Перо Антић: „Једном циган, заувек циган“

Перо Антић, бивши кошаркаш Црвене звезде, који тренутно игра у Грчкој за Олимпијакос дао је занимљив интервју за новинаре моззартспорта, који вам преносимо у цијелости:

Како ти је у Атини? Да ли ти после Русије прија грчка клима?
„Одлично је, клима је сасвим другачија, а ова грчка ми, наравно, много више одговара од руске… Смрзавао сам се у претходне три године, у септембру газио по снегу, а сада с терасе гледам људе како се купају. Најзад ми је и кућа близу, за час сам до Скопља, па се не жалим. Док сам играо за АЕК, живео сам четири године у Атини, тада код ОАКА спортског комплекса, а данас сам на Глифади. Овде је топло, лепо се живи, нема кризе… А – ха – ха.“

Како је у Олимпијакосу?
„Све је супер, познајем скоро све играче, па ми је било лако да се адаптирам на нову средину. Дошао сам у Олимпијакос највише због Душана Ивковића и Евролиге. Иначе, слободно можеш да приметиш да су ми после АЕК – а сви клубови били црвено – бели – Црвена звезда, Лукоил, Локомотива Ростов, Спартак Санкт Петербург и сада Олимпијакос.“

И, је л’ Дуда строг?
„Пази, овде је другачије у односу на све клубове у којима сам играо, а није их било мало. Код Дуде постоји систем, ти једноставно мораш да му се прилагодиш. Није важно ко је убацио колико поена и ко је колико минута играо, битна је само победа. А да ли је строг, то ви знате боље од мене… Има своје ‘минуте’, али има право да нам каже било шта, јер је то за наше добро.“

„ГАСОЛ ЈЕ НАУЧИО ИМЕНА СВИХ МАКЕДОНАЦА“

Летос сте ви Македонци били права сензација на Европског првенства у Литванији, стигли сте као тотални аутсајдери до полуфинала и на крају вам је замало измакла бронзана медаља. Шта сада милсиш о томе?
„Било је то невероватно лето, најлуђе у мојој каријери. На старту Европског првенства у Литванији смо изгубили од Црне Горе, која после више никога није победила. Одмах су кренули да нас пљују квази навијачи, радио је типичан балкански менталитет. Тако смо добили мотив да се докажемо, да покажемо да можемо сваког да победимо. Чак је пред утакмицу са Шпанцима и Пау Гасол знао сва имена македонских репрезентативаца, као да су нас се прибојавали. Имали смо добру атмосферу, показали смо да хемија може да победи и велике паре и велике звезде.“

Како сте уопште успели да стигнете до полуфинала?
„Сви смо били као један и било нам је јако забавно. У тиму није било надуваних звезда. Бо Мекејлеб је рекао да убудуће жели сваког лета да дође први на припреме репрезентације Македоније… Еј, па то нема ниједна друга екипа! Још нам се и захваљивао што га поштујемо. Он је од стране државе проглашен најпопуларнијим спортистом у Македонији, а мене су изабрали за спортисту године. Био сам најстарији у екипи, али ми је изузетно драго што смо постигли такав успех због млађих играча. Прошлог лета, када смо играли квалификације за ЕП, само је један репрезентативац имао уговор, а сада, током шампионата у Литванији, само смо тренер Марин Докузовски и ја били без уговора. А наше играче су звали и Армани и многи велики клубови, али су момци већ имали уговоре. Сада имамо нови циљ, хоћемо на Олимпијске игре у Лондон, преко квалификација у Венецуели.“

На скоро сваком избору за мис најбоље су биле рибе из Венецуеле…
„Не знам, ја тамо идем да играм кошарку, а и породичан сам човек.“

Како су вас дочекали у Скопљу?
„Кад смо слетели на писту, мој син Лука ми је потрчао у загрљај, неко је то усликао и та слика је проглашена за фотографију године. Већ на аеродрому је било пет – шест хиљада људи, дочекали су нас и сви министри, комплетан државни врх, власт и опозиција заједно… Возили смо се у отвореном дабл – декеру до главног трга у Скопљу, онако као НБА шампиони. Људи су били на прозорима, махали нам и певали, нико тог дана није радио, ни продавнице, ни фирме, ни болнице… И данас, када се изнервирам због нечега, пустим тај снимак с Јутјуба и одмах се орасположим.“

