Анализа утакмице против ИБВ-а: Бледа Звезда успела избећи пораз

Када је у 76. минуту Стефан Михајловић зарадио други жути картон, а само три минута касније судија из Румуније досудио непостојећи пенал изгледало је као да ће се црвено-бели наћи у великом проблему. Срећом Бобан Бајковић је одбранио ударац Гудмундсона и на тај начин решио питање укупног победника овог двобоја.

Прво полувреме Црвена звезда је отворила добро и очекивало се да ће већ у првих 15. минута отклонити све дилеме око проласка у следеће коло. У другом минуту Милијаш је из слободног ударца намучио Џејмса добрим ударцем у доњи десни угао, након претходног фаула над Нинковићем на неких 25 метара од гола ИБВ-а.

Спора и безидејна игра без праве жеље за покушајем наметања свог стила обележили су прво полувреме нашег тима. Исланђани су се одлично снашли у таквој ситуацији и без већих проблема диктирали темпо и водили игру.

Први пут када су играчи у „црвено-белим“ дресовима спустили лопту на земљу дошли су до најбоље шансе на утакмици. Милош Нинковић се убацио из другог плана, изашао сам испред Џејмса али је лоше шутирао и пропустио највећу шансу која је могла одвести утакмицу у сасвим другом смеру.

Друго полувреме играчи нашег тима кренули су одлучније са покушајем да наметну своју игру, али врло брзо су „заборавили“ на тај план. Без већих узбуђења растрзану игру оба тима прекидали су све оштрији фаулови који су подигли непотребну тензију. У таквој игри Стефан Михајловић је са два непотребна фаула, у размаку од само 15 минута, зарадио два жута картона на противничкој половини. Од превелике жеље млади нападач је „изгорио“ и дозволио судији Ковачу да му покаже пут у свлачионицу.

Само три минута касније, судија Ковач наставља са чудним одлукама и досуђује непостојећи једанестерац за ИБВ. На срећу Бајковић је успио одбранити једанестерац Гудмундсону који је шутирао у десну страну Звездиног гола.

До краја утакмице оба тима су могли до победе, али је са једне стране нервозни домаћин очајно завршавао акције непрецизним шутевима, док је на другој страни Милијаш успорио сваку акцију Звезде чекајући да што пре прође време, уместо да као капитен некада великог тима поведе први своје саиграче према победи.

Да би све завршио „на нивоу“ побринуо се „изгубљени“ судија Ковач који је утакмицу продужио за читавих шест минута и унео још додатне нервозе. После хватања лопте у свом шеснаестерцу Бајковић се бацио на земљу, Хрејдарсон то није могао поднети и приговорио је голману нашег тима. Када је у заштиту свог голмана стао Вешовић тренер/играч домаћих му се уноси у лице и одгурује га руком на крајње некоректан начин. Судија Ковач му показује само жути уместо заслуженог црвеног картона.

Црвена звезда је одиграла утакмицу испод сваког очекивања и никакво оправдање не постоји за овако срамотну игру. Лош дан, умор након дугог путовања и „беле ноћи“ никако нису оправдање да наш тим није ни покушао да игра фудбал. Једна акција у читавој утакмици је премало за тим који жели направити искорак у Европи у односу на прошлу сезону.

Иако је Црвена звезда добро тактички стајала у фази одбране, када је то требало искористити за брзу трансфорамцију у напад играчи нашег тима су непотребно панично испуцавали лопту као да са друге стране стоји моћни Баyерн, а не тим са Исланда. У испуцавању истакао се Филип Младеновић који је успео сам испуцати више лопти него читав остатак тима.

У задњој линији тима Крнета и Лазић су уз мање грешке одиграли добру утакмицу. Вешовић је у првом полувремену одлично одрадио одбрамбени део посла, док су у нападу недостајала његова убацивања и помоћ Касалици на десној страни. Младеновић иако није имао већих грешака био је убедљиво најгори играч на утакмици јер је уносио непотребну нервозу. Можемо рећи да је у тактичком постављању задња линија одрадила јако добар посао и изнела овај пут највећи терет на утакмици.

Средина терена је потпуно подбацила и једини који може добити колику толику прелазну оцену је Милош Нинковић. Остали су сви подбацили и били без праве идеје како да преузму контролу игре од борбених противника. Ковачевић се добро кретао и покушавао али је имао лошу предају лопте, док је Милијаш показао већу борбеност и жељу него прошлу утакмицу али далеко је то од онога што се очекује од капитена Црвене звезде.

Касалица и Печник су покушавали „отворити“ десну и леву страну, али без успеха. Филип Касалица је у пар наврата и успео проћи по десној страни, али без правог завршног паса, док је Нејц Печник био потпуно одсечен и практички невидљив.

Напад је предводио Абиола Дауда који за сада не оправдава улогу првог нападача нашег тима. Без правог приступа и са пуно нервозе често јако лоше стоји на терену и не показује довољно жеље и борбености коју би један странац требао показати.

