Седим за тастатуром покушавајући да нађем праве речи. Тастатура је нема. Све што желим рећи већ је више пута написано. Након још једне дежа ви утакмице на терену последње што желим је дежа ви у текстуалном формату.
Можда је ипак боље не написати ништа…
Док размишљам о речима којих нема у позадини свира нека потпуно случајно изабрана you toube музика. Док тонови претходне мелодије уз звуке тишине одлазе у прошлост аутоплеј алгоритам неким само њему знаним путевима се пребацује на следећу. Кроз тишину полако се пробија добро познати звук акустичне гитаре…
Од друга до друга
од драге до драге
од града до града
проводим вијек
Расут у комаде
везан само пјесмом
себи и животу
тражим смисао и лијек…
Неким чудом тастатура више није нема. Од Албе до Албе…
Кошаркаши Црвене звезде су на јучерашњем гостовању у Берлину претпрели потпуно заслужен пораз. Бледи и неубедљиви на терену момци у црвено белом су себе практично отписали већ у првом полувремену примивши 51 поен. Када је разлика у корист противника отишла 20 + поена током 3/4 уследио је толико пута виђен повратак у утакмицу који се никад не спроведе до краја. Промашена отворена тројка Смарта за прилазак на минус два или блокада над Боломбојем напад пре тога можда јесу разлог пораза али нису његов узрок. Узроци су много дубљи и комплекснији.
Са муком под руком
тражим наду у паду
а гађа ме аплауз
гађа ме смијех…
Попут пораза од Албе претходне сезоне и јучерашњи пораз од исте екипе представља коначан, разоран ударац амбицијама нашег клуба да се домогне макар доигравања. Иако је распоред до краја такмичења повољан (седам утакмица на свом терену, четири у гостима) након свега виђеног до сада тешко је очекивати да ова екипа може да оствари континуитет добрих партија потребан за побеђивање у низу. На њима је, наравно, да то покушају јер дрес који носе их на то обавезује.
Понекад мислим на оно вријеме
сви рачуни кад се своде
и кад сунце мирно заспи
кад пресахну моје воде
Тад ћу морат’ и ја стати
можда и ја у кафани
узалуд ћу пјесмом звати
да се врате ови дани…
Претходна евролигашка сезона је потпуно пресликана у актуелној. Велики број нових играча током лета, брза смена тренера, одласци и доласци играча током сезоне, низ победа који пружи наду да су такмичарске амбиције достижне, пад на најнижој (најслабијој) препреци. Јуче Алба, данас… поново Алба. Када се изнова и изнова вуку потези који су се у прошлости показали као погрешни илузорно је очекивати другачији резултат. Историја се углавном, мада не увек, понавља.
Можда овог сунчаног јануарског јутра ствари нису онакве какве се на први поглед чине. Можда меланхолија узима данак. Играчи Јаниса Сферопулоса испред себе имају још 11 евролигашких мечева. Имају обавезу да на сваком од њих иду на победу. Имају обавезу да се боре. Црта се ипак подвлачи на крају.
Од друга до друга
од драге до драге
од града до града
проводим вијек
Расут у комаде
везан само пјесмом
себи и животу
тражим смисао и лијек…
На крају овог помало чудног извештаја са утакмице додаћу информацију која би нормално стајала на његовом самом почетку. Црвена звезда јуче поражена од Албе резултатом 89:80.
Мада то већ вероватно знате…
* У тексту су коришћени стихови песме ,,Од друга до друга“ аутора Миладина Шобића
