Анализа утакмице и играча против Радничког 1923 – Лоша Звезда до важна три бода

Раднички 1923 – Црвена звезда 0:2 (0:1)

Стадион: Чика Дача
Судија: Миодраг Гогић
Гледалаца: 7.000
Стрелци: Касалица 16, Дауда 88.
Жути картони: И. Петровић, Марић, Вешовић, Лазић.

Раднички 1923: Чанчаревић, Бељић, Тинтор, Росић, Марић, И. Петровић, Стојмировић (од 87. Симовић), С. Петровић, Петронијевић (од 74. Андрић), Кнежевић, Спалевић.
Црвена звезда: Бајковић, Вешовић, Крнета, Лазић, Мијаиловић, Ковачевић, Милијаш (од 88. Гогић), Нинковић, Печник, Касалица (од 74. Дауда), Мрђа (од 60. Милуновић).

Црвена звезда је победом у Крагујевцу против Радничког остварила трећу узастапону победу, али ће на двонедељну паузу отићи са много брига. У победи од 2:0 на „Чика Дачи“ једино позитивно је што су прорадили нападачи. Све остало је за заборав.

Игра нашег тима била је безидејна, бледа и неорганизована. „Вратио“ се наш тим добро му познатом „бунарењу“ и испуцавању лопте што даље од свог шеснаестрца, без икакве намере да се игра фудбал. Срећом да се са таквом игром кренуло након постигнутог гола иначе ко зна у ком смеру би отишла утакмица.

Све мане Звезде још једном су испливале на површину и зато резултат на тешком гостовању може итекако радовати. Вешовић је по доброј старој навици испадао на обичан дупли пас, док је Кнежевић приморао Мијаилова да не мрдне са своје половине јер сваки „излет“ на противничку половину Звездиног левог бека значио је панику у задњој линији јер је Лазић наставио са катастрофалним реакцијама и лошим постављањем.

Везни ред после пола часа игре није постојао, већ се повукао „у крило“ овај пут добром Бајковићу и прикључио се остатку тима у беспомучном испуцавању лопте и стајању у блоку. Једини који је из везног реда заслужио прелазну оцену је Ковачевић који из утакмице у утакмицу игра све боље.

Једино што може да весели је игра нападача који су практично из две шансе постигли два гола. Утисак је да је нападу до сада недостајала борбеност и упорност Касалице, док је Дауда коначно искористио своју хитрину и показао голгетерски интинкт.

Прво полувреме наш тим је одиграо „колико-толико“ за прелазну оцену и на суви квалитет преузео иницијативу на почетку утакмице. Нинковић, Милијаш, Печник и Ковачевић пребацили су тежиште на половину противника и након фаула над Печником успели доћи до вођства већ у 16. минуту утакмице. Милијаш је одличнио убацио у шеснаестерац противника, Касалица се убацио из другог плана и само скренуо лопту поред немоћног Чанчаревића. Како је време одмицало физичка (не)припремљеност све више је диктирала игру нашег тима, док је Раднички био све опаснији. Срећа је што у првом полувремену Дарко Спалевић није своју најбољу шансу, након продора Кнежевића поспремио иза Бајковића.

Друго полувреме гледали смо класичну успаванку где Звезда није желела да игра фудбал већ да одбрани тешко стечено вођство. Уместо жеље за надигравањем, постизањем новог гола гледали смо како Црвена звезда не може спојити два везана тачна паса и како се „враћа“ на игру „бунарења“. Тужно је гледати везни ред како не може „стати на лопту“, преузети контролу игре и завршити утакмицу на најлепши могући начин, са још голова у мрежи противника.

Тек након уласка Милуновића и Дауде Звездина игра је поново добила дубину. Прво је Дауда одлично упослио Печника који је искоса на неких 13-14 метара погодио пречку, а затим смо након дуго времена видели некада познати Звездин контра напад. Након лоше изведеног слободног ударца домаћих Ковачевић одузима лопту и вуче контра напад који наставља Нинковић асистенцијом ка Дауди. Нигеријац рутински савладава Чанчаревићева. Раднички 1923 – Црвена звезда 0:2.

Осим уписаних бодова у Крагујевцу других разлога за задовољство нема јер су црвено-бели поново испољили мане које се пресликавају из меча у меч. Највише критика заслужује „бунарење“ које све више личи на „заштитни знак“ нашег тима. Две утакмице покушава се играти фудбал, а након тога свако ко се нађе на својој половини као да има задатак што даље испуцати лопту од гола Бајковића. Након тога критике за неодговорност у игри заслужује већи део тима.

После свега виђеног весели изјава тренера Стојановића: „Задовољан сам бодовима, али не и игром јер смо имали доста проблема, пре свега у протоку лопте. Током паузе морамо исправити недостатке и вратити се у шампионат бољи и спремнији.“ у којој показује да види и зна где је проблем у игри, као и да је свестан да Звезда није довољно физички припремљена.