„ЗЕЗАЊЕ СТРОГО НА НАЦИОНАЛНОЈ ОСНОВИ“

Добро, а зезање у Олимпијакосу?
„Строго на националној основи: српско – македонско – грчкој. Свакодневно се зезамо на ту тему… Када идемо на пут и када је у бусу мир и тишина, ја почнем: ‘Шта хоћете ви Грци, не волите Македонце’. Наравно, све је то само спрдња, зајебанција...“

Да погађамо с ким се дружиш?
„Највише с Марком Кешељом, али и са Спанулисом и осталима. Сви момци су екстра.“

Кад си последњи пут ушао у море?
„Негде у септембру, када сам дошао у Атину. Иначе, плажа ми је преко паркинга, малтене живим на плажи.“

Где излазите?
„Не излазимо нигде, ми смо велики професионалци. Строго шетња, кафица, иако је ја не пијем, али пије Кешељ. Понекад, када победимо па сутрадан имамо слободно, одемо на бузуки, који ја много волим. Е, тамо буде лудило…“

Колико имаш тетоважа?
„Имам их доста, 11 или 12, то ми је хоби… Имам и неке нове, а ускоро ћу све да их спојим у две велике, да направим ‘рукаве’. Сигурно да ће једна од оних које планирам да урадим бити и грб Црвене звезде. Знаш колико волим Звезду… Једном циган, заувек циган! Стварно сам велики навијач највећег српског клуба. Како сам се само осећао када сам са 16 година у дресу Работничког дебитовао у сениорској конкуренцији, и то баш против моје Звезде. Сећам се да су у црвено – белом тада играли Радмановић, Топић, Ракочевић, који су ми, малтене, били идоли… Тренер ме је убацио последња три минута, избезумио сам се, нисам знао где трчим, где је лево… Откад знам за себе, увек када чујем ‘Звезда’, то ме вуче више од свега.“

Пример је понуда Киндера…
„Да, браво! Када сам долазио на Мали Калемегдан, звао ме је Киндер из Болоње и понудио дупло више пара. Међутим, дао сам реч тренеру Драгану Шакоти, а и желео сам више од свега да заиграм за Звезду.“

Да ли пратиш шта се дешава у Звезди?
„Нормално! Стално сам на вези с Вуком Радивојевићем, Миланом Гуровићем, другаром Пецом… Резултати у Јадранској лиги су им слабији од очекиваних, а сматрам да та лига уопште није толико јака јер има неколико дивљих екипа. Изгубили су неке утакмице тотално глупо, ја сам се нервирао као да сам још у клубу. Полудео сам када су у дербију пукли 20 разлике, па нису толико слабији од Партизана…“

Какви су навијачи Олимпијакоса?
„Ако причамо о навијачима у Србији и Грчкој, ситуација је слична… Овде нас, осим против Панатинаикоса и у Евролиги, гледа по две – три хиљаде људи, што и није баш нешто. У Грчкој је атмосфера последњих година доста слабија. Сећам се када сам 2001. Са АЕК – ом узео титулу, то је било лудило. Ипак, нигде није као кад прокључа пун црвено – бели Пионир… Црвена звезда има најбоље навијаче!“

„ИМА КАРИ НЕГУ МАГИЈУ“

Кад ћеш поново у Београд, пошто си често овде?
„Ту сам сваког лета, кад год имам слободно. Грчки плеј – оф би требало да се заврши средином маја, па сам баш разговарао с Кешељом да бисмо могли да потпишемо за Звезду пред плеј – оф, узмемо титулу и завршимо каријеру. А – ха – ха… Ма да ти кажем, да имају нормалне и стабилне финансије, ја бих годинама носио црвено – бели дрес и живео у Београду, не бих се нигде селио… У сваком случају, стижем на финале плеј – офа и бићу у првим борбеним редовима.“

Мислиш да ће Звезда стићи до финала?
„Хоће, осећам то… Има Кари Пешић неку магију.„