Одговор на питање из наслова овог текста у облику култне филмске реплике великана нашег глумишта Небојше Глоговца знамо сви. Куцнуо је тренутак у коме ћемо видети да ли тај одговор, у пракси, знају спровести актуелни играчи КК Црвена звезда. Јер након дуге и никад мучније сезоне регионална АБА лига је стигла пред свој завршни чин. Као и у претходна два финала и овај пут ће се на терену наћи екипе Црвене звезде и Будућности. Подгоричани су се у финале пласирали након две сигурне победе против Морнара док је наш тим, у још једној представи која је ишла од сјаја до очаја и назад, на крају убедљиво савладао Игокеу у мајсторици и на тај начин осигурао свој пут у финале.
Клуб из Подгорице се током последњих неколико година устоличио као главни противник Црвене звезде у АБА лиги, било на терену и ван ван њега. У овом тексту ћемо се ипак бавити само тереном а на њему већ неколико година у плавом дресу обитавају нама позната лица. Осовина тима коју чине Ивановић, Кобс, Поповић, Шеховић, Д. Николић и З. Николић је надограђена смислено профилима играча који су недостајали. Еџим и Рид су донели мобилност у одбрани и чврстину у рекету, Амадео Дела Вале је стигао током сезоне у покушају да врати каријеру на прави пут након улудо потрошених година у екипи Милана док су ангажовањем Апића и Митровића подгоричани желели да мобилност коју Зоран Николић нема као и унутрашњу игру и организацију са позиције 4 које недостају Данилу Николићу. Екипи се са солидном минутажом током сезоне летос прикључио и талентовани бек Федор Жугић.
Што се напада тиче у игри Будућности све почиње од Ивановића и Кобса. Динамичан дуо тима из Подогрице предводи своју екипу како у броју поена (Кобс први, Ивановић други стрелац) тако и у броју асистенција (Ивановић први, Кобс други асистент тима). Сигурно је да ће поред изолација за Кобса и Ивановића Будућност инсистирати и на пик енд попу Д. Николића, игри на ниском посту Еџима и лоб додавањима за Рида. Кад је Митровић у игри лопта ће се дистрибуирати и преко њега након кратких отварања из пика. Дела Вале је тип играча који може да погоди и промаши све, како га крене, док је Поповић доласком Милојевића на поред стандардне улоге дефанзивног специјалца добио више слободе у нападачкој игри и за сада је добро користи. Уз њега стубови дефанзивне игре Будућности су Еџим и Рид. Еџим је због своје способности да брани свих 5 позиција на терену основа њихове одбране те би његов евентуални улазак у проблем са фауловима могао бити кључан. Рид се пре свега истиче у заштити рекета и током утакмица са Морнаром је било видљива (помало чудна) одлука тренера Милојевића да не напушта рекет без обзира да ли је прва линија одбране попустила што је резултовало са доста погођених шутева противника са дистанце и полудистанце . За Вилија Рида је карактеристично и то да има кратак фитиљ, да не подноси пуно контакта, бамповања итд па и то треба имати на уму при припреми утакмице.
По речима тренера Црвене звезде Дејана Радоњића његова екипа ће у првом мечу бити лишена помоћи Корија Волдена и Марка Јагодиџа Куриџе. Волден већ неко време не тренира и утакмице против Игокее је одиграо под инекцијама док је Марко Јагодић Куриџа након више од месец дана паузе почео да тренира али још није у потпуности спреман. Иако Волдену организација игре није јача страна у селекцији тима каква јесте он је ипак најпоузданије решење на позицији плејмејкера те ће његов изостанак бити проблем за ионако дискутабилан проток лопте у нападу црвено – белих. Што се изостанка Куриџе тиче он тиме ,,везује“ Давидовца за позицију 4 те ће Дејан Радоњић морати да потражи алтернативне начине организације игре свога тима. Могуће је да ће Лојд добити лопту у раној фази напада што не мора бити нужно лоше јер је он, иако примарно нападачко оружје нашег тима, током мечева са Игокеом био један од ретких који је успевао да пронађе Ннока у рекету. Тим решењем би се створило и више минута које Лојд и Добрић могу провести истовремено на паркету где би Добрић могао да искористи фокус одбране на Лојду за кретњу без лопте и свој спот ап шут за три поена. Звезда своју шансу мора тражити из јаке одбране (стога ће критеријум суђења бити јако битан) и кошева из транзиције који су се против Морнара показали као рак рана екипе Будућности. Црвено – бели против Игокее нису бриљирали у транзиционој игри тако да је то један од сегмената игре на којима је тренер Радоњић сигурно радио претходних дана.
Иако смо се надали да је финиш лигашког дела АБА лиге донео коначан узлет форме наше екипе мечеви са Игокеом су ту наду разбили у парампарчад. И даље су присутни падови у игри, празни минути и несхватљиве грешке у комуникацији на обе стране терена. Све то сада мора бити сведено на минимум. Базичне ствари у игри као што су контрола скока, контрола броја изгубљених лопти и проценат са линије за слободна бацања могу бити кључ финалне серије. Екипа која успе да током финалне серије исконтролише све те базичне кошаркашке елементе али и саму себе биће ближа титули. У утакмицама које су ,,више од игре“, а поучени ситуацијама из претходних финала за мечеве који следе можемо рећи да су управо то, потребна је хладна глава али и ватра у срцу. Достојевски је својевремено написао да ,,у сваком животу постоје дани које треба издржати“. Пред Радоњићем и његовим играчима је управо један такав дан, први у низу. Да ће бити лако – неће. Али и они знају, попут свих нас, да се титула никад не осваја лако, шампион се постаје тако што изађеш на терен кад је најтеже – и победиш.
