Црвена звезда полако комплетира своје редове пред сезону у којој ће бранити триплу круну и покушати да понови домет из минуле сезоне у Евролиги. У овом тексту осврнућемо се на квалитете, мане и очекивања од израелског репрезентативца Гала Мекела.
Израелски плејмејкер рођен је 4. марта 1988. године у Рамат Хашарону. Висок је 191 центиметар, тежак 87 килограма, има четири брата и две сестре, а у досадашњој каријери променио је велики број клубова.
Почео је у младом тиму Хапоела из Тел Авива, али је убрзо прешао у родни Рамат Хашарон, где је наставио свој развој у млађим категоријама. Затим је као велики таленат наставио каријеру у израелском великану Макабију из Тел Авива са којим осваја шампионску титулу у млађим категоријама 2006. године, а након тога је одлучио да оде на Вичита Стејт колеџ у чијим редовима проводи две године, од 2006. до 2008.
У руки сезони 2006/07 игра просечно 13 минута по мечу уз учинак од четири поена, 1,7 асистенција (шут из игре 53,1 одсто, тројке 35,4 одсто, слободна бацања 64,7). Наредне сезоне добија много важнију улогу. На терену је проводио просечно 30,7 минута и у 31 утакмици бележио 9,3 поена, 3,7 асистенција и 3,2 скока, али му шут из игре (41,5 одсто), а ни за три поена (28,7 одсто) није био на завидној висини, што га је и касније често пратило. Међутим, слободна бацања је сјајно изводио, где је остварио 87,7 одсто успешности (71/81), по томе је до данас шести у историји Шокерса.
Ипак, одлучује да се врати у Макаби са којим потписује професионални уговор 28. марта 2008. године. Није изабран на НБА драфту те године, па је отишао у Хапоел Галил Гилбоа на позајмицу у сезони 2008/09, јер као млад играч није могао да добије шансу у редовима поноса Израела. У новом тиму бележи 8,1 поен, 2,9 асистенција и 1,7 скокова на 28 утакмица уз шут за два поена од 41,5 одсто, тројке 38,6 одсто и слободна бацања 81,9 одсто. Добио је награду за најбољег новајлију сезоне, што је био довољан сигнал за повратак у Макаби.
Међутим, у Макабију у сезони 2009/10 не добија одговарајућу минутажу поред Дорона Перкинса у освајању титуле. На четири утакмице у првенству забележио је 5,5 поена, 2,5 асистенција за 15,3 минута уз шут за два од 25 одсто, тројке 57,1 одсто, а са линије слободних бацања шутира без грешке – 100 одсто. Ипак, у децембру је затражио да поново оде на позајмицу због минорне улоге у екипи, па је поново отишао у Хапоел Галил Гилбоа, где у наставку сезоне бележи 7,9 поена, четири асистенције и 2,2 скока уз лоше проценте шута – 32,9 одсто за два, 29,4 одсто за три поена и нешто бољих 74,2 одсто са линије слободних бацања.
И наредну сезону 2010/11 проводи у истом клубу, иако је имао понуде Бнеј Хашарона и Макабија из Хаифе, али сазрева и избија у први план. Одиграо је своју најбољу сезону у каријери и на 33 утакмице у израелском првенству остварио учинак од 12 поена, 6,3 асистенције, 2,3 скока и 1,39 украдених лопти. Знатно је поправио и проценте шута, па је за два поена имао 50 одсто, за три 35,5 одсто, једино је слабије изводио слободна бацања (73,2 одсто). По први пут добија и награду за МВП-а лиге, изабран је у идеалну поставу и наступа на Ол-стар мечу после одличних партија у шампионату Израела. Исте сезоне у Еврокупу бележи просечно 10 поена, 6,3 асистенције и 3,7 скокова на шест сусрета (шут за два 55,3 %, тројке 15,4 %, слободна бацања 80 %).
Каријера му је ишла узлазном линијом, па као најбољи играч израелске лиге прелази у Бенетон из Тревиза, где у сезони 2011/12 бележи просек од 6,3 поена, 3,7 асистенција и 2,2 скока на 22 меча у шампионату Италије (шут за два 55,2 %, тројке 24,2 %, слободна бацања 65,5 %), док у Еврокупу остварује просек од 3,3 поена и 1,7 асистенција (шут за два 50 %, тројке 16,7 %, слободна бацања 33,3 %).
