Иако је минус, ми крећемо од нуле!

Иако је пре шест месеци мирисало на то да ће то бити најбољи прелазни рок то се нажалост није десило. Знам то, јeр сам ја био један од оних који су били у потпуној еуфорији нa почетку, али сви знамо како се завршило. И онда после тога некако изгубиш онај осећај узбуђења плашећи се нових разочарењa у нaредном прелазном року. Овога пута све је стављено на “mute”. Ради се и прати у тишини, али је то и очигледно боље решење.

Ако кренемо у анализу прелазног рока и доведених играча, прво морамо да напоменемо једну важну чињеницу – ово је први прелазни рок који није био одрађен од стране Ивана Аџића у мандату ове управе. Разултат тога? Довођење 4 играча који чланови младе репрезентације Србије, убацивање 3 играча из омладинске школе, као и довођење искуснијих играча. Ок, не желим да поредим учинак Аџића и тандема Стефановић-Просинечки, јер су били другачији услови у сваком року до сада, али је очигледно да је промењен начин селектирања екипе. То се наравно односи и на одласке и на доласке.

И пред последњи меч јесењег дела са Војводином знало се да ће бити великих промена у најкраћем могућем року. И сам тренер, као и навијачи желео је да направи велики рез и донесе свежину екипи, а то се није завршило само на речима! Већ на старту прелазног рока било је видљиво да је прелазни рок планиран доста пре почетка и да се за разлику до неких претходних неће радити на исти начин. Пре свега преговори са играчима и клубовима у већини случајева вођени су доста тихо уз конкретне понуде. На нашу срећу нисмо били приморани да слушамо нагађања “новинара” свакога дана, који су примера ради у претходном прелазном року у везу са нашим клубом доводили око 70 играча, а да менаџмент нашег клуба није имао никакав контакт са тим играчима или њиховим менаџерима. То довољно говори о озбиљности овога пута, јер једноставно није остављен простор за тако нешто. Ако би се пак и десило да неко крене да баљезга по новинама нешто секретар клуба Ђорђе Стефановић на прави начин-оштро и категорично демантовао је то стављајући им до знања да се не могу играти са Црвеном звездом! Другим речима:   “Питајте нас и ми ћемо вам рећи шта треба, нема потребе да смишљате бомбастичне наслове.”

Ако погледамо “ростер”(што би Амери рекли) видећемо да је екипа допуњена на свим позицијама осим на месту голмана и десног бека. Пазите, то није мали број нових играча, а да не причамо  томе што доста њих игра на веома одговорним позицијама. Неки ће рећи остао је костур екипе, али се не бих сложио са тим првенствено због тога што нико од играча који су пре чинили костур, сада нису више толико сигурни у првих 11. Чист пример су Каду и Димитријевић који су одиграли велики број утакмица јесенас, али је питање колико минута ће добијати сада? Некако се стиче утисак да је једини са сигурним местом у везном реду Евандро Гобел, али то не значи да ће имати то место осигурано до краја сезоне већ ће морати дебело да се потруди да га задржи. По до сада виђеном може се наслутити да је поред Евандра најближи стартној постави Лука Миливојевић који може играти и као задњи везни и као централни.Уколико се Роби одлучи за прву варијанту, за место централног или другог играча у вези конкурисаће, поред искусних играча као што су Мендеш Каду и Милош Димитријевић и два млада играча, а то су Филип Јанковић и Петар Ђуричковић који могу да играју и на крилним позицијама(Фића десно и Ђуричковић лево).  Ако се тренер ипак одлучи за другу варијанту, вероватно ће Срђан Мијаиловић добити прилику да игра као задњи везни што смо и пре гледали.

