Најава: Раднички Крагујевац – Црвена звезда

Каквих десет дана пред одлазак на одмор. Од одласка Робија, преко повратка Салета Јанковића, утакмице у Бордоу и њеног малог наставка у Београду. У минути су нам се смењивали осмеси на лицу и експресије и смењивале емоције. Боре одлазиле и долазиле. Срећа и туга биле у истој линији, смењивале се у тренутку. Меч за инфаркт у Бордоу, многи после гола Микића нису стали са радовањем а многи нису ни почели, а када су се окренули оно пре секунду им је било далеко миљама. Затим, повратнички деби Ненада Милијаша и деби Огњена Мудринског само три дана касније против Радничког из Ниша. „Реал са Нишаве“ нас је ставио на озбиљне муке, мучио нас је у неким тренутцима. Не толико игром, иако су заслужено водили и играли одлично, колико тиме што се пред нашим очима дешавао деја ву. У тренутку када смо били спремни да се огрнемо са још једним разочарањем и тужном вечери и погнуте главе нервозни и незадовољни напустимо стадион, Мудрински је урадио оно што никада нико није. Постигао је три гола на свом дебију и донекле нам вратио осмех, а као прави џентлмен скинуо дами огртач терета који носи. Колико нам мало треба да суморну и сурову ноћ из Бордоа која је имала бајковит увод, ипак заменимо са по којим осмехом после победе над Нишлијама видели смо у прошлом колу. Јер у овој ситуацији и у оваквим околностима нема пуно размишљања и питања. Циљ је важнији него што је икад био, а ми његову мету највише пута погађали у историји. На „Маракану“ мора да стигне титула. Улазимо у шесту годину без најважнијег трофеја који храни све нас и даје нам снагу, а то је превелика апстиненција чак и за рањеног дива. Колико и шта је Роберт Просинечки урадио за годину и по дана тек ћемо сагледавати и анализирати, али он је поставио основе. Довољно је поменути за почетак да од једне до друге француске приче, од Рена до Бордоа за годину дана Црвена звезда је стигла од потпуне бламаже до велике наде и равноправног дуела. Да Црвена звезда укупно има 12 репрезентативаца, што у А, што у младој репрезентацији. Да су постављене основе подмлађивањем тима који треба надоградити и који може доћи у Француску и господину Бордоу, као некада у најбољим данима, и супротставити се. Али, треба побољшати ефекат који их гура. Јер ни Кристијано Роналдо не би давао 50 голова у сезони за Реал Мадрид да не прима плату коју је договорио. Треба престати са прелазним роковима у којима менаџери трљају руке са људима из клуба, гледајући коју ће цифру извући за њих по устаљеном договору на некој вечери или оближњем кафићу, а не за клуб. Црвеној звезди не требају саветници и пријатељи који су нас довели до ове ситуације, Црвеној звезди треба помоћ. Ово је сезона у којој то морамо да решимо, јер је будућност можда као после Гуфрановог гола. Роберт Просинечки је својом искреном емоцијом и љубављу ујединио све нас, поставио темеље својим знањем и харизмом и утабао пут којим Сале Јанковић треба иде. А ми морамо да будемо ти вукови који ће вући те санке за излазак из мрачног тунела. За Звезду после Келна, не за Звезду после Стразбура.

Крагујевац, тамо где смо са Муслином кренули у титуле, са Робијем нас/се удаљили назад. Оснивачка скупштина клуба је одржана у септембру 1923. године, у кафани „Парк“, када је изабран и први председник клуба, господин Александар Ратковић. Клубу је дато име „Млади Радник„. На скупштини су усвојена Правила и изабрана Управа клуба. Прву утакмицу „Млади Радник“ је одиграо са  СК „Триглав“ и изгубио резултатом 2:0. Први гост ФК „Млади Радник“ је био београдски СК „Раднички“. Утакмица је одиграна 16. августа 1925.године и завршена је убедљивом победом искусних гостију са 5:0. Међутим, већ следеће недеље, 23.августа 1925.године, „Млади Радник“ је остварио и своју прву победу против нишког „Радничког“ са чак 7:1. У првој деценији свог постојања клуб није могао да оствари запаженије спортске резултате. Садашње име Раднички добија 17. септембра 1929. године. Значај Радничког посебно расте од 1933. године. У том периоду Раднички је имао и већи број међународних сусрета. Међу најзначајније спадају сусрети са прослављеним мађарским тимовима, „Немзетијем“ и „Сегедом“, бечким „Рапидом“, румунским „ЦФР“, „Олимпиком“ из Марсеља и другим, као и онај са славним бразилским клубом Сантосом. У утакмици за незаборав пред никад више гледалаца у Крагујевцу 15. септембра 1969 године, Раднички и Сантос одиграли су 4:4, голове су постигли Еду 3 и Пеле за Сантос а Николић, Пауновић и Пауновски 2 за Раднички. Како кажу поносни Крагујевчани, Сантос је дошао у Крагујевац, гледајући утакмицу са Партизаном и бриљантну игру, затим су отказали меч са Црвеном звездом и дошли у Крагујевац, остало је историја. Пеле је, седећи у ложи ЈНА, после утакмице рекао да је добра ова екипа са којим треба да играју. Кад су му рекли да је то неки Раднички , он је тражио изричито да се игра против њих. Договорено је било да буде 3:3. Али на два минута пре краја, Раднички даје гол на “кварно”. Пеле стави лопту на центар, пређе целу одбрану и голмана и да гол. Остало је историја. Познат као рудник блага, расадник талентованих играча, Раднички се прошле сезоне после девет година вратио у елитни део српског фудбала и био хит првенства.

ЦЗ Н Р
„Маракана“  :     11   10 1 0  29:4
“Чика Дача”   :   10     6 4 0   13:2
Укупно        :        21   16 5 0   42:6

* Две утакмице одигране у купу на нашем стадиону, победили смо на оба меча

Прва утакмица одиграна је у сезони 1969/70, били смо успешнији у оба меча. У Крагујевцу смо славили 1:0, на “Маракани” 2:1.  Можда су могли Крагујевчани да савладају велики Сантос и највећег Пелеа, али Црвену звезду нису ниједном у претходних 20 сусрета. Све што су успели јесте да постигну 4 гола на “Маракани” и да на прошла два сусрета изборе нерешен исход. У Крагујевцу смо прошли пут гостовали 4.априла и одиграли 0:0 и трку за титулу завршили на другом месту.

Од заједничких играча издвајамо Предрага Ђорђевића, Србољуба Кривокућу, Ненада Лалатовића, Александра “Дику” Стојановића, Дарка Спалевића, Сашу Стаменковића и Луку Миливојевића и од летос Љуба Ненадића. Ненад Томовић је поникао у Радничком, у родном Крагујевцу, као и Немања Пејчиновић, Славко Перовић и Марко Мирић, али нису бранили боје првог тима. Сви су рођени Крагујевчани.

Од Радничког, преко Радничког, до Радничког. Нишлије смо победили, сада гостујемо Крагујевчанима, па онда у Купу још једном против Нишлија. Изгледа да ћемо на свим фронтовима – фудбал, кошарка, ватерполо, одбојка – водити љуте битке у Крагујевцу и Београду против Радничког. Крагујевац, тамо где смо са Муслином кренули у титуле, а где Муслин стаде, Сале ти продужи. Звездо играј, Звездо сад победи!

Раднички – Црвена звезда, 16. септембар 2012 16:00 Јелен Суперлига  5. коло, стадион: „Чика Дача“, Крагујевац.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму овде.

Какво је Ваше мишљење о овој теми?