Појединачан учинак играча:

Бајковић: Давао је сигурност одбрани и био на висини задатка. У пар наврата је одлично интервенисао и спречио изједначење противника. За разлику од неких прошлих утакмица деловао је смирено и концентрисано.

Вешовић: Још једна катастрофална утакмица на позицији десног бека. Првава промаја је дувала на десној страни на овој утакмици. Неодговорност, лоше постављање и несналажење на овој позицији су главне карактеристике Марка Вешовића. Довољно је рећи да већина шанси коју противник створи иде преко десне стране где у већини случајева Вешовић или не прати свог играча или се лоше поставља. У нападу се у првом полувремену добро убацивао и комбиновао са Печником, док је у другом био ретко на половини противника.

Против Крагујевчана Марку Вешовићу је ово био јубиларни стоти меч у дресу Црвене звезде на чему му треба од срца честитати. Надамо се и задњи на позицији десног бека где није успео да се докаже нити заслужи место међу првом једанаесторицом. Силом прилика је морам „крпати“ ову позицију која је сада покривена са Петковићем.

Крнета: Стварно је некада тешко читавих 90. минута играти десног бека, чувати леђа Лазићу и уз све то носити бреме прошлих грешака. И уз све то Крнета је одиграо још једну добру утакмицу. Успео је покрпати скоро све рупе иза Вешовића, помоћи Лазићу и суделовати у нападу. У другом полувремену је пар пута испао у директним дуелима што му се не смије догађати и важно је да у тим тренуцима унесе додатну чврстину у дуеле и прекид направи на 30-40 метара од гола.

Лазић: Утакмица са пуно грешака, лошег постављања и борбености. Уноси у Звездину одбрану чврстину, али много греши након испадања везног ред и код продора са крила. Тада млади стопер Црвене звезде изгледа изгубљен на терену, као да га је неко ставио у непознату ситуацију. То не треба чудити с обзиром на његову младост и неискуство, али треба нас чудити како је у конкуренцији Аруха, Мартиновића, Крнете и Омеге баш Лазић постао незамењив стопер.

Ако се одгледају утакмице у овој сезони од тројце којима је указана шанса баш је Лазић најмање показао, а једини постао незамењив. Да ли је ово још једна игра менаџера на Звездином детету које ће се исфорсирати и већ у зимском прелазном року продати, не знамо. Али сигурно знамо да у овом форсирању ако му се догоде две-три кардиналне грешке ће нестати са фудбалске мапе. Играч који треба стасати уз сигурног и искусног стопера, а не неко ко ће бити главни ослонац Звездине одбране.

Мијаиловић: Одиграо је солидну утакмицу, али је изостало његово суделовање у нападу. Пар пута је непотребно испао у првом полувремену и био несигуран, док је у другом одиграо много квалитетније у одбрани. Очит је био проблем у овој утакмици Мијаиловића са брзногим играчима попут Кнежевића. Тада се искључује из суделовања у нападу, недостају продори по левој страни док у фази одбране већину ситуација решава на што једноставнији начин.

Ковачевић: Један од најзапаженијих и најбољих играча на овој утакмици. Како време одмиче све се више намеће у Звездином везном реду и игра све боље. Утакмицу против Крагујевчана је одиграо без грешке. Одлично кретање на терену, преглед игре, одузимање и предаје лопте били су за чисту десетку.

Милијаш: Првих пола сата као и остатак везног реда одиграо је добро. У наставку утакмице је пао и утопио се у сивило екипе. Одиграо је солидну утакмицу у којој је био асистент Касалици за водећи гол. Код прекида са 17 метара неочекивано се одлучио за шутирање у голманов угао, уместо за пребацивање живог зида. Одлуке код прекида када се одлучи на израван шут доводе до закључка да нема довољно самопуздања што се итекако осети и у његовој игри.

Нинковић: Читаву утакмицу је био практички невидљив, успорен и ненаметљив. И онда је у 88. минуту једним правовременим додавањем показао каквог је играча Звезда добила у њему. Утакмица сигурно испод сваког нивоа Милоша Нинковића где није виђена креација у везном реду, али за лоше одиграну утакмицу успео се искупити асистенцијом за Дауду. Сигурно да много више очекујемо од њега у наставку сезоне.

Печник: Исто као Милијаш и Нинковић није био на свом нивоу и далеко од игре какву очекујемо од њега. Видљиво је да је Печник играч који воли преузимати одговорност на себе и да га у тим ситауцијама противнички играчи тешко чувају. Први део првог полувремена је одиграо одлично, касније је „нестао“ као и већина играча нашег тима.

Касалица: Борбен, растрчан и убитачан. Коначно је добио шансу од првог минута на позицији другог нападача и одлично ју искористио. Помагао је одбрани, суделовао скоро у сваком нападу и један од ретких који је играо пресинг на задњу линију. Уз све то одличном кретњом се ослободио својих чувара и правовременим утрчавањем постигао врло важан гол на отварању утакмице. Уз Ковачевића најбољи играч утакмице.

