ЕКипа ЦЗБГТВ урадила је интервју са Едином Авдићем који преносимо у целости.
Када као саговорника имате човека чији се коментари препричавају и уз кога ’учимо кошарку’ , онда су отвореност и уживање загарантовани. Екипа нашег портала имала је прилику да поразговара са Едином Авдићем. У опширном разговору за наш сајт говорио је о томе како је заволео краљицу игара, због чега је донео одлуку да оконча своју кошаркашку каријеру и бави се новинарством. Тема разговора била је свакако и фантастична сезона Звездиних кошаркаша, али и изазови који клуб са Малог Калемегдана очекују у наредним годинама. Са нашим саговорником поразговарали смо и о будућности регионалне и европске кошарке, али и многим другим стварима.
За почетак, кажи нам зашто си се определио за кошарку? Зашто баш кошарка од свих спортова?
Кошарка је у то време била заиста популарна у бившој Југославији. Све је почело са Цибоном и Драженом Петровићем. Он је у то време свима нама био појам. Памте се и дуели Југопластике и Партизана. Наравно, играо се и фудбал и други спортови, али сам се појавом Дражена и Цибоне одлучио за кошарку. Онда смо се заразили вирусом званим НБА, то је била ’88 година. Сви у мом друштву су играли кошарку. Играли су се у то време сви спортови, али је нама кошарка била најважнија. Онда кренеш у неке пионире, па мало по мало, корак по корак дођеш у ситуацију да почнеш озбиљно да се бавиш тим спортом. Међутим, мало ко од нас је био толико добар да би направио неку озбиљнију каријеру, али љубав према кошарци остане до самог краја. Онда тражиш неке алтернативне начине како да останеш у спорту, иако мени ово није испао алтернативни начин, јер сам пуно бољи у овоме што радим, него као играч. Једноставно, то је нека ситуација која је превагнула. Кошарка је нас заинтригирала од почетка и сви и дан данас волимо тај спорт.
Када си преломио да желиш да се бавиш новинарством? Како је текао твој пут од кошарке до новинартва?
Ја сам једно време паралелно и тренирао и студирао, али сам тада некако схватио да нећу моћи да направим нешто од кошарке. Једино ако си баш нереалан па халуцинираш и мислиш да можеш направити неке велике ствари. Нисам желео да дођем у ситуацију да ја као трећеразредни играч играм у трећеразредним лигама и зарађујем нека мизерна средства. Онда дочекаш тридесете и немаш појма ни ко си, ни шта си, ни шта би то могао да радиш. Мени је то чисто заваравање. Ти у једном тренутку имаш перцепцију да би могао да будеш неки играч, али онда реалност покаже да ти нећеш бити играч који би могао да живи од кошарке. Кад већ не можеш да зарађујеш од кошарке, боље је да одиграш неки баскет рекреативно, а бавиш се нечим што може да ти обезбеди квалитетан живот. Волиш ти нешто и све је то лепо, али без неке озбиљније зараде једноставно не може. Одлука да постанем новинар показала се као добра. Изненадио сам се и колико ме људи препознају. Има једна ситуација која ме је баш дирнула. Ишао сам улицом и видео да је таксиста зауставио ауто на сред цесте, изашао и пришао ми. Мислио сам ко зна шта је, кад ми човек рече – читао би те да пишеш упуство за миксер. То ме је баш разнежило.
Постоји ли шанса за више ауторског материјала на Арени?
У данашње време доста се новца издваја за то. Наравно да има простора за још нешто, али то је везано за логистику и финансије. За нешто више, потребно је и више средстава да се отпутује негде, да се сними неки материјал… нисам сигуран колико су телевизије спремне да инвестирају у тако нешто. Сви то сматрају као беспотребан посао, а не можеш ни само на нивоу Београда да радиш, мораш мало да изађеш из тог оквира.
Будући да имаш велики број контаката у кошарци, како у европској, тако и у америчкој, да ли те екипе са ових простора питају за мишљење око довођења неких играча?