До великих промена дошло је и у задњој линији где осим новог капитена  Николе Микића који ће уједно бити тутор Филипу Стојковићу, сви остали су новајлије. Додуше није сигурно ко ће играти на месту левог бека; млади и продорни Филип Младеновић или јачи и искуснији Никола Петковић, али је свакако мањи проблем определити се за једног од њих, него имати на располагању играче као што су Рељић и Игњатијевић( . Штоперски тандем потпуно је другачији него јесенас и сада је већ очигледно да ће га чинити Душко Тошић и Никола Максимовић. И нема потребе сада расправљати о томе да ли је то добро решење. Одлука је таква и на време је тај тандем почео да се уиграва. Са друге стране још 3 играча чекаће своју шансу, али се мора признати да ниједан од њих тренутно није близу из различитих разлога. Најискуснији од њих Данијел Михајловић и сам је свестан да после опоравка од повреде, његов ниво игре није исти. Играчи који тако дуго паузирају, доста изгубе на мишићној маси, али и екплозивности која је можда и најбитнија код штопера, те навијачи морају да схвате да то више није онај стари Михајловић којег гледају на клиповима, док је играо за Јагодину. Сетите се само како је Даглас Кошта из Шахтјора претрчао Данија код другог гола. Мислите да би могао да стигне Дијару или Марковића на дербију? Е то је одговор за оне који се питају зашто игра Тошић! Зато што после одласка Адија немамо брзог штопера, већ углавном високе и јаке(аутоматски и спорије). Урош Ћосић је ипак из других разлога далеко од стартне поставе, а провенствено због тога што није играч нашег клуба и мало је вероватно да ће се ту нешто променити. Једноставно нема резона по сваку цену форсирати играча који је ту првремено, па ће вероватно Ћосић играти само уколико је потребно. Поред тога већ неко време он вуче повреде због којих је пропустио и доста мечева у последњих годину дана. На самом крају новајлија Јован Крнета, који је са још два омладинца прекомандован у први тим, још увек мора да учи доста тога, па се очекује да његово време за минуте тек дође за око годину дана.

У офанзивној линији је дефинитивно највећа гужва и следи права борба за „своје“. Чак 10 играча боре се за три места у ударној линији тима и мање-више нико није сигуран. Истина, три играча су највећи фаворити по ономе што смо до сада гледали на припремама, а то су Марко Перовић, Кристијан Борха и Дарко Лазовић. Међутим ротација коју непрекидно врши Просинечки говори нам да на неким мечевима можемо видети и изненађења, а посебно због чињенице да неки играчи могу да играју и као крилни нападачи и као класични шпицеви. Пре свих ту се мисли на Филипа Касалицу који је углавном током каријере играо шпица, али и Луку Милуновића који по неким информациајма може чак да игра и као офанзивни везни. Исто важи и за повратника у тим Винисиуса Пашека који је на многим утакмицама у Бразилу играо више у средини него по крилу. Слично избалансирано је и на десној страни где конкуренцију Лазовићу праве Марко Мирић који са скоро два метра представља и опасност у игри главом, али и Марко Вешовић који је видно наредовао у последњих шест месеци, те сада доста боље и квалитетније користи своју брзину. Борха ће за конкуренте имати доста добре саиграче, који су по мом неком мишљењу различити типови нападача. Натаниел Асамоа који је право ниоткуда дошао на пробу и задовољио укусе Просинечког, играч је који уз доста кретње у пољу ствара велике проблеме противничкој одбрани. Иако није претерано висок видели смо да се доста добро служи главом што је још један плус. Огњен Ожеговић ће своју прву сезону вероватно искористити за привикавање на сениорски фудбал. Момак који ме својим изгледом, грађом и игром подсећа на Рунија( наравно младог Рунија), упијаће наредних шест месеци све од тренера и саиграча па се његово право лице може очекивати тек наредне сезоне.

Припреме су у завршној фази и одиграно је доста мечева након којих је стручни штаб имао прилику да види оно што их занима, па сада следи онај најтежи део, мада то неки зову слатке муке. Како и кога изабрати за меч остаје да одлучи само Роберт Просинечки те ће и и одговорност бити само његова. За разлику од претходне сезоне онај пут он је добио играче које је сам изабрао и који се могу уклпити у његов систем игре(да не цитирамо сада чувену изјаву Љупка Петровића о прављењу „пите“). Зато аплеујем на све који искрено воле Звезду(а знам да је то већина јер да нисте не бисте били са нама) дају још мало простора за подршку, а ако ни тада не буде ишло и управа и тренер знаће шта им је дужност. Ми наше морамо испунити, јер ми нисмо ништа више од навијача. Зато ћемо увек моћи да погледамо друге у очи кажемо да нисмо криви за оно што се дешава нашем клубу. Да ниједном брзоплетом одлуком нисмо угрозили будућност вољеног клуба већ смо само пружали подршку. Сваки клуб је бар некада улазио у кризу, али су само највећи остали велики и после те кризе, док су мали били још мањи и у својим и у очима других.

И изнад свега бићеш човек, пријaтељу мој!