На данашњи дан: Рођен Саво Павићевић

Саво Павићевић, дефанзивац Црвене звезде и репрезентације Црне Горе, рођен је 11. децембра 1980. године у Ловћенцу.

У редове најтрофејнијег српског клуба стигао је у зимском прелазном року 2014. године. Нешто касније му се, пред почетак пролећног дела сезоне, придружио словеначки интернационалац Дејан Келхар, кога је тренер Славиша Стојановић позвао у последњем тренутку, и њих двојица су чинили сјајан штоперски пар у освајању титуле првака. Одбрана Звезде је до њиховог доласка била најслабији део тима (изузимајући голмана Бајковића), а у пролећном делу је све то изгледало знатно сигурније и црвено-бели су коло пре краја шампионата обезбедили освајање 26. титуле победом над ОФК Београдом од 4:2.

Павићевић је до сада одиграо укупно 32 такмичарске утакмице за клуб из Љутице Богдана и постигао два гола. У освајању титуле забележио је 15 одиграних мечева уз погодак главом у мечу 18. кола против крушевачког Напретка (4:1) у Београду, када је у надокнади изгубљеног времена у првом полувремену главом постигао гол за изједначење резултата. У јесењем делу ове сезоне одиграо је 15 првенствених сусрета уз један погодак у 11. колу на гостовању против Рада (2:1), док је у Купу забележио два одиграна меча.

Звездина одбрана је са Павићевићем на челу постала најбољи део екипе. Истина, то и није било много тешко обзиром на врло лош учинак нападача и блед везни ред ове јесени. У 15 утакмица јесење полусезоне тим је примио само шест голова у 15 утакмица, по чему је Звезда била далеко најуспешнија у лиги и међу тимовима који су примили најмање голова у шампионатима широм Европе ове сезоне. То ипак није нека утеха за заостатак од шест бодова на табели. Саво је својим искуством, смиреношћу, квалитетом, одличним скоком и игром главом, био можда и најбољи фудбалер црвено-белих ове јесени, иако је у финишу полусезоне заиграо и на позицији десног бека, после повреде Марка Петковића и кратке епизоде Нејца Печника на тој позицији.

Павићевић је каријеру почео у екипи Његоша из родног Ловћенца, за чији је први тим од 1997. до 1999. године одиграо 39 лигашких утакмица уз један погодак. Након тога је дуго био члан Хајдука из Куле, од 1999. до 2007. године. За овај клуб је одиграо 137 првенствених утакмица уз један погодак. У поменутом периоду је и три пута био на позајмицама. У сезони 2000/01 носио је дрес Аика из Бачке Тополе (25 сусрета), затим је 2001/02 прослеђен екипи Текстилца, где је одиграо 10 лигашких мечева, а за Његош из Ловћенца је наступао и у сезони 2002/03, када је у 12 утакмица једном погодио мрежу.

Након Куле је прешао у новосадску Војводину 2008. године и одиграо 11 утакмица у шампионату. Затим се први пут опробао у иностранству, па је у дресу немачког Енерги Котбуса у сезони 2008/09 уписао 24 утакмице. Уследио је прелазак у редове грчке Кавале (25 мечева у сезони 2009/10), а нешто дуже се задржао у Израелу, где је од 2010. до 2012. наступао за Макаби из Тел Авива одигравши 50 првенствених сусрета уз један погодак. За кипарску Омонију играо је током 2012. године на шест лигашких утакмица, освојио је и кипарски Суперкуп, а у мечу квалификација за Лигу Европе против Црвене звезде промашио је шут у пенал серији. Звезда је нешто касније прошла у наредну рунду, а његов будући саиграч Бобан Бајковић израстао је у хероја меча на Кипру. Саво је каријеру наставио у Хапоелу из Тел Авива, где је у сезони 2012/13 одиграо 12 утакмица, а пре доласка у Звезду наступао је за Анортозис у јесењем делу 2013. године на 15 лигашких сусрета.

За репрезентацију Црне Горе до сада је одиграо 39 мечева, по чему је пети у краткој историји ове селекције, а дебитовао је 24. марта 2007. године против Мађарске (2:1) у Подгорици. У медијима се ових дана помиње његово име у групи фудбалера црвено-белих који би могли да пронађу инострани ангажман у предстојећем зимском прелазном року.