Питају, да. Само ту се углавном ради о неким тренерима које сматраш друговима. Чујеш се с њима и једноставно на тај начин поделиш нека своја размишљања. Пре су ме баш звали и ја сам делио своја мишљења, али онда схватиш да ни то није добро. Неки други људи за те информације узимају новац, а ти онда упадаш у клопку да си добар са доста људи, дајеш савете, они те потапшају по рамену, а ти од тога немаш ништа. Ја могу тренерима са којима сам добар да кажем неко своје мишљење, али сам доста селективан по том питању. То можда чудно звучи, али мени је то кристално јасно. Једоставно, данас су информације јако битне. Већина тих људи који се баве тим стварима за то добијају новац, они су плаћени да предлажу играче. Ја нема ништа од тога, осим што ми је то евентуално нека сатисфакција. Постоје људи којима је то посао и они треба то да раде, ја могу повремено својим пријатељима изнети своје мишљење и то је то.
Како ти видиш Црвену звезду ове сезоне?
Заиста добра сезона. Ја сам позитивно изненађен. Када сам видео овај састав, нисам очекивао да могу да играју овако добро и да тако дуго играју добро. За то највеће заслуге има стручни штаб. Сви ми мање-више знамо те играче, али је добар део њих одиграо ову сезону на свом максимуму. Када се погледа какав је то био састав на почетку сезоне, каква су била очекивања и шта су људи причали, они су дебело пребацили сва очекивања. Нарочито што се тиче Евролиге. У Јадранској лиги се очекивало да буду први, додуше није се очекивало да буду овако сигурно први, али у Евролиги су стварно пребацили очекивала. Играли су стилом који Дејан Радоњић гаји од како је дошао на клупу Звезде. Тврда кошарка са гурањем лопте под кош, квалитетна одбрана, чврстина, притисак који праве… све је то дало такво самопоуздање играчима да пробају и неке ствари које иначе нису радили. Постали су свесни у једном тренутку да из те добре одбране могу да направе добар резултат. Мислим да је то главна основа овакве сезоне. Те одличне сезоне појединих играча у нападу, који можда нису навикли да играју тако добро у нападу, су дошле управо из самопоуздања које су црпили из одбране. Знали су да чак и ако промаше, да ће са друге стране терена одбраном поново доћи до лопте, па онда опет могу пробати.
Како оцењујеш успон Црвене звезде у последњих неколико година?
Дефинитивно је континуитет кључ, али и чињеница да је Дејан Радоњић успео да остане тај период на клупи Звезде. Звезда је у прошлости мењала доста тренера, а он је успео да се задржи на клупи. Поставио се и према Управи и према свима на један прави начин, тако да нема пуно мешања у његов посао. Ту је један компактан стручни штаб, они се држе између себе. Са друге стране, Црвена звезда је успела да задржи неколико сезона те клупске играче, чега недостаје генерално у бившој Југославији. То није играч кога ће да траже сви тимови, али он ради посао. То имају Литванци у Жалгирису и Лијетвос Ритасу. Није то играч за кога ће се одма заинтересовати ЦСКА и хтети да га доведе, али је то играч који ради посао. Он може да остане пар година и да још напредује, што се и десило у Звезди, и онда тај играч може да потпише добар уговор.
Сезона се ближи крају, већ су се појавила спекулације око одласка неких играча из Звезде. Мислиш ли да Црвена звезда може да сачува костур тима, пре свих Стефана Јовића? И шта очекујеш од Звезде у наредном прелазном року?
