Фудбалери Црвене звезде су 1973. године освојили чувени трофеј „Наранха“ у Валенсији чиме су наставили успешну традицију освајања пехара на турнирима широм Шпаније. Звезда је на источној обали Пиринејског полуострва играла далеке 1973. године и одмерила са белгијским Стандардом из Лијежа и домаћом екипом Валенсије.
На првом сусрету овог турнира, копља су укрстили Валенсија и Стандард, а тријумф је однела белгијска екипа која је славила са 1:0. Наредних дана, наш тим је играо против Стандарда на „Местаљи“, а белгијска екипа је у својим редовима имала неколико првотимаца са ових простора. Изабраници Миљана Миљанића славили су са 2:0, а стрелци за црвено-беле су били Владимир Петровић Пижон и Александар Панајотовић. Звезда је наступила у следећем саставу: Рацић, Кери, Богићевић, Павловић, Дојчиновски, Баралић, Јанковић, Караси, Панајотовић, Аћимовић и Петровић, а у игру је са клупе ушао Јовановић који је заменио Петровића. Ово је био сигуран тријумф црвено-белих над југословенском колонијом у Стандарду, јер су се у саставу другопласиране екипе белгијског шампионата појавили некадашњи асови новосадске Војводине, Сарајева, Жељезничара, Динама, Хајдука…
У наредном дуелу, Звезда је стала на мегдан „слепим мишевима“. Црвено-бели су тријумфовали са 2:1 и тако освојили турнир „Наранха“, а победнику је припао велелепни трофеј. Сјајна Звезда је повела голом Панајотовића после корнера Карасија. Бољу игру нашег тима крунисао је још једним поготком Јанковић у 25. минуту, а коначан резултат поставио је Валенсијин „резервиста“ Формент и тако поставио коначних – 2:1. Интересантно је да су црвено-бели од 65. минута играли са десеторицом, јер је искључен Караси, али су изабраници Миљана Миљанића ипак славили на овом сусрету. Црвена звезда је на овом мечу играла у следећем саставу: Рацић, Кери, Богићевић, Павловић, Дојчиновски, Баралић, Јанковић, Караси, Панајотовић, Аћимовић и Петровић, а прилику са клупе су добили Николић и Филиповић.
Звезда је сјајним издањем у Валенсији дошла до још једног вредног експоната са простора Пиринеја и тако у своју ризницу донела пехар са „укусом поморанџе“.
О ТУРНИРУ:
Турнир се одржава свако лето у Валенсији, граду на источној обали Шпаније. Преведено на српски, име такмичења „Наранха“ значи поморанџа. Утакмице се играју на стадиону „Местаља“, а домаћин овог пријатељског купа је екипа Валенсије. Пехар намењен победнику састоји се од мермерног постоља на коме су уклесани грбови учесника, као и горњег дела трофеја који у свом саставу има сребро и полудраго камење.
Први пут, турнир је одржан 1959. године када су на њему учествовали италијански Интер, бразилски Сантос и домаћа екипа Валенсије. Освајач је био Сантос, у чијем је саставу наступао славни Пеле. Највише тријумфа на турниру „Наранха“ има домаћин, а поред наше Црвене звезде, међу победницима се налазе мадридски Реал и Атлетико, аргентински Бока Јуниорс, холандски ПСВ, као и италијанска Рома… Учествовала су многа славна имена међу којима су Бајерн из Минхена, Барселона, Фламенго, Милан, Фиорентина, Парма, Аталанта, а са ових простора учешће је узео наш вечити ривал 1970. године.
The post Приче о Звездиним трофејима: Црвено-бела поморанџа appeared first on СД Црвена звезда.
