24. мај је у историји Фудбалског клуба Црвена звезда остао уписан златним словима. Тога дана у витрине нашег клуба стигла су два трофеја намењена победнику националног Купа, односно Купа Маршала Тита, како се ово такмичење тада звало.
24. маја 1964. године фудбалери Црвене звезде играли су на нашем највећем стадиону финални сусрет Купа Маршала Тита. Противник је била екипа Динама из Загреба. Преко 60.000 навијача присуствовало је рапсодији момака у црвено-белим дресовима, а све је било зачињено и са три поготка у мрежи „загребачких модрих“.
Црвена звезда : Динамо Загреб 3:0 (1:0)
Голове за нашу екипу постигли су Прљинчевић у 35, Јевтић у 48 и Џајић у 78 минуту сусрета.
Био је то шести трофеј намењен победнику националног купа који је стигао у наше витрине, а Црвена звезда је играла у саставу: Стојановић, Дурковић, Јевтић, Мелић, Чоп, Поповић, Џајић, Маравић, Прљинчевић, Шкрбић и Костић. Тренер екипе био је Миша Павић
Истог дана, само 21 годину касније, Црвена звезда је освојила и 11. куп трофеј. Интересантно је да су ривали били исти као и претходне 1964. године, али и коначан исход није био промењен. Звезда је поново славила. Треба нагласити да су се тада у финалу Купа играла два сусрета. Први сусрет на Максимиру, одигран је четрнаест дана раније, а црвено-бели су головима Халиловића из једанаестерца у 65. и Милка Ђуровског у 74. минуту славили са 2:1. У реваншу на београдској Маракани било је 1:1, што је било сасвим довољно за славље. Стрелац поготка за црвено-беле био је поново Халиловић у 12. минуту.
Први сусрет – 7. мај 1985. године:
Динамо Загреб : Црвена звезда 1:2
Реванш сусрет – 24. мај 1985. године:
Црвена звезда : Динамо Загреб 1:1
Куп трофеј, једанаести по реду донели су: Љуковчан, Димитријевић, Јанковић, Милетовић, Елзнер, Крмпотић (Јовин), Николић, Б. Ђуровски, М. Ђуровски (Шугар), Халиловић и Мркела. У реваншу наступили су: Љуковчан, Димитријевић, Крџевић, Милетовић, Елзнер, Крмопић, Јанковић (Кривокапић), Б. Ђуровски, Миловановић, Халиловић, Мркела (Шугар). Црвено-белим бродом ка новом трофеју кормиларио је Гојко Зец.
5 comments
naravno da je postojalo ofsajd pravilo jos u 19 veku,a i da nije Dzaja bi se poneo kao gospodin i dao bi gol samo na posten tj fudbalski nacin.
jos jedan Stojanovic golman kao Aleksandar Stojanovic iz generacije sto je igrala finale kupa Uefa i mali Dika iz zlatne generacije,pa daj neka Bajkovic promeni ime i prezime u Bajko Stojanovic,pa da osvojimo Ligu Sampiona 🙂 a inace u tom finalu 1964 godine i penal je promasen tako da je moglo biti i ubedljivije ,ali kako je Dzajic gospodski izbegao ofsajd samo se zaustavio i prosetao do gola uz sesir i kisobran,a ne kao danasnji ofanzivni igraci sto jurcaju bez glave nego ko je ovaj Halilovic sto im ga je zalilo dva puta 😀
Tad nije ni postojao ofsajd
Nije tačno.Postojao je.
Сулејман Халиловић је нападач који је за наш тим одиграо 30 мечева и постигао 18 погодака. Рођен је у Оџацима 1955. године, а пре Црвене звезде играо је за Јединство из Оџака и Динамо из Винковаца (данашња Цибалија). КАријеру је након Звезде наставио у бечком Рапиду. За најбољу репрезентацију Југославије забележио је 12 наступа и једном био стрелац.
Упаамћен је по томе што је један од ретких фудбалера са простора СФРЈ који је успео да као играч друголигашке екипе понесе плави репрезентативни дрес.