Бајковићева мрежа мирује већ 397 минута

До пре само десет месеци нигде га није био. У редове Црвене звезде стигао је 2003. године из Ловћена са Цетиња, и то је стигао са епитетом једног од најталентованијих голмана ових простора, али га је, како су говорили, неспортски живот одвојио од гола нашег клуба. „Сељакали“ су га од Јединства са Уба, нишког Радничког, Рада, Смедерева, Срема из Сремске Митровице, а онда је децембра 2010. године на клупу црвено-белих сео Роберт Просинечки и дао му шансу. Одмах је показао да зна и да уме, и данас је незаменљива „јединица“ нашег фудбалског тима. Наравно реч је о Бобану Бајковићу.

Двадесетшестогодишњи Цетињанин данас у црвено-белом дресу представља последњи бедем одбране пред нашим голом. Иако многи током пролећног дела прошлогодишњег првенства и нису имали поверења у овог момка, сада свакако пред њим морају скинути капу. Са њим на голу Звезда је добила сигурност какву дужи низ година није имала. О томе говоре и статистички подаци из текућег првенства. Од 53. минута сусрета у Суботици између Спартака и Црвене звезде, када је Братић затресао нашу мрежу у оквиру 1. кола ЈСЛ-а за сезону 2011/12, Бајкова мрежа мирује. Редом су падали Јавор (2:0), Смедерево (1:0), БСК Борча (2:0) и Борац (3:0). Што укупно чини 397 минута како се наша мрежа не тресе. Ако се уз то додају и фантастичне одбране у оквиру квалификација за УЕФА Лигу Европе, слободно се може рећи да је популарни Бајко уз раније толико оспораване Лазовића и Кадуа, представља откровење Роберта Просинечког.

Шта на крају рећи? Бајко, само тако настави.