Бледу слику целог тима мало је улепшао стоперски пар који се одлично носио са горостансим нападачем гостију, као и Милош Нинковић у којем је Црвена звезда добила право појачање. Још једну утакмицу потпуно су подбацили Нанад Милијаш и Абиола Дауда што је за бригу тренера Славише Стојановића.

Појединачан учинак играча и тренера:

Бајковић: После одбрањеног једанестерца сигурно један од најзаслужнијих што Звезда није ушла у проблем задњих десет минута. Доста добро је одрадио свој део посла, мада је пред крај утакмице још једном показао несигурност након што му је Лазић вратио прсима лопту. Као и прошлу утакмицу испала му је лопта из руку, али је успео још једном исправити своју грешку.

Вешовић: Ако је судити по овој утакмици види се евидентан напредак Марка Вешовића у фази одбране где се одлично поставља и игра једноставно. Један од ретких који су покушавали износити лопту без испуцавања. Прво полувреме се често прикључивао нападу, али су изостали његови продори по десној страни. Друго полувреме се утопио у сивило тима и није био на нивоу из првог дела. Недостаје констатна игра у оба смера да би могао добити све похвале. Оно што радује је видљив напредак из утакмице у утакмицу.

Крнета: Невероватно је колики малер прати овог момка који и када одигра одличну утакмицу судије му „пронађу“ грешку. Овај пут судија из Румуније је тако видео непостојећи пенал где је наводно Јован Крнета играо руком. Види се велики напредак у игри Јована Крнете који је у утакмици против ИБВ-а добио скоро све дуеле у борби са противничким нападачима. Одлично се постављао и давао сигурност Звездиној одбрани. Није улазио у беспотребне дуеле са физички јачим противницима већ је са одличним постављањем прекидао све акције домаћих. Сигурно један од најбољих играча на овој утакмици.

Лазић: Утакмица коју је доста добро одиграо, али још увек је видљива нервоза у игри где често у једноставним ситуацијама греши и прави непотребну панику. У дуелу добар и борбен. Тактички добро стоји, не испада из формације и добро затвара простор. Недостаје му мирноћа у игри, али сигурно будућност Звезде.

Младеновић: Од свог доласка у Црвену звезду до сада није показао нити најмањи напредак у својој игри. Иако се добро тактички поставља на терену, добро чита игру и користи своју брзину и даље му недостаје мирноћа, пас у игри и центаршут. Још увек све то изгледа недоречено и просто невероватно звучи да леви бек Црвене звезде у десет утакмица не може упутити квалитетан центаршут према нападачима. У одбрани је панично испуцавао сваку лопту и када је то било потребно и када није. На тај начин је уносио додатну нервозу у ионако нервозну и неповезану игру нашег тима. Чак је успео пар пута због своје смушености испасти из линије тима где су му се противнички играчи успевали убацити иза леђа. Када погледамо утакмицу на „Маракани“ где је на његовој позицији играо Мијаиловић имамо утисак да успоредујемо небо и земљу. Са својим начином игре потпуно је из утакмице избацио Печника који је био потпуно невидљив. Једно од највећих разочарења.

Ковачевић: Прво полувреме могао би добити прелазну оцену, док је у другом потпуно подбацио. Покушавао је, био боребен и пожртвован али у организовању напада потпуно невидљив. Јако је тешко овако младом играчу се наметнути у утакмици где се читаво време прескаче средина терена и лопта се налази више у зраку него на земљи.

Милијаш: Иако боље него на утакмици у Београду и даље је то јако лоша игра капитена који није ни бледа сенка играча који је некада пружао незаборавне утакмице за наш клуб. Тром, спор и паничан није био за пример младим момцима како се треба играти против слабијег тима који је успео наметнути свој стил игре. Често је беспотребно испуцавао лопту, његова проигравања су била непрецизна и једино вредно спомена је пар добро изведених прекида. Било је тужно видети некада великог играча како се пред крај утакмице, након изгубљене лопте после непотребног дриблинга на средини терена, једва диже са траве и проматра како се екипа бори да исправи његову грешку. Тек пред сам крај утакмице се успео мало наметнути, али без правог додавања и завршнице. Већину акција када је наш тим требао одиграти брзу контру, Милијаш је споро реаговао и допустио читавом тиму ИБВ-а да стане иза лопте или је ту исту напамет одиграо према напред, љутећи се притом на своје саиграче ради својих грешака. И даље далеко од форме и правог приступа. Када најстарији на терену и притом још капитен тима не пружи свој максимум тешко је очекивати да ће Звезда одиграти бољу утакмицу од ове што је одиграла.

Нинковић: Далеко од свог максимума и жељене физичке спреме, али и даље најбољи играч Црвене звезде. Једини који је покушавао спустити лопту на земљу, проиграти саиграче и отварати средину терена. Кретње Нинковића јако мало користи Милијаш којему се на овај начин отвара простор за организовање напада. Једина замерка је на шансу у којој се нашао и морао много боље реаговати.