Што се тиче Јовића, он је на добром путу да санира ту повреду. Ту би требало да буде све у реду, чак мислим да ће заиграти до краја сезоне. Он је играч који има неких 26 година, који је сада на прекретници. Он има добар уговор у Црвеној звезди, али Звезда не може да плати толико колико он реално вреди на тржишту. Ту се поставља још једно питање – да ли задржати тог играча у ситуацији када може да потпише много бољи уговор. Неки играчи ће вероватно остати, али је ту сада питање и домаћих играча. Питање је колико заиста има домаћих играча на тржишту које можеш да доведеш да ти ураде посао, оно што је Звезде успевала раније. Рецимо, играча као што је Јака Блажич, који је један добар траг у Црвеној звезди. Треба видети колико можеш да нађеш тих играча који могу да ти попуне број и онда надоградиш то са два странца. Не заборавите једну ствар. Звезда је ове сезоне имала два странца у малтене епизодним улогама. То је реткост да се види у нашим клубовима. Волтерс и Томпсон дефинитивно нису носећи играчи. То се стварно ретко виђа. И Партизан је у оној фајнал-фор сезони имао Мекејлеба и Робертса, који су били носећи играчи. Имао је и Веселог, али не знам колико њега можемо назвати странцем. Формално јесте странац, али он се развио у Партизану. Са Мекејлебом и Робертсом је друга прича. Они су дошли пред ту сезону и били су одма чланови стартне петорке. Волтерс и Томпсон нису чланови прве петорке Црвене звезде, у томе је ствар. Врло је важно да Звезда нађе те домаће играче, са којима би могла да попуни број. Већина наших тренера не воли пуно Американаца у тиму, то су углавном два, евентуално три играча из Америке. Зато се гледа да се доводе домаћи играчи. Ту су и пар момака из ФМП-а. Колико ту има материјала, то треба да процени стручни штаб. Не заборавите да је и Гудурић дошао из ФМП-а, али је реално погађао велики број битних шутева прошле сезоне, када је можда и стицајем околности добио прилику. Када ти се пружи шанса, мораш да је зграбиш, а то је тешко. Посебно за младог играча, нарочито у Звезди и Партизану, раније у Цибони у нека ранија времена. Велики је притисак играти у тим клубовима. Није лако ни за тренера да гурне младог играча у игру. Ако даш шансу младом играчу и изгубиш, нико се неће сетити да си ти том младом играчу заиста дао прилику да игра. Млад играч је ту деликатној ситуацији, а тренер у још деликатнијој. Ако буде лош резултат, може да изгуби посао.
Споменуо си ФМП. Интересује ме да ли ти ту видиш неке играче који би могли наредне сезоне да заиграју за први тим Звезде? Често се помиње да би Џона Болден могао да се нађе у улози првотимца Црвене звезде следеће сезоне.
Питање је где ће Џона Болден наредне сезоне. Мислим да он има амбиције да се докопа НБА, пре свега. Ја мислим да он има квалитета да игра у Звезди и да би могао ту да нађе простора. За остале заиста нисам сигуран. Питање је колико њих у овом тренутку има материјала за Евролигу.
Шта је по теби неопходно Звезди да би била конкурентна у следећој сезони Евролиге, нарочито имајући у виду да се фајнал-фор игра у Београду? Мислиш ли да ће Звезда покушати да се укључи у борбу за завршни турнир?
Па као прво, потребно је бар двоструко или троструко већи буџет од овога сада. Говоримо о играчком буџету. Са овим средствима, при чему се Звезда и сада мучи са исплатом играча ове сезоне, заиста тешко. Ово како Звезда ради може да те доведе до одређеног степена, али би напао фајнал-фор потребан много већи новац. Без тога једноставно не може. Више новца значи и квалитетнији играчи. Звезда би морала да задржи овај састав и да га надогради са два-три квалитетна Американца. То је изузетно тешко, посебно сада када се тржиште мења. НБДЛ има веће буџете за плате, значи да баш треба озбиљан новац. Звезда је ове сезоне играла заиста добро у Евролиги, на моменте и феноменално, па опет није успела да се пласира у ТОП8. Да не говорим да када се пласираш у ТОП8, чека те још пет утакмица, па тек онда завршни турнир. Када би се евентуално обезбедила нека средства, онда би можда могло нешто да се уради. Овако је питање хоће ли Звезда мочи да задржи и овај састав. Са једне стране глупо и је задржати играча кад имаш добру понуду за њега. Можда он у том тренутку сматра да је то ситуација за њега и сматра да треба да иде, али онда то прогута и некако остане. Проблем је ако се током сезоне повреди, онда дупло губиш. Све и да Звезда успе да задржи и надогради екипу, опет ти треба луд сценарио да нападнеш фајнал-фор. Сада је ту и знатно већи број утакмица, много је мање простора да се грешка исправи. Тиме се смањује могућност за грешку ових најјачих екипа. У ТОП8 се игра плеј-оф да би квалитет неког тима дошао до изражаја. Можеш ти квалитетну екипу да добијеш једном случајно, али три пута не можеш. Ти сада имаш ту неких шест клубова који имају своје место у ТОП8. То су изузетно финансијски јаки клубови.
Каква је будућност учешћа клубова са ових простора у Евролиги у наредним годинама?
