове СПАЛ-а, где је на осамнаест мечева уписао три гола.
Међутим након тога уследиће и најбољи период његове сениорске каријере, где се селидба у швајцарски Сент Гален показала као пун погодак.
Учинак од шеснаест голова и четири асистенције на 34 меча одиграна у дресу ,,зелених” из Сент Галена, препоручили су га спортском сектору црвено-белих који од старта није крио намеру да ангажује брзоногог нападача рођеног у Абиџану (Обала Слоноваче).
Међутим није све ишло тако глатко како се очекивало.
Проблем је представљало обештећење од два милиона колико је захтевало руководство Аталанте, тачније динамика исплате истог.
Али као и у случају Омрија Глазера преовладала је жеља играча за променом средине и наступом у Лиги Шампиона.
Па је уговорено нешто мање обештећење од првобитног, као и динамика исплате у неколико годишњих рата.

Главне карактеристике новог Звездиног појачања су брзина, игра у оба правца, константна моћ понављања и самопоуздање.
Иако је може се рећи стагнирао, тачније није успео да фудбалски потенцијал преточи у очекивани квалитет, самопоуздања му не мањка.
Поприлично је самоуверен, иако је ово прва сезона у којој има континуитет и прилику да расте.
Веома је покретљив и јако је незгодан за чување.
Честим кретањем и променама правца, прави пометње у одбрани противника. Јако је агилан, почев од одбране где у зачетку напада противника врши јак притисак на штопере, преко брзе транзиције где фантастично експлоатише брзину како са лоптом у ногама, тако и без ње.
Има солидну завршницу, а оно што га такође карактерише је и мирноћа у ситуацијама ,,један на један”.
Као и у случају његовог будућег колеге из напада, Жан Филипа Красоа, све набројане карактеристике даће нашем тиму нову димензију и много више простора за комбиновање приликом склапања тактике пред изазове који очекују наш клуб у сезони која је пред нама.

Емануел Лате Лат потписао је са нашим клубом четворогодишњи уговор задуживши дрес са бројем девет, док ће Аталанта инкасирати нешто мање од два милиона евра на име обештећења, које ће бити исплаћено у неколико годишњих рата.

Добро нам дошао!