Касалица: Покушавао је и био један од ретких који је у пар наврата успео пробити одбрану домаћих, али без употребљивих лопти није могао више ни пружити. Замерку му треба упутити на беспотребно добијени жути картон због приговора.

Печник: Одсечен од остатка тима и потпуно неискориштен на овој утакмици. Тактички је добро стајао на терену, добро се кретао и одбрамбено солидно одрадио свој део посла. Нажалост у недостатку употребљивих лопти и са Младеновићем на левом беку био је потпуно неупотребљив на левој страни Звездиног напада.

Дауда: Звезда је са Абиолом Даудом добила новог манекена на терену и играча којему је постизање гола само мисаона именица. На моменте се добро кретао, на моменте изгледао поптуно изгубљен на терену. Његова немоћ доводи до нервозе коју све више испољава. Слабо сарађује са саиграчима често очекујући, као некадашњи нападачи, лопту у простор док он стоји окренут према голу противника. Играч који све више губи епитет појачања и све више испољава своју нервозу и незадовољство.

Још су играли:

Од 61. минута уместо Дауде, Михајловић: Поптуно оправдано је добио шансу уместо Дауде и уместо да ту шансу оберучке прихвати, Стефан је све упрскао. У 15. минута проведених на терену успео је упутити један шут према голу противника и непотребно зарадити два жута картона. Ако је други био преоштро додељен, први је био потпуно заслужен и непотребан. Када томе додамо још један такав старт у шеснаестерцу противника добијемо дојам да је Стефан Михајловић „изгорио“ у превеликој жељи да се докаже.

Од 67. минута уместо Нинковића, Савићевић: Заменивши Нинковића, преузео је у потпуности и његову улогу. У пар наврата показао је о каквом таленту се ради, поготово соло продором на десној страни након уласка у игру. Има мирноћу и добар преглед игре. Нажалост јако лоше сарађује са Милијашем на средини терена кој има тенденцију играња у ширину, за разлику од Вукана чија проигравања и кретње су већином у дубину.

Од 86. минута уместо Касалице, Миливојевић: За време проведено на терену био је потпуно невидљив и као такав остаје неоцењен.

Тренер Славиша Стојановић: Колико се тренеров „рукопис“ видео у првој утакмици, толико у овој утакмици је допустио играчима да играју како они желе. Јер тешко је после прве утакмице поверовати да је тренер Црвене звезде имао намеру поново се вратити старој навици „бунарења“.

Тактички му екипа стоји одлично у фази одбране, док линије тима у фази напада су изгледале неповезано што је донело одсеченост неких играча читавих 90. минута. Још увек играчи изгледају недовољно физички припремљени што иде мало и „на душу“ Славиши Стојановићу.

Највећа замерка у овој утакмици тренеру Црвене звезде иде на то што није наредио својим играчима да играју фудбал. Никакав резултат, дуго путовање или било шта друго не може бити изговор нити тренеру нити играчима за овако лошу игру и представљање Црвене звезде у овако лошем издању. Оно што је за похвалу је самокритика тренера према себи и играчима, без тражења оправдања. То је сигурно пут којим треба ићи, али исто тако игра коју су приказали играчи нашег тима је за сваку осуду.

Црвена звезда где год да се појави треба играти своју игру и наметнути противнику начин и темпо игре. Када Звезда буде кренула са тим приступом почети ће се дешавати помаци у игри, напредовању појединаца и доћи ће до лакшег избора играча за појачања када буде постојао систем и игра коју наш тим игра. До тада док год се буде жртвовала игра због резултата, само ћемо чекати када ће то доћи „на наплату“ као прошле сезоне и губити ће се титуле у „малим“ утакмица и дешавати ће се рана испадања у Европи.

Звезда је увек била позната по својој игри и наметању исте. Док год је било тако Звезда је била велика. Некада је такав приступ био довољан да се победи било који противник, некада није. Али до не тако давне историје Звезда је била страх и трепет свима и ретко ко је био одушевљен када је извукао за противника наш тим. Сада када се Звезда прилагођава сваком противнику, свака следећа утакмица у гостима представља стрепњу свакоме коме је Црвена звезда у срцу. И што је најжалосније чак су се екипе са Исланда почеле надати да би могле победити и избацити из даљнег такмичења некадашњег првака Европе и Света.

За тако нешто не постоји никакав изговор па ни онај који се често користи у новије време, да „сви играју фудбал“. Црвена звезда је та који треба играти фудбал, а не да гледамо како један капитен Звезде сваку другу лопту испуцава напамет, док у задњих пар минута успорава игру на разину ветерана (што поједини играчи ИБВ-а и јесу) и чува лопту код корнер заставице да што пре прође време. Против Исланђана!

Звездо није добро!

Црвена зведа је после напорног путовања на острво Вестманеју добила велику опомену пред гостовање Черномерецу 1.августа у Одеси. Надајмо се да ће опомена бити довољна да Звезда понови игру из првих 20. минута утакмице са ИБВ-ом на „Маракани“ и да ће нам после гостовања у Одеси вратити осмех на лица.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.</>