Не знам, нисам баш превелики оптимиста. Кад погледате колико је овде тимова који могу нешто да плате, ми ћемо, како сада ствари стоје, у потпуности да зависимо од наших младих играча. То није лоше, али је проблем у томе што клубови генерално немају новца. Ти да би произвео младог играча треба пуно да радиш. Треба платити тренере у млађим категоријама, ту је и селекција и надограђивање и све што иде уз ту причу. Ти тренери у млађим категоријама раде за јако мале паре, а воде се као кошаркашки тренери. Није то баш једноставно. Нема овде много солвентних клубова, а они који можда имају новац немају навијаче. Генерално је сва та прича на стакленим ногама, што се нас тиче. Имамо сада Звезду у Евролиги, шта је са осталим клубовима? Цибона нема новаца, Партизан такође, Олимпија нема новаца, Југосплатика, Босна, Будућност се још некако бори.
Постоји ли опасност да дође до засићења тог концепта Евролиге са 16 клубова? Може ли се изгубити интерес осталих клубова?
Чудна је ситуација у европској кошарци. ФИБА је изгрешила пуно пута, немају новац, немају ресурсе, а хтели би да контролишу. Са друге стране, најјачи клубови Европе су уз УЛЕБ и не намеравају то да промене. ФИБА над најјачим европским клубовима нема никакве ингеренције, не може ништа да им нареди и онда испаштају они клубови средњег ранга. Ту смо ми на мети, ту су на мети још неки. Француска је имала тај проблем, али ево француски клубови су рекли да желе да се врате под окриље УЛЕБ-а. У Италији исто, изузев Арманија, немате кошаркашки јаку екипу. Што се тиче овог концепта Евролиге, реално кад погледаш ове године било је заиста одличних мечева. Највећа бојазан била да ће се клубови у једном тренутку поделити у две групе и да ћемо тако гурати до краја. Међутим, било је неизвесно до самог краја. Па утакмица у Истанбулу у последњем колу је одлучивала ко ће проћи даље, а ко ће испасти.
Да ли очекујеш да дође до проширења Евролиге?
Да, дефинитивно. Мислим да ће ту бити двадесетак клубова.
Може ли Звезда, ако овако настави, да се у догледно време нада добијању А лиценце?
Мислим да не може. Врло тешко, заиста. ЕКА, односно Ђорђи Бартомеу, не виде никога са ових простора са А лиценцом. Они траже клубове са стабилним приливом финансија, то је њима важно, уз наравно још неке ствари. Цедевита има новац, али није то баш тај новац да би могли да имају А лиценцу. Имају и неку инфраструктуру, али није то тај ниво. Остали клубови, Звезда, Партизан, чак и Цибона док је на нешто личила, имли су пуне дворане, али опет није то дугорочно. То може да се прекине врло лако. Мислим да ће оставити могућност да се кроз АБА лигу уђе у Евролигу. Један претходни период је било турбулентно, где смо ми добијали добијали информације са друге стране да ће Евролига скроз да укине место АБА лиги. Да будем искрен, ја сам био мало и забринут, јер то уопште не би било нереално, али срећом није се десило. Мислим да они желе да се кроз АБА лигу улази у Евролигу, међутим гледали смо и претходним година да поједини тимови направе резултат у АБА лиги, али не оду у Евролигу. Није то реду, али размишљање људи из Евролиге има упориште. Ако хоћеш да играш НБА, мораш имати одређене стандарде, ако хоћеш да играш УЕФА такмичења исто мораш имати стандарде. Тај моменат мора да постоји. Не можеш ти играти Евролигу у фискултурној сали пред две хиљаде гледалаца, морају се неки стандарди задовољити у смисли инфраструктуре. Цибона је рецимо освојила АБА лигу, али није играла Евролигу. Град Загреб је најавио да ће им помоћи, али им је на крају одузео и пословни простор који су имали. Цибона је један од ретких клубова који су имали и своју халу и свој постовни простор.
Како ти сада изгледа АБА лига?