Кошаркашки пут га враћа у Израел, где у сезони 2012/13 са великим успехом носи дрес Макабија из Хаифе. Стиже до шампионске титуле, места у идеалној постави шампионата и по други пут бива проглашен за МВП-а лиге. На 30 утакмица бележио је 13,3 поена, 5,4 асистенције, 2,6 скокова и 1,37 украдених лопти уз проценте шута од 52,5 % за два, 32,9 % за три поена и 77,9 % са линије слободних бацања. Круна сезоне долази освајањем прве титуле у клупској историји и то против свог бившег клуба Макабија из Тел Авива (86:79), коме је у мечу за трофеј испоручио 21 поен уз седам асистенција.
Након своје најбоље сезоне добија позив НБА лигаша Далас Меверикса са којим лета 2013. потписује трогодишњи уговор и постаје други Израелац који је заиграо у елитној лиги после Омрија Каспија са којим је раније наступао за млађе репрезентативне категорије. Најпре је кроз летњу НБА лигу стицао искуство и остварио просек од 9,7 поена и пет асистенција по мечу. Најбољу партију у НБА одиграо је управо против Каспијевог Хјустона, када је забележио 11 поена и шест асистенција. Средином сезоне доживео је повреду десне ноге, која га је одвојила од терена. На 31 утакмици за Далас бележио је 2,4 поена и две асистенције за 9,4 минута у просеку (шут за два 37,9 %, тројке 25 %, слободна бацања 66,7 %). По повратку на терен почетком марта 2014. прослеђен је у редове Фриско Тексас Леџендса у развојној лиги, где је на четири утакмице остварио 10,5 поена, 6,3 асистенције, 3,3 скока и 1,5 украдених лопти уз слабе проценте шута. Ипак и поред кратког повратка у Далас, није остао у њиховим редовима.
Касније је потписао двогодишњи негарантовани уговор са Њу Орлеанс Пеликансима, али се у њиховим редовима кратко задржао одигравши само четири НБА меча у сезони 2014/15 уз малу минутажу и учинак од 1,5 поена и 3,3 асистенције.
У наставку сезоне 2014/15 прелази у Нижњи Новгород, где на 17 мечева у домаћем такмичењу бележи 8,5 поена, 3,2 асистенције и 2,4 скока уз шут за два поена од 44,4 одсто, тројке 33,3 одсто и са линије слободних бацања 83,3 одсто, док у Евролиги на шест сусрета остварује учинак од 11,7 поена, 4,7 асистенција и 2,3 скока уз шут за два поена од 51 одсто, тројке 28,6 одсто и са линије слободних бацања 82,4 одсто. На мечу против Лаборал Куће остварио је свој лични рекорд у Евролиги од 20 поена, док је седам асистенција имао против Олимпијакоса.
Мекел је играч који има изразити смисао за асистенцију. Током каријере је имао доста добре просеке у успешним додавањима. Солидан је поентер и скакач за своју позицију, међутим велика мана му је шут за три поена, где је у ретко којој сезони имао неки пристојнији проценат, због чега је и дочекан са скепсом код знатног броја Звездиних навијача. У шуту за два поена углавном је био добар, мада је било и сезона када је био далеко испод 50 одсто. Улаз под кош му је јача страна, често зна да погоди из флоутера, а у одбрани је сасвим солидан. Са линије слободних бацања прошле сезоне је био врло успешан, али је претходно и у овом сегменту варирао. Објективно, шут му је најслабија страна, али не мора да значи да ће и у Звезди бити тако, јер Радоњић инсистира на рационалној игри, где нема баш много простора за таласање и форсирање, па би у таквој средини могли да избију на површину његови плејмејкерски квалитети и што већи број асистенција за разноврсну центарску линију. Наравно ту ће бити и Стефан Јовић, који ће вероватно добити већу минутажу него прошле сезоне, обзиром да неће бити лако надокнадити Вилијамсове квалитете.
Израелски репрезентативац је за свој национални тим знао да стигне и до трипл-дабл учинка, прошле године против Црне Горе када је нанизао 14 поена и по 11 скокова и асистенција, а такви разноврсни играчи су врло ретки у кошарци на Старом континенту.
Мекел је са црвено-белима потписао уговор на годину плус годину за суму од 300.000 долара. Надамо се да ће поновити блиставе партије из израелског шампионата када је два пута био МВП лиге. Сигурно је да није случајно одиграо преко 30 утакмица у НБА лиги, само му је недостајао континуитет у каријери, јер би обавезно по правилу након једне одличне сезоне долазила следећа у којој је стагнирао у јачој средини. На њему је да се максимално посвети игри, а чак и уколико му не крене најбоље, ако се буде трудио навијачи ће знати то да цене, као у случају Чарлса Џенкинса, који је касније ушао у форму и био узданица тима.
