Марко и Дарко, срећан рођендан!

Поред Дејана Савићевића, на данашњи дан, 15. септембра, рођена су још два велика игрча.

Пре 35 година, 1978. године родио се Марко Пантелић. Популарни Пантела је рођен у Београду и прве кораке начинио у школи Црвене звезде. Међутим, пре него што је оставио траг у свом клубу, име је стицао у другим клубовима. прво у грчком Ираклису, одакле је прешао у велики ПСЖ. Након Париза, мреже је тресао у швајцарској Лозани. Играо је и за Селту, Штурм и Ивердон, па је дошао у Обилић. После авантуре у клубу са Врачара на кратко је прекинуо каријеру, али је уследио позив Смедерева и Пантела се препородио. Ушао је у историју клуба поготком, са својим заштитним знаком спољном, у финалу Купа против своје Црвене звезде. А онда је уследио позив Славољуба Муслина у јануару 2004. године и долазак на „Маракану“. Најбољи стрелац првенства, дупла круна, голови у дербију, ПСВ-у, Интеру из Запрешића и Зениту, велико поштовање навијача, који му и данас скандирају.

Из Београда је отишао у Берлин, Херта. Не треба говорити да је одмах постао идол навијача и капитен. После четири године у Немачкој, уследио је одлашак у велики Ајакс Амстердам. Задржао се једну сезону у великом Ајаксу, а потом наступао за Олимпијакос.

За репрезентацију је дебитовао 2003. године, али је од 2006. добијао учестале позиве. Учествовао је на СП 2010 у Јужној Африци и био стрелац у мечу против Аустралије. Одиграо је 43 утакмице и постигао 10 голова.

Истог дана, 15. септембра 1990. године родио се Дарко Лазовић. Лаза се родио у Чачку, где је и започео каријеру, у клубу из свог родног града, Борцу. Већ у млађим категоријама је био далеко најбољи појединац и највећи клубови су обратили пажњу на њега. На великој сцени дебитовао је 2. марта 2008. године када је тренер Борца био Милован Рајевац, против Хајдука из Куле. 20 дана касније постигао је и свој први погодак, а затим је био и једини стрелац и у победи Борца над Црвеном звездом.

Био је на корак Херте из Берлина, за њега су били заинтересован и енглески Тотенхем, али и Црвена звезда. На срећу, у јуну 2009. годиен долази на „Маракану“, као велики таленат и звучно појачање и потписује уговор на четири године. У почетку није добијао пуно шанаси код Владимира Петровића – Пижона и Ратка Достанића, иако је победоносним голом донео три бода против Смедерева, на Достанићевом дебију. Дебитовао је против Металца, 12. септембра 2009, а десетак дана касније у Купу против Младости из Апатина у победи од 6:1, постигао два гола и забележио две асистенције. Тек доласком на клупу Роберта Просинечког, Лазовић је добио шансу и коначно постао узданица и носилац игре Црвене звезде. Головима против Вентспилса и голом у дербију је то и потвдио, после пар слабијих партија. Овог лета је продужио уговор до 2015. године, што је и највеће појачање за наш тим, уз повратак Милијаша и долазак Мудринског и тиме, за неко време, оставио по страни приче око одласка у ПСЖ, Наполи, Салзбург или Динамо из Москве. Лаза је данас предводник новог таласа младих играча Црвене звезде и надамо се нове Црвене звезде која ће донети титулу на „Маракану“.

Повреда га је спречила да ове сезоне предводи Звездину екипу, али га навијачи са нестрпљењем очекују на терену!

За репрезентацију је дебитовао 14. децембра 2008 године против Пољске. Био је стартер у првом колу квалификација за СП 2014 против Шкотске у Глазгову. Одиграо је 4 укупно меча за репрезентацију. За младу репрезентацију је одиграо 9 утакмица и постигао 4 гола.

Лазо, срећан рођендан. Без титуле не идеш!