„Све ће се то једном вратити“

На данашњи дан 1979. године, у оквиру осмине финала Купа УЕФА, Црвена звезда је дочекала Бајерн из Минхена. Након победа Бавараца од 2:0 у Минхену, Звезди није преостало ништа друго него да силовито крене на гол минхенског клуба. Ређале су се шансе пред голом Бајерна, Звезда је одиграла маестрално првих сат времена ове утакмице, и право је чудо што је након 60 минута игре било само 3:0 за Звезду. Ипак, Звезда је стала након тога, а Немци – као Немци, чекали су своју шансу, и – на крају казнили Звездине промашаје. Дитер Хенес је на брзину постигао два поготка, и одвео свој тим у четвртфинале.

Писао сам већ раније да сам одрастао уз очеве приче о вољеном клубу, листајући његове „књижице“, у којима је бележио резултате, лепио карте са утакмица на којима је био, итд, а једна од страница на којој смо се често задржавали била је управо у вези са овом утакмицом. Не само што сам тада научио шта значи Пирова победа, и шта значи „играти до краја као Немци“, већ и због једне шире приче, која је некако увек кретала од ове утакмице. Кренимо редом…

Пред око 100.000 гледалаца, Звезда је одлично отворила утакмицу, и повела већ у 4. минуту. Јовин и Репчић су одиграли дупли пас по левој страни, а након центаршута Јовина, на правом месту је Душан Савић – за вођство и ерупцију одушевљења на трибинама – 1:0. Убрзо, још једна велика прилка за наш тим – Јовановић је центрирао са десне стране, Савић мајсторски пропустио лопту, али Репчић је лоше шутирао са десетак метара и погодио голмана Бајерна, Јунгханса. Наставила је Звезда са нападима, али лопта никако да уђе у гол све до 42. минута, када је Владимир Петровић – Пижон прелепим ударецем са 20-ак метара повећао предност на 2:0 и анулирао резултат из Минхена. Како се завршило прво полувреме – тако је почело и друго, опсада гола гостију је наставила. У 50. минуту, Благојевић додаје лопту до Савића, који оставља лопту за Репчића, а овај са ивице шеснаестерца постиже нови погодак за наш тим – 3:0. Исти играч је убрзо имао још једну прилику, али је био за мало непрецизан. Нажалост, након тога, Звезда је стала, што су гости знали да искористе.

Након корнера, и гужве у казненом простору Звезде, шутирао је Јанцон, голман Стојановић је одбранио, али је одбио лопту само до Хенеса, који је био потпуно сам, па му није било тешко да са 2-3 метра постигне гол. Имала је Звезда поново шансу након тога, али није постигла гол, али зато јесте Бајерн који минут касније, и то поново преко Дитера Хенеса. Играо се 73. минут, и тада је било јасно да су Звезди шансе за пролаз минималне, а до краја меча није било голова, па је остало 3:2 за Звезду.

Иначе, ово је била последња утакмица Николе Јовановића у дресу Звезде, који је за наш тим наступао од 1972. године и одиграо 179 званичних утакмица. Прешао је у Манчестер Јунајтед, и постао први играч ван Острва, који је заиграо у овом клубу.

За крај се враћамо на причу са почетка текста. Завршавајући причу о овој утакмици, отац ми је говорио како је сезону пре тога Звезда изгубила финале Купа УЕФА, када је Микелоти измислио једанаестерац за Борусију, памтио се и несхватљив пораз од Панатинаикоса, реми с Ференцварошем пред 110.000 људи, после тога Келн, Милан и магла која га је спасила, итд. И поред ове „кукњаве“, у суштини се прича завршавала осмехом: „Осећало се да ће се све то једном вратити, а ти знаш шта је било баш са тим Бајерном када се следећи пут састао са Звездом?“ Наравно да сам знао:

„Михајловић у средину…“