Јадранска лига је реалност. Знаш како, можемо ми да пробамо и другачије. Да се окренемо националним првенстима, па да видимо докле ћемо догурати. Ја сам присталица да се направи АБА лига Б. Да се потпуно укину национална првенства, да се направио Јадранска друга лига, која би имала рецимо 18 клубова. Мислим да би са тих тридесетак клубова покрили све релевантне клубове са простора бивше Југославије. Људи падну у те неке халуцинације, причају како се гасе не знам који центри. Ти када погледаш тај клуб постоји, али не прави више резултате, не избацује играче. Наравно да су људи локал патриоте, али у широј слици ти клубови су на маргини. Рецимо, Југопластика сада нешто игра, али то је на потпуној маргини. Ја сам недавно причао за неки документарни филм, мислим да нема интересовања довољно. Запитајте се за колико би спортских клубова људи били спремни да се организују и изађу на улице. Нема пуно таквих клубова у бившој Југославији. Босна је на апаратима већ дуже времена, па се нико не потреса превише око тога. Потресају се људи кад седну негде на кафу, али нико ништа конкретно не ради. Па ево Задар, који је као град кошарке, има онај натпис ‘Бог је створија човика, а Задар кошарку’, већ годинама се бори за опстанак у АБА лиги.
Поменуо си неке великане, Југосплатику, Босну, Цибону као европске прваке, ту су и Задар и Шибенка. У тим клубовима створени велики кошаркаши. Интересује ме да ли мислиш да би лига била атрактивнија са њима? У јавности се често провлачи прича да би лига била занимљивија да, рецимо, уместо Крке АБА лигу игра Босна или Југопластика.
Па кад их нема. Уз дужно поштовање свима, али та Крка је играла и Евролигу. Има стабилне финансије, не обећава нереалне уговоре, тако да са те стране они апсолутно заслужују да играју АБА лигу. Разумем ја људе зашто то кажу, али са друге стране имаш Сплит који уђе па испадне. Босна је играла, па је сада нема. Крка је веч годинама ту. Схватам ја да нас ти тимови, попут Босне и Сплита, подсећају на нека времена кад смо били најјача лига у Европи, али реално сада ствари стоје другачије. Да постоји генерални интерес људи би се скупили и урадили поводом тога, али је очигледно да то људе не погађа довољно. Докле год је то на нивоу дневног пребирања уз кафу, нема од тога ништа. Замисли да се Хајдук угаси, видели би каква би ту реакција била. Наравно да сам за да такви клубови поново играју, али ту реално тренутно нема ничега. То је исто као кад причамо о националним првенствима. Имаш клубове који ће бити јаки, а ови други ће и даље да буду слаби. И ти ћеш тако само ослабити јаког, а ови слаби ће да приђу, али не до те мере да могу да угрозе јаке.
Шта је, по теби, потребно да се ти клубови врате на колосек?
Финансије су највећи проблем. Када ниси редовно плаћен, када нема награде за твој добар резултат, пада ти интензитет рада. Ти можеш некога да хвалиш до сутра, али од тога се не живи. Чим нема стабилних финансија, губи се ентузијазам. Само код нас има да тимови играју Евролигу и то врло успешно, а да плате драстично касне. Сада у Звезди, раније Партизан, па и Цибона док је Велимир Перасовић био тренер. Ти овде исто имаш ситуацију да клубови са ових простора плаћају Американце, а домаћи играчи кад дођу на ред. То онда ствара одређену неслогу у тиму. Домаћи играчи могу да кажу, стани мало ја се бацам на главу овде и не добијам паре, а он добија паре. Ако нисам довољно добар реците ми, па да нађем нови клуб.
Олимпија и Цибона су једно време имали озбиљан новац. Где је ту настао проблем?
Доста мешања у туђи посао, доста ситуација где тренер нема интегрите па му доводе играче са свих страна. Зна да буде проблем и када има пуно новца, а не постоји јасна линија командовања. И онда се рецимо неко јави и каже – ја сам инвестирао два милиона, хоћу да доведете тог играча. Ми смо се смејали када се онај газда из Русије купио Канту скидао за први тим, па је улазио у игру у Загребу против Цедевите. Тај тим води бивши селектор Немачке и онда му газда клуба улази у игру. То је смешно, заиста. Често се код нас јавља проблем и када има новца, полемише се ко је заслужан, па се играчи доводе неплански. Доста људи почне да прави грешке када има велику количну новца.
Које играче са ових простора видиш у НБА? Ту су Симанић, Муса, Пецарски…
Вероватно ће неко да их драфтује. Сад, да ли они играчи за НБА заиста не знам. Не вреди нагађати сада. Луку Дончића рецимо помињу као први избор на драфту. Ја уопште нисам сигуран да би његова игра у НБА лиги могла прође.
Како коментаришеш партије играча из АБА лиге који сада играју у НБА лиги?
