Био је шампион СФР Југославије са сарајевском Босном. Са истом екипом стигао је и до трофеја у националном Купу Југославије, а у Немачкој је као тренер берлинске Албе и Бајерна из Минхена пет пута освајао шампионат. Као тренер берлинске екипе освојио је и два купа Немачке, као и међународни Куп Радивоја Кораћа. Барселони је донео једну Евролигу, два шпанска првенства и три Купа краља. Предводећи екипу Ђироне освојио је ФИБА Еврокуп 2007. године. У два наврата био је тренер црвено-белог кошаркашког колектива, али није успео да са екипом са Малог Калемегдана стигне до шампионског пехара. Посебно је у сећању остао шампионат 2008/09 током којег су наши кошаркаши поражени у финалу плеј-офа, а касније је сам Пешић истицао да је све доживљено током те финалне серије представљало намештаљку.
Управо о томе, али и о другим интересантним темама говорио је Светислав Пешић за „Вечерње новости“, а прво се осврнуо на свој боравак на ужареној црвено-белој клупи:
– „Да нисам то доживео, вероватно би моја тренерска каријера била сиромашнија. Огромно искуство. Било је и негативних ствари , поготово кад се играло са Партизаном у атмосфери која врло тешко може да се опише“ – изјавио је Пешић за „Новости“.
Једно од питања било је да ли остаје при изјави да су му судије отеле титулу са Звездом, 2009. године:
– „Ако сам то рекао, онда је истина. Тих година се дешавало доста нелогичних ствари. Надам се да се Човић неће наљутити, али ја сам поносан на то шта сам урадио за Звезду. Мислим да у свему што је касније постигла, у организацији и резултатима, има макар мало мог доприноса. Да кажем то ја, кад већ они нису.“
У пензији је. Мада, увек “један позив може да промени све”.
– „Када сам са Барселоном 2019. освојио Куп краља, зове ме брат да ми честита: “Ајде, сад је доста, иди у пензију.” Ја му кажем: “Па ја сам већ пет година у пензији”. Ни пре позива да се вратим у Барселону није ми недостајала кошарка са аспекта тренерског посла. Тако је и сада, али таман кад дођем у ту фазу, неко ме позове и убаци ровца у главу. Држи ме неко време, па пусти. Једног дана мораш да пресечеш, тако да бих волео да ме више не узнемиравају. Ја сам у пензији“ – закључио је Светислав Пешић.
