Након дуге и депресивне сезоне регионална АБА лига улази у своју никад каснију завршницу. Плеј оф који је претходних сезона обично стартовао средином марта ове, по много чему специфичне сезоне, услед бројних одлагања утакмица изазваних пандемијом коначно почиње почетком маја. Као што је већ познато, прва препрека нашем клубу на путу одбране титуле и новог пласмана у Евролигу је екипа Игокее.
Тим из Александровца је током већег дела сезоне био у самом врху али је услед неколико пораза у финишу лигашког дела такмичења склизнуо на четврто место. Повреде кључних играча (Клемонс, Кармајкл, Атић) су донекле кумовале таквом исходу. Чињеница да је Игокеа и пре последњег кола обезбедила место у плеј офу омогућила је Дарку Бајићу да не жури са њиховим повратком па су тако меч са Морнаром Клемонс и Кармајкл одгледали са клупе док је Атић имао нешто мању минутажу него обично. Само пар дана касније у мечу против Леотара који је одигран у оквиру првенства БиХ појавили су се у комплетном саставу те нема никакве сумње да ће тако бити и сутра.
Игокеа је пре свега физички снажна и висока екипа. Спортски директор Вук Радивојевић и тренер Дарко Бајић су се у селекцији ослонили на језгро домаћих (регионалних) играча које су допунили странцима потребног профила. Немају изразитог стрелца већ их поентерски носе неколицина играча са просеком од по десетак пона по мечу. У шуту за три доминира Јошило са изванредних 59,2% у сезони. Сем њега једино су још Клемнос и Греј претња у шуту споља. Уз то Клемонс је са 4,7 асистенција по мечу први додавач екипе а прате га Пот и Атић са око 3,5 асистенције у просеку. Атић је са 4,7 скока просечно први скакач екипе а прате га Илић и Јовановић са по 4,5 скока по мечу. Напредна статистика каже да су по броју понена у односу на број поседа трећи напад такмичења, иза Цедевита Олимпије и Будућности. Када се тај податак стави у контекст тога да су са 80,5 датих поена по мечу тек осми напад такмичења може се извести закључак да екипа Игокее игра у спором, строго контролисаном ритму. Просечно примају нешто мање од 77 поена по мечу.
Из статистичких података се види да је основна снага Игокее тимска игра и снажна одбрана на граници фаула. Напад је контролисан и као и код већине других екипа данас базира се на пик енд ролу. Високи играчи се добро сналазе у кратком отварању из пика (short roll), поготово у ситуацији када противник пик брани искакањем. Често у тим ситуацијама нападају у 1-1-3 формацији која отежава реакцију стране помоћи, при чему тројица су играча који не учествују ,,активно“ у пику постављена у линији, један у самом рекету а друга двојица у угловима терена, да би се након кратког отварања свог центра који добије лопту негде у висини слободног бацања двојица из углова померили ка линији за три на 45 степени од коша (на обе стране) док трећи остаје у рекету. Уколико све одиграју како је замишљено исход је центар је на линији слободних бацања са лоптом у рукама и у зависности од реакције одбране он може да шутне, дода на 45 степени својим шутерима или искористи излазак противничког играча из рекета ка њему да лопту ,,подвали“ свом играчу доле… У описаној ситуацији нарочито је опасан Џеки Кармајкл мада исти напад играју и кад су на терену Јовановић или Фундић на петици. Игокеа често позиције за шут тражи и блоковима на страни који се играју за Јошила и Атића. Специфичност Игокее је да у свом саставу (осим када Јошила спусте на 4) немају тзв ,,стреч“ четворке тј играче на тој позицији који играју лицем ка кошу и шутирају за три поена. Недостатак ,, спејсинга“ који се ствара мањком таквог играча надокнађују бројним кретњама играча без лопте. Нарочито су опасне њихове агресивне кретње у рекет са слабије стране. Још једна специфичност њихове игре је да пик често заврти и Атић, играч са крилне позиције, који се добро сналази са лоптом у рукама. Марко Јагодић Куриџа ће због повреде пропустити полуфиналну серију те треба очекивати нешто већу минутажу Рита, поготово ако Дарко Бајић буде користио Фундића на позицији четири.
Овосезонски дуели са Игокеом показали су да нам тај тим као противник не лежи. На поновном дебију Дејана Радоњића на клупи Црвене звезде наш тим је у Лакташима поражен са 20 поена разлике а у недавном реваншу у Београду црвено – бели су славили након великог преокрета у самом финишу меча. Ипак, стиче се утисак да је наш тим у успону форме, да се играчи који су имали проблема са вирусом Ковид 19 полако враћају на потребан физички ниво и да је са завршетком Евролиге остатак тима, који је због скраћене ротације поднео велики терет, поново дошао до свежине. Систем рада Дејана Радоњића је такав да квалитетан тренинг итекако има утицај на изглед његове екипе па зато треба веровати да је тренутак у коме се налазимо, са временским простором за квалитетан тренинг, искоришћен на најбољи могући начин.
Сезона за нама, праћена турбуленцијама које са собом носи промена тренера и стални изостанак играча због повреда и болести још увек није дала дефинитиван одговор на питање која је права вредност актуелног тима Црвене звезде. Оноре Де Балзак је својевремено написао: ,,У теби су три човека. Један, какав би желео бити. Други, какав мислиш да јеси. И трећи, какав си заиста. Е тог једино не познајеш“. Ми, навијачи Црвене звезде смо на почетку сезоне, потпомогнути и изјавама из самог клуба, овај тим видели онаквим каквим смо ми желели да буде. Данас, неколико десетина утакмица касније, видимо га поприлично другачије. Сутра, када у 18:30 часова судија подбаци лопту на центру ..Пионира“ креће нека нова прича, неко ново време, у коме момци у црвено – белом треба да покажу пре свега себи, па потом и нама који у њих верујемо, какви заиста јесу, колико заиста вреде. Јер када се црта коначно подвуче само једна ствар је битна – да наша Црвена звезда поново засија шампионским сјајем.
Црвена звезда – Игокеа
Полуфинале плеј офа , меч бр. 1
Понедељак, 03. maj, 18:30
Дворана ,,Александар Николић“