Шарић је за мене баш позитивно изненађење. Игра пуно боље него што сам ја мислио. У једном тренутку сам мислио да ће ова сезона да буде фијаско за њега, али је он одиграо баш добру сезону. Центри су друга прича. Кад имаш 210-215 цм и имаш неку игру, аутоматски си некоме интересантан. Јокић који има преглед игре, има шут са дистанце, одма може нешто да направи или Нуркић који има тело. Јокић у НБА ради одређене ствари на врхунском нивоу. Они и те како знају да истакну то, а сакрију неке његове мане. Денвер је таква екипа каква јесте, не могу ођедном да постану одбрамбена екипа, кад нису то читаве сезоне. Или обрнуто, да Сан Антонио дође и почне да игра на 150 поена. Увек је та дистинкција да је центрима лакше. Американци имају израз – не можеш да научиш висину. На другим позицијама је теже. Марио Хезоња и Немања Недовић, на пример, имају атлетицизам, али за Европу. У НБА је то чист просек. Недовић је имао и тешку ситуацију, дошао је у тим где су Кари и Томпсон. Није могао пуно да игра. Хезоња је дошао у Орландо и тек се онда видело колико ту има мањкавости. Треба ту времена. Прилагођавање некоме иде лакше, некоме теже.
Шта мислиш о избору селектора кошаркашке репрезентације БиХ?
Ја мислим да је то добар избор. Мислим да би могао да успе као селектор. Клупску сезону не може да изгура читаву због здравља. Његова баријера за иностранство је био језик. Није могао да се изрази на страном језику као на нашем, да уђе у играче, да им уђе у главу. Погледајте колико је Дејан Радоњић напредовао у том смислу, колико је поправио свој енглески језик. Не иде то преко преводиоца, не може то на прави начин да се пренесе. Језик је врло битна ствар. Друго, он јако добро познаје наш менталитет. Један је од ретких тренера који је имао ту храброст да гурне младе играче, да их пласира. Заиста мислим да он није лоша опција, посебно имајући у виду који су други кандидати били за место селектора.
И за крај, кажи нам какав је Един Авдић као навијач? Постоји ли неки клуб са ових простора који посебно симпатишеш?
Ја се везујем за играче. Навијам за фудбалски клуб Жељезничар у фудбалу, рођен сам на сто метара од стадиона. У кошарци сам навијао за Јуту Џез, још од времена кад су Стоктон и Мелоун играли. Радовао сам се и сада кад су добили Клиперсе. Волео сам Киндер једно време због Ђинобилија, било ми је драго да они нешто освоје. Шалио сам се са Бодирогом док је играо за ПАО, навијао сам против тебе, али нису могли да те зауставе. Демаркуса Нелсона сам волео док је играо у Звезди, мада ја више волим шутере, али ми је било драго да он нешто одигра. Волео сам и Богдановића, погађао је тројке са велике удаљености. Из Звезде сам волео и Адама Морисона. Вежем се увек за неке играче. Увек ми је драго кад Гудурић погоди са 9 метара, рецимо. Волим некада да будем и контраш, да навијам против фаворита. Мени су скандирали и Партизанови и Звездини навијачи, то је мало бизарно. Један дерби када је Звезда добила Партизан, навијачи који су остали у хали скандирали су моје име. Људи претендују да неко навија за њих или против њих, а нису реални. Они то гледају кроз своју призму. На њиховим играчима њима је све фаул и онда када иде лоше, крив је овај или онај. Мени стварно то није битно. Ја сам читав свој коментаторски живот се везивао за знање и емоцију према неком добром потезу. Увек се трудим да људима покушам да приближим неке ствари, да покажем емоцију према неком добром потезу. Тако да се вежем увек за играче. Рецимо, једно време сам волео Рудија Фернандеза, али када је баш претерао са неспортским потезима охладио сам се од тога. Има и играча које баш не волиш због непорстких потеза и понашања. На пример, Фелипе Рејес. Њега можеш да волиш само ако игра за тебе. Волим играче потеза, не волим баш дефанзивне специјалце. Брус Бовен из Сан Антонија ми је био баш антипатичан. Постављао је ногу играчу којег чува после шута, да овај доскочи на ногу. То стварно нисам волео. Што се тиче клубова, заиста нема клуба за који би могао да кажем да навијам. Искрено, и превише утакмица радим да би имао времена да се посебно вежем за некога.
