На данашњи дан: Рођени Новак Томић и Јован Гојковић

Новак Томић, некадашњи дугогодишњи одбрамбени фудбалер Црвене звезде рођен је 7. јануара 1936. године у Београду. Каријеру је почео у пионирској екипи црвено-белих, а за први тим је дебитовао као бек у сезони 1954/55. Дрес Звезде је носио све до 1964. године.

За црвено-беле је одиграо 264 утакмице и постигао девет голова, од тога 138 званичних мечева уз три поготка. Учествовао је у освајању три шампионске титуле (1956, 1957. и 1964. године), једног Купа 1958. и Дунавског купа 1958. године. Важио је за одличног техничара, одлучног, присебног пожртвованог и окретног фудбалера. У стартној постави се усталио у сезони 1957/58, када је одиграо свих шест утакмица у Купу шампиона, међу којима и четвртфинални двомеч против легендарног тима Манчестер јунајтеда – “Безбијевих беба“.

Одиграо је и три меча у походу на Дунавски куп 1958. године. Са Звездом је играо и у полуфиналу Купа шампиона у Фиренци против Фиорентине (0:0), када црвено-бели нису успели да надокнаде предност “љубичастих“ од 1:0 из првог меча. Томић је учествовао и у успесима у Купу сајамских градова, у сезони 1961/62, када је одиграо пет утакмица, а екипа стигла до полуфинала, а наредне сезоне до четвртфинала, када се осветила Барселони за поразе из 1962. године победом у мајсторици у Ници од 1:0. Новак Томић је одиграо свих седам утакмица у том циклусу.

Каријеру је наставио у сплитском Хајдуку, где је играо од 1964. до 1967. године, када је са Сплићанима освојио један национални куп. Наступао је још и за Лос Анђелес и Сан Дијего у САД.

У дресу репрезентације Југославије забележио је пет утакмица. Дебитовао је 11. јуна 1958. године у победи против Француске од 3:2 на Светском првенству у Шведској, а последњи меч је одиграо 19. јуна 1963. против Шведске (0:0). По завршетку фудбалске каријере посветио се бизнису и живео у Америци. Преминуо је 23. јула 2003. године.

Јован Гојковић “Цуне“, некадашњи везни фудбалер Црвене звезде, рођен је 7. јануара 1975. године у Чачку. За црвено-беле је наступао три сезоне, од 1997. до 2000. године.

Одиграо је 103 званичне утакмице и постигао 31 гол. Учествовао је у освајању шампионске титуле 2000. године, и два национална купа 1999. и 2000. године. У шампионату 1998/99, био је најбољи стрелац тима заједно са Миленком Аћимовићем (постигли су по осам погодака), а првенство је прекинуто после 24. кола због бомбардовања.

Гојковић се истакао већ у првој сезони у Звезди, када је постигао ефектан гол на 110. вечитом дербију предриблавши неколико играча Партизана за убедљиву победу од 4:0. Играо је за црвено-беле у реваншу против Меца, када је тим Мише Косановића избацио француску екипу из Купа УЕФА бољим извођењем једанаестераца. Кобан по Партизан био је и у финалу Купа 1999. године, када је провозао одбрану црно-белих ефектним дриблинзима и поставио коначних 4:2 за Звезду у 84. минуту утакмице.

У сезони 1998/99 био је први стрелац Црвене звезде и у Купу Југославије. Он и Друлић су постигли по шест голова у том циклусу, а цео тим чак 34 поготка у седам утакмица. У сезони 1999/2000, “Цуне“ је допринео освајању дупле круне са 30 одиграних утакмица у и седам постигнутих голова у шампионату, и једним поготком на три меча у националном купу.

Био је љубимац навијача, а осим ефектних голова, истицао се и дриблинзима, одличном техником и асистенцијама. У сениорској каријери наступао је и за чачански Борац (од 1994. до 1996.), Чукарички у сезони 1996/97, а из Звезде је прешао у грчки Ираклис, где је наступао од 2000. до 2001. године. За репрезентацију је одиграо један меч, против Израела у поразу од 0:2 у Тел Авиву.

Трагично је изгубио живот 22. децембра 2001. године, када се враћао са одмора. Изгубио је контролу над возилом по клизавом и залеђеном асфалту, ударио у стуб и заувек отишао у легенду. Од 2009. године у Чачку се одржава меморијални фудбалски турнир “Јован Гојковић – Цуне“, на игралишту БИП-а, за који је наступао у млађим категоријама.