Он је добио овације Пионира

Кошаркашка сезона полако се захуктава. Већ пет званичних мечева је иза нас у три различита такмичења и ако су неке ствари пре петнаестак дана можда биле и непознаница, сада се већ могу назрети обриси нове, Томићеве Звезде. Посматрајући од првог званичног сусрета у АБА Суперкупу у Лакташима против љубљанске Петрол Олимпије, преко Подгоричана и загребачких „витамина“ где је тим растао из меча у меч, до последња два дуела против Цибоне и ратиофарм Улма у „Пиониру“, евидентно је да је тренер Томић већ сада већини играча пронашао улогу у тиму. Можда једина непознаница представља шта ће тиму донети Дејан Давидовац, али о томе када се буде потпуно опоравио и када видимо какве су замисли шефа струке нашег тима.

Са пуним правом се сматра да је Црвена звезда најбоље попуњена на позицији „петице“. Мајк Цирбес, Душан Ристић и Мајкл Оџо представљају трио који ће у актуелној сезони сигурно многима представљати велики проблем у рекету са обе стране терена. О Цирбесу се све зна и од њега ће звездашка јавност сигурно и највише очекивати током сезоне. Душана Ристића се наша публика добро сећа. Звездино дете које је за први тим дебитовало још у сезони 2013/14, вратило се у наш клуб након школовања у САД-у и од њега се очекује да експлодира у сениорској конкуренцији и покаже сав свој раскошни таленат. На крају долазимо и до Нигеријца, другог у историји нашег клуба, који иако од претходне сезоне битише на АБА паркетима, ипак представља непознаницу за ширу кошаркашку јавност.

Мајкл Оџо је након школовања на престижном америчком универзитету Флорида Стејт и одбијања да игра у развојној лиги претходне сезоне дошао у Звездину филијалу ФМП како би се показао и доказао на европским паркетима. Већ тада је било јасно да својим физичким предиспозицијама (218цм; 138кг) представља небрушени дијамант који уз добар рад може постати центар неслућених могућности. Својом мускулатуром, огромним распоном руку, али и изузетно брзим праволинијским и бочним кретањима Оџо је већ на старту сезоне показао да ће тренер Томић на њега морати најозбиљније да рачуна. У дуелу са немачким Улмом, а након две личне грешке Мајка Цирбеса на самом старту меча за свега тридесетак секунди, Оџо је био тај који је покренуо Звездин тим. У великој мери је затворио наш рекет, водио је велику борбу под кошем са противничким центрима Ајзаком Фотуом и Гавином Шилингом, али је и на другој страни терена атрактивним закуцавањима подизао публику на ноге и додатно уливао снагу саиграчима и моментима када и није све на паркету ишло онако како се очекивало. Било је ту свакако и грешака. Противник је у више наврата имао не само други, већ трећи, па и четврти напад, али све су то ствари које се у ходу могу лако решавати. Међутим, и те ситне грешке заборављају се када се види борбеност и пожртвованост коју Оџо пружа на паркету. Све то је било довољно да Оџо за готово 28 минут на паркету оствари учинак од 14 поена (6/7 – 2п; 2/2 – сл. бацања), 10 скокова, две асистенције и по једну украдену и изгубљену лопту. Награда за остварено уследила је пред сам крај сусрета када га је готово 5.000 навијача у дворани „Александар Николић“ на ногама уз овације испратило на клупу.

Звездина публика познаје и воли кошарку. А када неко након само пар мечева у црвено-белом дресу доживи то што је Оџо доживео током прве европске утакмице на домаћем терену, јасно је да је нови љубимац рођен. Али Оџо не сме да полети, већ својим даљим напорним радом у наредним дуелима мора доказати да се звездашка јавност није преварила. Очекивања од њега ће у сваком наредном сусрету бити све већа.