На данашњи дан: Рођен Перица Огњеновић

Перица Огњеновић, некадашњи велики таленат Црвене звезде и селектор кадетске репрезентације Србије, рођен је 24. фебруара 1977. године у Смедеревској Паланци. Црвено-бели дрес носио је од 1994. до краја 1998. године и остао запамћен као сјајан дриблер, мајстор са лоптом и веома брз фудбалер, каквих је данас врло мало у домаћем фудбалу.

За Звезду је одиграо 126 званичних утакмица и постигао 37 голова. Освојио је шампионску титулу 1995. године и три национална Купа 1995, 1996. и 1997. године, а учествовао је и у Куп мечевима у сезони 1998/99, а трофеј је освојен по Огњеновићевом одласку из клуба.

Каријеру је почео у екипи Младост Гоша из Смедеревске Паланке, где је скренуо пажњу на себе и као веома надарен фудбалер преселио се у Београд 1994. године. Већ у првој сезони се окитио дуплом круном. Добио је шансу на три утакмице у шампионату и једној у Купу, у тиму где су ведете били Дарко Ковачевић, “Рамбо“ Петковић, Небојша Крупниковић, Звонко Милојевић… Већ у наредној сезони је постао стандардан првотимац. Одиграо је 33 утакмице у шампионату – највише од свих играча у екипи и постигао осам голова, док је у походу на трофеј у Купу Југославије забележио осам наступа уз три постигнута гола, од којих је један у победи против Лознице (6:1), постигао директно из корнера. У сезони 1996/97, Звезда је у Купу победника купова избацила шкотски Хартс и немачки Кајзерслаутрн (4:0 у Београду после продужетака), док је дрим-тим Барселоне ипак био превисока препрека у осмини финала.

Екипа је трећи пут узастопно тријумфовала у националном купу, у којем је Перица одиграо шест утакмица, док је у Купу купова забележио пет наступа. У другом делу сезоне је због повреде испао из ритма, па је улазио са клупе у финишу шампионата. У сезони 1997/98 потпуно је бљеснуо и одиграо најбољу сезону у каријери. Са два гола решио је 108. вечити дерби против Партизана (2:0), уз слаломе поред немоћне противничке одбране матирао је репрезентативног голмана Ивицу Краља. Данас је готово немогуће видети такве голове на домаћим теренима, јер тако нешто могу да изведу само истински мајстори фудбалске игре. Била је то сезона у којој је млади тим Звезде играо изузетно атрактивно и побеђивао са великим бројем постигнутих голова. И наредна два дербија црвено-бели су добили, 109. са 2:1, а 110. дерби са чак 4:0 уз још један маестралан погодак Перице Огњеновића, који је брзином и дриблинзима доминирао на терену. Да судија није поништио неколико голова Звезде, била би то најубедљивија победа у историји вечитих дербија. Ипак, те сезоне је Обилић волшебно стигао до титуле испред Звезде разним махинацијама и радом ван терена. Перица је у шампионату одиграо 24 утакмице уз девет постигнутих голова.

Од лета 1998. године, љубимац Звездиних навијача понео је и капитенску траку преласком Дејана Станковића у Лацио. Перица је пружио сјајне партије у Купу УЕФА 1998/99. Постигавши чак шест голова у седам утакмица и био је најбољи стрелац тима те сезоне у такмичењу које данас носи назив Лига Европе. Против грузијског Колхетија постигао је три гола у првом колу квалификација (један у победи од 4:0 на гостовању, а два у убедљивом тријумфу од 7:0 у Београду). У следећој квалификационој рунди жртва Звездиног омаленог виртуоза био је руски Ротор из Волгограда, против кога је био стрелац по једног поготка у Русији и на београдској Маракани у две победе од по 2:1. У стрелце се уписао и против француског Меца у победи од 2:1 у првом мечу првог кола, пред сјајном кореографијом коју су Делије направиле на тој утакмици. У реваншу није играо због парних жутих картона, а Звезда је у драматичној утакмици прошла на пенале. Наредни противник био је Лион, а Звезди због политичке ситуације није дозвољено да дочека француски тим у Београду, већ у Букурешту, где је Лион славио са 2:1. У Француској црвено-бели нису имали велике шансе за пролаз и поразом од 2:3 опростили су се од такмичења у Европи.

Перица Огњеновић је и зимском прелазном року 1999. године за пет милиона марака прешао у славни Реал из Мадрида. У краљевском клубу је одиграо само 12 утакмица од 1999. до 2001. године. Имао је великих проблема са повредом леђа, а стигао је да игра у полуфиналу Лиге шампиона против Бајерна из Минхена. Са Реалом је освојио Лигу шампиона 2000. године, титулу шампиона Шпаније 2001. и шпански Суперкуп исте године.

Наступао је и за Кајзерслаутерн (2002. године), кинески Далијен (2003. године), Динамо из Кијева од 2003. до 2004, француски Анжер 2005. године, Селангор из Малезије 2006. У свим овим клубовима играо је врло мало. За грчки Ерготелис је од 2006. до 2008. одиграо 26 мечева, постигао три гола и на тренутак подсетио на некадашње славне дане. У Грчкој је носио и дрес Калитее (2008/09). У српски фудбал се вратио 2009. године у дресу Јагодине и по оценама извештача Спортског журнала био најбоље оцењени фудбалер Супер лиге Србије у јесењем делу сезоне 2009/10. Каријеру је завршио у Јагодини 2011. године. Прошлог лета се на позив Драгана Младеновића вратио у Звезду и радио у Омладинској школи са генерацијом играча рођених 1998. године, а затим је постао помоћни тренер Владимиру Петровићу Пижону у иранском друголигашу Кунеху из Бабола.

Ускоро ће постати селектор кадетске репрезентације Србије.

У дресу репрезентације Југославије одиграо је осам утакмица. Дебитовао је 12. новембра 1995. године против Ел Салвадора (4:1), а последњи меч је одиграо против САД у победи од 1:0 на Светском првенству у Француској 1998. године, када је у игру ушао у 30. минуту. На том Мундијалу улазио је у игру у другом полувремену мечева против Ирана (1:0) и Немачке (2:2).

Уживајте у мајсторијама фудбалског чаробњака:

https://www.youtube.com/watch?v=CUe4Jb8jBeI

https://www.youtube.com/watch?v=NKzsa9-Awac

https://www.youtube.com/watch?v=WsCyXPZ1S54

https://www.youtube.com/watch?v=ZrHyJELj1v8

https://www.youtube.com/watch?v=lSbxH7P4KfU

https://www.youtube.com/watch?v=AbnqPcfQmFs

https://www.youtube.com/watch?v=MP_z0zwPwDc