Мрђа: Видљив је недостатак натјецатељских утакмица, али исто тако је видљиво да се ради о играчу који се сваку утакмицу нађе у некој шанси или полуашанси. Само је питање тренутка када ће те шансе почети претварати у голове. Све у свему утакмица у којој се трудио, али није имао правих лопти од везног реда и није успео да се наметне. Заслужено је замењен у другом полувремену.

Још су играли:

Од 60. минута уместо Мрђе, Милуновић: Након дужег времена на терену смо видели Луку Милуновића који се такођер боље снашао као нападач, него као крилни нападач. Унео је додатну свежину и у пар наврата ставио на муке одбрану Радничког. Са његовим уласком у игру успео је помоћи везном реду да успостави какву такву равнотежу. Да му Дауда није засметао након прекида Ковачевића и прослеђивања лопте главом од стране Милијаша вероватно би био стрелац у овој утакмици.

Од 74. минута уместо Касалице, Дауда: Време проведено на клупи донело је и помак у игри код Абиоле Дауде. Крај прелазног рока, премештај на клупу за резервне играче и неповерење јавности и тренера деловали су као „шок терапија“ за Звездиног нападача. Први пут ове сезоне показао је зашто је доведен и о каквом нападачу се ради. За време проведеноо на терену нашао се у шанси са Милуновићем, проиграо Печника и избацио га у 100% шансу и постигао гол. Одлично се кретао на терену и у потпуности променио приступ својим обавезама на терену. Као награда му је стигао и први гол ове сезоне.

Од 88. минута уместо Милијаша, Гогић: Играч којег верујем да ћемо све чеспће гледати у првом тиму Црвене звезде као замену управу капитену Црвене звезде са којим би требао у наставку сезоне поделити минутажу. Ову утакмицу остаје неоцењен.

Тренер Славиша Стојановић: Тешко је причати о грешкама тренера који има неспремну екипу коју је преузео на средини припрема. Али исто тако део одговорности је и на њему и због тога двонедељна пауза ће показати да ли Славиша Стојановић има квалитет да води Црвену звезду.
Утакмицу против Крагујевчана је добро постовио и решио вероватно онако како је и хтео, у првих пола сата. То је сигурно приступ који треба поздравити, а оно што треба критиковати је слободу коју је дао играчима за „бунарење“. Наравно да Црвена звезда не трепи игру без резултата, али још мање трпи резултат без игре.

Два задатка има тренер Црвене звезде. Први је да што пре физички припреми екипу за наставак сезоне и други да што пре искорени „бунарење“ које постаје све више заштитни знак нашег тима. Срамота је да тим који у игри има мајсторе фудбала попут Милијаша, Нинковића и Печника 70% утакмице беспомучно напуцава лопту без покушаја игре.

Звезда треба играти фудбал и тога је на сву срећу свестан и Славиша Стојановић. Верујем да има визију игре Црвене звезде и верујем да има квалитет да води наш тим, али исто тако треба још мало храбрости да се отргне пристисцима и лошим старим навикама. Првенствено овде мислим на форсирању Вешовића на десном беку, превеликом поверењу Лазићу, изменама Милијаша, Нинковића или Печника и промени на голу ако је потребна.

Конкретне потезе и храброст је показао у промени формацији, променама на левом беку и променама у нападу. Време је „купио“ да овај одличан скуп појединаца претвори у тим који ће играти фудбал 90. минута.

Црвена звезда је освојила бодове, остварила трећу победу у низу али се вратила се старим навикама. То је оно што нас треба бринути, док је сналажење нападача у формацији 4-4-2 је оно што нас треба охрабрити.

Звезда у својим нападачким редовима има Дауду, Касалицу, Михајловића, Милуновића, Мрђу и Оњила. Сигурно и без конкуренције најубоити напад лиге са три мајстора фудбала иза себе попут Милијаша, Нинковића и Печника. Сигурно састав који си не сме до краја сезоне дозволити игру као против Радничког у Крагујевцу.

Први пут након шест година са сигурношћу можемо рећи да Црвена звезда има далеко најбољи тим у лиги. Време је да то схвате и сами играчи, да би у наставку сезоне могли уживати у головима и игри нашег тима.

На Славиши Стојановићу је да склопи савршен мозаик који ће Звезду водити до прекида најдужег периода без титуле у њеној историји.

Уз све набројано потребан је и прави приступ. Борбеност и жеља не смију изостати, јер тада када и не иде све како замислимо тада се заслужи и срећа…

Због тога сваку утакмицу…“ХОЋЕМО СРЦЕ НА ТЕРЕН!„

Следи двонедељне пауза и након тога утакмица на „Маракани“ са Доњим Сремом.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.